Међународни дан породице обележава се сваке године 15. маја, у складу са резолуцијом коју је 1993. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, а први пут је обележен 1994. Овај дан установљен је са циљем да се истакне значај породице као основне ћелије друштва и подигне свест о друштвеним, економским и демографским процесима који утичу на живот породица широм света.

УН сваке године одређују тему обележавања како би указале на актуелне изазове са којима се породице суочавају у савременом свету. Овогодишња тема је „Породице, неједнакости и добробит деце”, и у фокус ставља утицај економских и социјалних разлика на положај породица и животне шансе деце.

Породица представља темељ друштвене кохезије, међугенерацијске солидарности и очувања културних и моралних вредности. У породичном окружењу стичу се прва знања, обликују животни ставови и граде односи поверења, поштовања и одговорности.

Савремени глобални изазови, попут растућих економских неједнакости и неравноправног приступа образовању, здравственој заштити и основним услугама, значајно утичу на породице и могу продубити међугенерацијске циклусе сиромаштва. Зато се посебна пажња посвећује развоју система заштите усмерених ка породици, који помажу да домаћинства буду стабилна и да сва деца имају једнаке шансе за здрав и срећан развој.

Према резултатима Пописа становништва из 2022. године*, у Србији живи више од 1,9 милиона породица, од чега је око 1,3 милиона са децом. Влада Србије и Министарство за бригу о породици и демографију посвећени су очувању и унапређењу институције породице кроз мере подршке родитељству, развој услуга и унапређење услова за квалитетан породични живот. Влада Србије основала је Савет за породицу и демографију 11. децембра 2025.

**Попис није обухватио податке АП КиМ

Стручна сарадња: Министарство за бригу о породици и демографију

Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
Датум издања: 15. 05. 2026.
Број марака: 1
1451: 160.00 дин
Тираж: 15.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 10
Димензије марке: 35 x 37,7 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Анамари Бањац
Нацрт: 1451 – Приказ родитеља са дететом

Важе неограничено.

Прва републичка филателистичка изложба одржана је у Београду од 25. до 30. маја 1951. године, у организацији Савеза филателиста Србије, у згради Дома ратних инвалида у Савској улици.

Настављајући предратну традицију, изложба је означила обнову филателистичког живота након прекида током Другог светског рата и представљала је прву велику послератну смотру филателије у Србији.

Свечаном отварању присуствовали су представници ПТТ управе, Народног фронта и дипломатског кора, као и бројни гости. На изложби је било постављено 130 витрина, а због великог интересовања посетилаца, трајање изложбе продужено је за три дана. Изложени материјал обухватао је предратну и савремену филателију са израженим тематским карактером.

Овај историјски догађај утемељио је модерну српску филателију, а пет деценија касније ова изложба, у организацији Савеза филателиста Србије, прераста у националну филателистичку изложбу – СРБИЈАФИЛА.

Стручна сарадња: Владимир Милић, председник Савеза филателиста Србије
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 13. 05. 2026.
Број марака: 1
1450: 67.00 дин
Тираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 25
Димензије марке: 35 x 31,9 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Марија Влаховић, академски графичар
Нацрт: 1450 – Зграда Дома ратних инвалида у Савској улици и жиг Прве републичке филателистичке изложбе

Важе неограничено.

Светски дан Црвеног крста и Црвеног полумесеца обележава се 8. маја, на дан рођења оснивача Анрија Динана. Суочен са страхотама битке код Солферина (1859), Динан је иницирао стварање хуманитарне организације за помоћ рањеницима и заштиту санитетског особља. Данас је то Међународни покрет Црвеног крста и Црвеног полумесеца, највећа глобална хуманитарна мрежа која пружа помоћ у ратовима, природним непогодама и здравственим кризама, штитећи људско достојанство без дискриминације и ублажавајући патњу где год се она појави.

Ове године обележавамо и велики јубилеј – 150 година Црвеног крста Србије. Основан 1876. године на иницијативу др Владана Ђорђевића, првог српског школованог хирурга, представља једно од најстаријих националних друштава на свету. Дужност првог председника вршио је митрополит Михаило, док је кнегиња (потоња краљица) Наталија поклонила земљиште за изградњу седишта Друштва, које је пројектовао истакнути архитекта Александар Бугарски.

Од својих почетака, Црвени крст Србије имао је пресудну улогу у збрињавању жртава током српско-турских, балканских, као и Првог и Другог светског рата. Између два светска рата деловање организације проширено је и на социјалну заштиту и здравствено просвећивање.

Данас Црвени крст Србије чине 183 организације у градовима и општинама, уз две покрајинске организације. Као део Међународног покрета, Црвени крст Србије спроводи програме добровољног давалаштва крви, социјалне помоћи, прве помоћи, деловања у ванредним ситуацијама и едукације из различитих области рада, остајући непоколебљиво веран својим хуманитарним принципима.

Стручна сарадња: Црвени крст Србије
Уметничка реализација: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 08. 05. 2026.
Број марака: 2
1449: 160.00 дин
Тираж: 15.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 10
Димензије марке: 42 x 39,15 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 ¾
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Јакша Влаховић
Нацрт:
1449 – Митрополит Михаило Јовановић, први председник Црвеног крста Србије; др Владан Ђорђевић, оснивач Црвеног крста Србије; нова надограђена зграда седишта Црвеног крста Србије у Београду.

Важе неограничено.

Удружење јавних поштанских оперaтoра „PostEurop” 2026. године обележава значајан јубилеј – седам деценија од првог издавања поштанских марака емисије „EUROPA”. Покренута 1956. године, ова филателистичка иницијатива прерасла је у један од најпрепознатљивијих симбола европског заједништва, промовишући мир, сарадњу и богатство различитости нашег континента.

Велики јубилеј крунисан је издавањем марке са заједничким мотивом која слави сарадњу, иновације и јединство. За избор ликовног решења мотива заједничке марке расписан је посебан конкурс, са темом „70 година издања ЕВРОПА. Уједињени у…”, на којем је победио предлог финске поштанске управе, аутора Клауса Велпа.

Изабрани дизајн кроз апстрактне и симболичке мотиве, на уметнички начин сажима седам деценија сарадње европских поштанских оператора, а уједно представља и позив новој генерацији уметника да кроз свој ауторски израз визуелно обликује будућност заједништва.

Пошта Србијe допуњује ово јубиларно издање још једном марком, аутора Јакше Влаховића, чија је идеја водиља у реализацији мотива, обeлежавање јубилеја ПостЕвропе, кроз симболички приказ хармоничне сарадње европских народа у циљу мира и напретка човечанства.

На овај начин, малени комад папира поново потврђује своју улогу „амбасадора културе” и моста који повезује народе. Издање „EUROPA” 2026 остаје трајни подсетник на снагу сарадње која већ седам деценија гради снажније односе и чува идеју о уједињеној и мирној Европи.

Уметничка реализација:
Клаус Велп, графички дизајнер (Финска) – марка номинале 160 динара.
Јакша Влаховић, академски графичар (Србија) – марка номинале 67 динара.

Каталошке информације
Датум издања: 07. 05. 2026.

Број марака: 2

1447: 67.00 дин

1448: 160.00 дин
Тираж: 15.000

Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1

Табак: 8

Димензије марке: 35 x 26,1 mm

Штампа: вишебојни офсет

Зупчање: чешљасто 13 3/4

Штампарија: Форум Нови Сад

Уметничка реализација: Јакша Влаховић – марка номинале 67 динара, Клаус Велп – марка номинале 160 динара.
Нацрт:

1447 – Симболички приказ обриса мушкарца и жене, чија тела чине силуету голуба – гласника, носиоца речи и мира.
1448 – Изабрани дизајн финске поштанске управе, у част јубилеја „PostEurop” у 2026. години, који је као мотив штампан на маркама свих земаља чланица.

Важе неограничено.

Црква Светог Александра Невског подигнута је као парохијски храм на Дорћолу, али и као трајни споменик припадницима Моравске армије, међу којима су се за ослобођење Србије борили и бројни руски добровољци. Саграђена у српско-византијском стилу, ова триконхална грађевина са основом у облику уписаног крста коју крунише централно кубе и красе богати камени украси на фасади савремена је, али доследна интерпретација оригиналног моравског стила. Првобитна градња, започета 1912. године по пројекту архитекте Јелисавете Начић, настављена је 1927. а завршена 1930, према архитектонском решењу Василија Михајловича Андросова (1872–1944), који је израдио и довео до краја коначан пројекат храма. Новоподигнути храм био је први међуратни храм, па тако у једном тренутку и најмодерније решење сакралне архитектуре престонице.

Храм Светог Ђорђа на Чукарици пројектовао је Василиј Михајлович Андросов у коауторству са архитектом Драгутином Маслаћем. Димитрије Митар Јовановић поклонио је Београдској општини своје земљиште на Чукарици да се на њему подигне храм, чија је градња почела јуна 1928. а трајала је до 1932. када је завршен и освештан. Подигнут у традиционалном српско-византијском стилу, са основом уписаног крста и три куполе, храм својом архитектуром подсећа на средњовековне задужбине, док фасада од белог камена и складне пропорције храма пружају осећај мира и духовне стабилности у сред урбаног окружења. Својим специфичним положајем, на узвишењу које доминира панорамом Чукарице, Храм Светог Ђорђа и данас истиче културне и урбано–просторне вредности овог дела Београда.

Својим богатим архитектонским опусом, Андросов је кроз цркве Александра Невског и Светог Ђорђа на Чукарици оставио трајни печат у српском сакралном градитељству, сублимирајући националну традицију и византијске корене у јединствен архитектонски израз.

Стручна сарадња: Српска православна црква; Стеван Мићић, архитекта, директор Хералдичког клуба Београд
Уметничка реализација: Мирослав Николић; Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
Датум издања: 20. 04. 2026.
Број марака: 2
1445: 67.00 дин
1446: 67.00 дин
Тираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 8
Димензије марке: 37,7 x 42 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 ¾
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Мирослав Николић, Анамари Бањац
Нацрт:
1445 – Црква Светог Александра Невског
1446 – Храм Светог Ђорђа

Важе неограничено.

Васкрс је најзначајнији хришћански празник који хришћани прослављају у спомен на васкрсење Господа Исуса Христа у трећи дан по његовој крсној смрти и погребењу. Симболизује победу живота над смрћу, светлости над тамом, добра над злом. Покретни је празник, али пада увек у недељу. Пошто Православна црква време рачуна по јулијанском календару, то значи да овај празник може пасти између 22. марта и 25. априла. Празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца. Васкрсу претходе посебна припрема и подвиг поста којим се током седам недеља хришћани припремају за његово прослављање. Празнује се седам дана, а богослужбено све до празника Педесетнице – Силаска Светог Духа на апостоле, до када се верујући народ поздравља са „Христос васкрсе!”, а отпоздравља са „Ваистину васкрсе!”.

У српском народу, осим Ускрс и Васкрс, овај празник се назива и Велигдан, односно Велик-дан, због тога што представља „празник над празницима и свечаност над свечаностима”, дан вечне радости, јер је Христос „силом свога божанства” победио смрт, након добровољне жртве разапињањем на крсту, ради спасења људског рода.

Најпознатији обичај везан за Васкрс у читавом хришћанском свету, који је у непосредној вези са симболиком самог васкрсења Христовог, јесте фарбање јаја. Васкрс прослављамо почетком пролећа и поновног буђења природе, због чега се приликом осликавања јаја користи различито биље, како би се приказало рађање новог живота природе. Код православних Срба јаја се боје на Велики петак. Прво јаје, које се чува годину дана, боји се у црвено. Оно се зове Чуваркућа.

Мотив на марки: Силазак у ад, 44 х 30,1 х 2,6 cm, темпера на дасци, Дечани, ризница, зограф Лонгин, око 1570. Мотив на коверту: Архијерејско жезло патријарха српског Арсенија IV Јовановића Шакабенте, резбарена слоновача, димензије 165 х 18 cm, пореклом из манастира Шишатовац, непознати аутор, 1725–1748. године, Музеј СПЦ.

Стручна сарадња: Музеј Српске православне цркве
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 07. 04. 2026.
Број марака: 1
1444: 67.00 дин
Тираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 25
Димензије марке: 31,9 x 42 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Марија Влаховић, академски графичар
Нацрт: 1444 – Силазак у ад, манастир Дечани, око 1570.

Важе неограничено.

Национални парк „Ђердап” обухвата део подручја Ђердапске клисуре у средњем току Дунава на површини од 63.786,48 ha. У том сегменту тока је најдужа клисура-пробојница у Европи, чија јужна страна припада Србији, а северна Румунији. На подручју клисуре Мали Казан, Дунав има најмању ширину, 150–180 m и највећу дубину, око 90 m.

Национални парк „Ђердап” насељава више од 1100 биљних врста, станиште је за око 250 врста птица, а фауна сисара, чије посебно обележје представљају рис (Lynx lynx) и дивокоза (Rupicapra rupicapra) је такође разноврсна и бројна.

Присуство природних одлика изузетне геолошке и биолошке разноликости и богато културно-историјско наслеђе (Лепенски вир, Голубачки град, Трајанова табла и др.), чине Ђердапску клисуру подручјем изражене међусобне интеракције значајних природних и културних вредности. Национални парк „Ђердап” проглашен је заштићеним подручјем I категорије од изузетног значаја 1974. године, а 2020. уписан је на листу UNESCO Глобалне мреже геопаркова.

Предео изузетних одлика „Столови”, планински масив који припада појасу Унутрашњих Динарида, позициониран у Ибарско-копаоничком крају, дуж десне обале Ибра, простире се на 9.932,1 һа. Под заштиту је стављен како би се очували хидрографски феномени и два вегетацијска појаса – храстов и буков.

Планина Столови позната је по дивљим нарцисима (Narcissus radiiflorus), разноврсној флори и фауни, присуству дивокозе (Rupicapra rupicapra), а на њеним просторима гнезди се велики број ретких и угрожених врста птица, међу којима су сури орао (Aquila chrysaetos) и јаребица камењарка (Alectoris graeca). Заштитни знак Столова су и власнички коњи који бораве током целе године на планини.

На Столовима, на десној обали Ибра, налази се и Споменик културе од изузетног значаја, средњовековни град Маглич. Влада Републике Србије прогласила је Столове за заштићено подручје 2022. године.

Стручна сарадња на издању: Завод за заштиту природе Србије и ”Национални парк Ђердап” д.о.о.       Уметничка реализација издања: Мирослав Николић, Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
Датум издања: 24. 03. 2026.
Број марака: 2
1442: 67.00 дин
1443: 160.00 дин
Тираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 8
Димензије марке: 42 x 34,8 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Анамари Бањац
Нацрт:
1442 – Национални парк „Ђердап”
1443 – Планина Столови

Важе неограничено.

Прва планинарска организација у Србији, Српско планинско друштво, основана је 9. јуна 1901. године у Београду. На нашим просторима и међу нашим људима било је и пре тога одлазака на планине ради уживања у природи, њеног упознавања и проучавања. Први планинарски кораци у нас припадају Љубомиру Ненадовићу, Милану Милићевићу, Доситеју Обрадовићу и апотекару из Свилајнца, Јулију Драшкоцију.

Оснивачима Српског планинарског друштва узор је био човек који је планину заволео као део своје научне и животне мисије – Јосиф Панчић. Он је са својим студентима већ средином XIX века организовао прве групне излете у српске планине, поставивши темеље онога што ће касније постати покрет. Међу оснивачима Српског планинарског друштва били су најумнији људи свог доба – академици, професори, угледни грађани. Први председник био је Јован Жујовић, оснивач геолошке науке у Србији.

У периоду до Другог светског рата у Србији су постојала четири планинарска друштва: Српско планинарско друштво – Београд, Фрушка гора – Нови Сад, Удружење студената планинара – Београд и Морава – Ниш која су имала неколико десетина подружница на просторима од Пећи до Суботице и од Ужица до Жагубице.

После Другог светског рата, 1948. године, основан је Планинарски савез Србије. Од тада, планинарске организације више не делују као самосталне већ су удружене у Савез као заједницу са јединственим чланством и програмским задацима. Данас Савез чини преко 20000 чланова који су удружени у више од 200 основних организација – клубова и друштава.

Планинарски савез 1997. године постаје члан Спортског савеза Србије, чиме је наглашен спортски карактер организације. Наши планинари освајали су врхове света, од Балкана па до највиших врхова свих континената и наступали на такмичењима на којима су освајали бројне медаље и признања.

Стручна сарадња на издању: Планинарски савез Србије
Уметничка реализација издања : Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 17. 03. 2026.
Број марака: 1
1436: 67.00 дин
Тираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 10
Димензије марке: 42 x 31,9 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Надежда Скочајић
Нацрт:
1436 – Планинари и лого Планинарског савеза Србије

Важе неограничено.

Aлександер Грејам Бел је рођен 3. марта 1847. године у Единбургу, у породици која се бавила истраживањем артикулационе фонетике. Његов отац, Александер Мелвил Бел, творац је система Vissible speech, који је коришћен да помогне глувим особама у учењу говора. Белова мајка Елиза била је наглува, што је младог Бела инспирисало за велике научне изазове. Породица Бел се из Шкотске преселила у Канаду, а потом у Америку.

У Бостону је од 1871. године до 1873. Грејам Бел радио у школи за глувонеме, где је и дошао на идеју о стварању новог уређаја – телефона. Свој патент је пријавио бироу Western Union, а 10. марта 1876. године Бел је обавио први успешан телефонски разговор са својим помоћником, електричаром Томасом Вотсоном, изговоривши чувене речи: „Вотсоне, дођи овамо. Желим да те видим.” Разговор је ишао преко жице од 12 метара која је повезивала телефон са лабораторијом у поткровљу. Након овог догађаја, Бел је наставио да промовише свој телефон на разним манифестацијама, а само годину дана касније основана је и фирма Bell Telephone Society, у којој је Бел радио на побољшању свог изума.

У јануару 1915. Бел је успоставио трансконтиненталну телефонску везу између Њујорка и Сан Франциска. Осим телефона, његов научни допринос чине и друга револуционарна открића попут фотофона, детектора метала и аилерона. Александер Грејам Бел био је један од оснивача National Geographic Society. Читав свој живот посветио је оснаживању и интегрисању глувих особа у друштво. Као својеврсно признање његовом укупном делу, Светска здравствена организација одредила је да се Светски дан слуха обележава 3. марта, на дан рођења овог изузетног човека. Умро је 2. августа 1922. године у Бадеку, Нова Шкотска, Канада.

Стручна сарадња: ПТТ музеј Београд
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 10. 03. 2026.
Број марака: 1
1433: 80.00 дин
Тираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 8
Димензије марке: 42 x 37,7 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Марија Влаховић
Нацрт: 1433 – Aлександер Грејам Бел и први прототип телефонског изума

Важе неограничено.

МАТИЦА СРПСКА је најстарије српско књижевно, научно и културно друштво, основано 1826. у Пешти. Оснивању је претходило покретање Летописа Матице српске 1824. Њено деловање је од самог почетка било усмерено на представљање српске културе у Европи, а са друге стране на просвећивање народа. Матица српска је 1864. пресељена у Нови Сад, али поље деловања је увек било на свим просторима где Срби живе и то „сад, и одсад, занавек, засвагда”. Многи приложници и добротвори су кроз њену двестогодишњу историју помагали рад Матице српске као средишне културне установе. Стипендијама задужбине Матице српске изнедрен је велик број истакнутих српских научника, културних посленика и уметника.

Данас Матица српска има око 3.000 сарадника. Они су укључени у више десетина научних и развојних пројеката, у оквиру Одељења за књижевност и језик, Лексикографског одељења, Одељења за друштвене науке, Одељења за природне науке, Одељења за ликовне уметности, Одељења за сценске уметности и музику и Рукописног одељења. Сарадници припремају прилоге за десет Матичиних научних часописа и раде на припреми публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика, Правопис и други. Матица додељује велики број награда, а једна од најзначајнијих је „Змајева награда“ за поезију на српском језику. Матица српска са установама које је основала: Библиотеком Матице српске, Галеријом Матице српске и Издавачким центром Матице српске, чини сложен систем који јединствено ради на идеји знања, просвећености и науке као темељу сваковрсног напретка српског народа.

Стручна сарадња на издању: др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске; др Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске
Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
Датум издања: 18. 02. 2026.

Број марака: 1

1432: 67.00 дин

Тираж: 25.000

Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1

Максимум карта: 1
Табак: 10

Димензије марке: 46,5 x 42 mm

Штампа: вишебојни офсет

Зупчање: чешљасто 13 3/4

Штампарија: Форум Нови Сад

Уметничка реализација: Анамари Бањац

Нацрт:

1432 – Диплома Матице српске академском сликару Урошу Предићу

Важе неограничено.

Кинеска култура, стара хиљадама година, дарује човечанству драгоцено културно наслеђе и духовно богатство. Кинески хороскоп спада у најстарије познате хороскопе и обухвата дванаест животиња, а то су: Пацов, Во, Тигар, Зец, Змај, Змија, Коњ, Коза, Мајмун, Петао, Пас и Свиња. Њима одговара дванаест астролошких грана, са дванаестогодишњим циклусом. Поред тога, у кинеском хороскопу, веома су битни и елементи: метал, дрво, вода, ватра и земља. Карактерне одлике личности често су у блиској вези са карактеристикама кинеског хороскопа везаним за годину у којој је особа рођена.

​Година 2026. биће година Ватреног Коња. Традиционално се сматра да је коњ симбол слободе и животне снаге, снажне воље и страсти. Година Ватреног Коња најављује значајне промене, нове почетке, смеле продоре и незаустављив замах. Лунарна кинеска година Ватреног Коња почиње 17. фебруара 2026. године, чиме започиње петнаестодневни Празник пролећа који славе Кинези широм света.

​Материјал за реализацију пригодне поштанске марке уступило је Министарствo културе и туризма Народне Републике Кине.

Стручна сарадња: Кинески културни центар у Београду.
Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар
Ћин Шуо, др Визуелних комуникација

Каталошке информације
Датум издања: 12. 02. 2026.
Број марака: 1
1431: 160.00 дин
Тираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 10
Димензије марке: 42 x 31,9 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Надежда Скочајић
Нацрт:
1431 – Коњ, кинески знак зодијака 2026. године

Важе неограничено.

Као војна институција, генералштаб је настао почетком 19. века у Пруској, када је по први пут формиран, као део реформи које су имале за циљ прилагођавање војне организације променама у ратоводству које су настале појавом многољудних националних армија и наглим развојем војне технике. Од тог времена он учествује у изради и разрађује концепцију одбране читаве земље, израђује ратне планове, конципира и разрађује војну доктрину и стратегију, планира развој, организацију и структуру система одбране и мобилизацијске готовости, организује ратно планирање, те координира развој инфраструктуре и уређење државне територије за вођење рата.

У српској војсци Главни ђенералштаб формиран је 5. фебруара 1876. године. Његов први начелник био је генерал Франтишек Александар Зах, а током 150 година, на челу генералштаба налазиле су се неке од најзначајнијих личности српске војне историје – генерал Јован Мишковић, војводе Радомир Путник, Живојин Мишић и Петар Бојовић, генерал-пуковници и народни хероји Југославије Арсо Јовановић, Коча Поповић, Пеко Дапчевић, Љубо Вучковић и Раде Хамовић.

Посебну улогу Генералштаб је одиграо у припреми одбране СР Југославије од НАТО агресије 1999. године.

Генералштаб Војске Србије је највиши стручни и штабни орган за припрему и употребу војске у миру, ванредном и ратном стању. Предлаже и операционализује одлуке за припрему и употребу Војске Србије из надлежности председника Републике Србије и начелника Генералштаба Војске Србије. Генералштаб Војске Србије данас је војна установа формирана на савременим основама у служби одбране Републике Србије и њених грађана.

Стручна сарадња: пуковник проф. др Далибор Денда, Институт за стратегијска истраживања Универзитета одбране Уметничка реализација: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 10. 02. 2026.
Број марака: 1
1430: 67.00 дин
Тираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 8
Димензије марке: 42 x 31,9 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Јакша Влаховић
Нацрт:
1430 – Прва зграда Генералштаба на Београдској тврђави, грб Генералштаба, делови официрске униформе

Важе неограничено.

Војногеографски институт једна је од најстаријих установа наше војске. Свој дан обележава 5. фебруара, на дан када је књаз Милан М. Обреновић, 1876. године, потписао документ о Устројству ђенералштаба, при чему је формирано Друго одељење са задатком да „врши послове, који се односе на војничко премеравање Србије, на састављање за војну потребу нужних карата, на снимање и израђивање разних војничких планова, на осматрање и проучавање земље своје и суседне у погледу географском, топографском и статистичком и т.д.”.

Одељење је 1920. године прерасло у Географски институт (1923. у Војногеографски институт), прву војну установу која је понела назив институт. Од оснивања до данас Институт није мењао основну делатност – израда карата за војне потребе и имао је веома важну улогу у развоју српске геодезије, картографије и фотограметрије. Реализовао је низ пројеката од државног значаја, као што је пројектовање и успостављање прве државне тригонометријске, нивелманске, гравиметријске и ГПС мреже. Један од најзначајнијих задатака института је први систематски топографски премер целокупне државне територије, на основу којег су израђене бројне топографске карте.

Војногеографски институт је данас научно-истраживачка и производно-техничка установа Војске Србије, која своју делатност обавља у областима геодезије, фотограметрије, картографије, географских информационих система, картографске репродукције, метрологије и других геодисциплина. Баштинећи своју дугогодишњу традицију, Војногеографски институт и у овом веку наставља са пионирским радовима који се данас огледају у примени најсавременијих информационих технологија за израду топографских карата.

Стручна сарадња: Војногеографски институт – „Генерал Стеван Бошковић” Уметничка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 03. 02. 2026.
Број марака: 1
1429: 67.00 дин
Tираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 8
Димензија марке: 70 x 31,9 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Надежда Скочајић
Нацрт: 1429 – амблем Војногеографског института “Генерал Стеван Бошковић“, у позадини фотографија старог премера на којој је генерал Бошковић и фотографија старог авиона, обе из архиве.

Важе неограничено.