Петар II Петровић Његош (1. новембар 1813 – 19. октобар 1851) био је православни владика црногорски и брдски и поглавар Старе Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године. Један је од највећих песника и филозофа ових простора.

Његош је био харизматична и маркантна историјска личност, али је истовремено био и дубоко просветљена и мисаона фигура, о чему сведочи пре свега његово књижевно дело. Поштован као владар, остаје највише упамћен као аутор епске поеме „Горски вијенац”, која се сматра за једно од највећих ремек-дела европске и светске књижевности.

Рођен је у селу Његуши, близу Цетиња, a након смрти свог стрица Петра I, постао је духовни и световни вођа Црне Горе.

Радио је на уједињавању црногорских племена и на успостављању централизоване државе. Увео је редовне порезе, а његова владавина је била обележена напорима да прошири територију Црне Горе.

Прикупљао је народне песаме које је објавио у збирци „Огледало српско”. У часописима оног времена објављен је знатан број његових краћих песама, ода и посланица. Иако без формалног школовања, читањем и промишљањем Његош се све више духовно развијао и све је дубље и потпуније уобличавао своје уметничко изражавање, па је у последњих седам година свог живота створио три најважнија дела: „Луча микрокозма”, „Горски вијенац” и „Лажни цар Шћепан Мали”. Дела су му превођена на више језика, укључујући и јапански.

Петар II Петровић Његош умро је 1851. године. Сахрањен је на Ловћену на месту где се данас налази Маузолеј који је пројековао Иван Мештровић.

Мотив на марки: Портрет Његоша, Петар Лубарда, четрдесете године 20. века, димензије 96 x 80 цм, уље на платну, приватна колекција

Мотив на вињетама и на коверти: Његошев маузолеј на Ловћену израђен по нацрту Ивана Мештровића, Мирослав Николић

Стручна сарадња: Удружење књижевника Србије

Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
27. јануар 2023.
Графичка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1214. 45,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1214. Портрет Његоша – Петар Лубарда, четрдесете године 20. века, димензије 96 x 80 цм, уље на платну, приватна колекција.
Величина марке: 35 x 46,4 mm
Важе неограничено.

Србија и Немачка су убрзо након Берлинског конгреса 1871. године успоставиле званичне односе. Прве уговоре две државе закључиле су јануара 1883. године – Трговински уговор и Kонзуларну конвенцију. Након закључивања ових уговора, почеле су и прве инвестиције немачког капитала у српску привреду, пре свега у рударство и индустрију. Привредни односи две државе, првих деценија незнатни, доживљавају експанзију током Царинског рата Аустроугарске и Србије (1906–1912), када је немачко тржиште постало алтернатива аустријском за велики део српског извоза. До 1914. године између Србије и Немачке је закључено 10 уговора, превасходно у циљу даљег унапређења трговинских и конзуларних односа.

Интересантно је да је Србија, и пре потписивања првог званичног уговора са Немачком 1883. већ имала склопљен уговор са једном немачком државом, Баварском, са којом је Србија закључила Конзуларну конвенцију 25. августа 1870. године, још пре стицања формалне независности.

Стручна сарадња: Амбасада Републике Србије у Немачкој

Уметничка реализација издања: Mирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
7. Фебруар 2023.
Графичка обрада Надежда Скочајић и Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н. Сад; з.ч. 13 3/4
Бл. 104. (100,00 + 100,00 дин) (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл 104. Зграда Скупштине Србије (марка лево), зграда немачког Парламента (марка десно).
Величина марака у блоку: 35 x 29 mm
Величина блока: 100 x 80
Важе неограничено.

Надежда Петровић (Чачaк, 11. X 1873 – војна болница код Ваљева, 3. IV 1915) потиче из угледних породица важних за српску историју. Сликарски образована у Београду код Ђорђа Крстића и Кирила Кутлика, а затим у Минхену код Антона Ажбеа и Јулиуса Екстера, била је предводник модерне уметности, учитељица цртања у Вишој женској школи у Београду, ликовни критичар, аутор позоришне драме, једна од оснивача Кола српских сестара, Српског уметничког удружења и париске Лиге за национална права потлачених народа, прва Српкиња која се бавила фотографијом. Организовала је рад (1905) и изложбу (1907) Југословенске уметничке колоније.

Боравила је у Риму (1907) и Паризу (1910-1912), пратила Бијенале у Венецији и остале престижне уметничке изложбе у Европи. Излагала је самостално и на заједничким ликовним смотрама код нас и у свету. Носила је помоћ народима под турском окупацијом и предводила протесте против анексије Босне и Херцеговине (1908). О правима Срба и осталих поробљених словенских народа говорила је на скуповима код нас и, захваљујући знању француског, немачког и руског, у свету. Била је добровољна болничарка у Балканским ратовима и Првом светском рату. Достигла је врхове у свему чему се  страствено предавала. Њена дела су понос наших најугледнијих музеја, галерија и приватних колекција. Припада токовима сецесије, симболизма, експресионизма, импресионизма и фовизма, на известан начин и апстракције. Образована и даровита, са јасно исказаним ставовима уметника, интелектуалца и хуманисте, успела је да остане своја и да припада свима. 

Да наша жалост над злом судбином Надежде Петровић, ненадмашне сликарке и непревазиђеног родољуба, односно над чињеницом да је смрт однела у напону стваралачких моћи, буде већа, а за српску историју уметности ненадокнадив губитак, убедљиво својим ликовним вредностима сведочи овај избор слика, којима Пошта Србије обележава 150 година од њеног рођења. Јер то су у сваком погледу ремек-дела, изведена цртачки упечатљиво, колористички звонко, пиктурално сочно, експресионистички снажно и убедљиво, потезима које својом непосредношћу, слободом и свежином, потврђују уметницу која је у свој рад уливала душу.

Мотиви на маркама: Црвена кућа у пределу (1907); Фасада Цркве Св. Марка у Венецији (1914); Црвени божури (1913). Мотиви на вињетама: Призрен (1913); Анђа у дворишту (1910–1911); Предео (1907); Чобанин свира у фрулу (1906). Мотиви на ковертама: Чишћење гусеница (1906); Портрет Јована Скерлића (1907); Сестре (1905).

Стручна сарадња: Љубица Миљковић и Никола Кусовац

Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
14. фебруар 2023.
Графичка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н. Сад; з.ч. 13 3/4
1217. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1218. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1219. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На ковертима са жигом ПД (FDC x 3)
Нацрт: 1217. Црвена кућа у пределу; 1218. Фасада Цркве Св. Марка у Венецији (1914); 1219. Црвени божури (1913).
Величина марака : 42 x 40.6 mm
Важе неограничено.

Од 11. до 26. августа 1923. године приређена је Прва новосадска изложба, која је означила почетак организовања сајамских приредби у Новом Саду и сматра се првом у постојању Новосадског сајма. 

До 1939. године изложбе су одржаване на старом Сајмишту у Шумадијској улици, а јубиларни, 10. сајам и изложба отворени су 1940. године, на новој локацији, у данашњој Хајдук Вељковој улици, где се Сајам и данас налази.

По завршетку Другог светског рата, с циљем обнове пољопривредне производње, у Новом Саду је 1948. године одржана Прва земаљска пољопривредна изложба, која је врло брзо постала заштитни знак Новосадског сајма. 

Током деценија Пољопривредни сајам стиче изузетан углед и међународну репутацију. Изградњом Kонгресног центра „Мастер”, започетог 2001. године, а отвореног 2006. године, Новосадски сајам је створио услове за организовање модерних сајмова, с акцентом на услужни бизнис.

На површини од 226.000 метара квадратних, од којих је 60.000 метара квадратних павиљона, са око 20 приредби и 500.000 посетилаца годишње, Новосадски сајам је већ цео век, најбољи репрезент Новог Сада, Војводине и Србије на којем се промовишу највећа достигнућа у агроиндустрији, ловству, енергетици, спорту, туризму. Међународни пољопривредни сајам постао је агробизнис догађај региона, с највећом и најдужом сајамском традицијом.

Стручна сарадња: Новосадски сајам

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
24. фебруар 2023.
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1221. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1221. Зграда Новосадског сајма
Величина марке: 42 x 36,25 mm
Важе неограничено.

Ове године навршава се 200 година од првог доласка Вука Стефановића Караџића у Немачку. Осим овог значајног јубилеја којим се обележава једна од најважнијих  преломних тачака у културним и друштвеним везама савремене Србије са Европом, емисија слави и конкретне везе Србије и Немачке и српског и немачког народа. Прихватањем Вука, његових језичких реформи и високим уважавањем српског народног стваралаштва које је Вук прикупио, Немачка пре 200 година постаје први и најважнији амбасадор и пријатељ српске културе и српског народа у Европи.

Свој рад на осавремењавању правописа и ортографије Вук Караџић, творац модерног српског језика, филолог, књижевник и антрополог, утемељио је на ортографском принципу немачког лингвисте Јохана Кристофа Аделунга – „пиши као што говориш, а читај као што је написано”. 

Подршка Вуковом животном делу коју су пружали и песник Јохан Волфганг Гете и браћа Грим, сведочи о снажним културним и пријатељским везама два народа у епохи стварања модерних европских држава, а традиционално велико поштовање између српског и немачког народа, чак и кроз све турбулентне историјске тренутке, залога је за нову еру искрених пријатељских односа и изузетне сарадње у 21. веку.

Мотив на марки и на вињетама: „Апотеоза Вука Караџића”, Павле Паја Јовановић, 1897, уље на платну, приватна колекција. Мотиви на вињетама и рандовима табака: диплома доктора филозофије коју је Вук добио од Универзитета у Јени, насловне стране „Српских народних песама” у преводу Терезе фон Јакоб, штампане у Халеу и Лајпцигу 1833. и 1853, амблем Универзитета у Лајпцигу, универзитетско здање и дупли печат Универзитета „Мартин Лутер” у Халеу. У позадини табака: писмо Терезе фон Јакоб Вуку Караџићу из Халеа 1824, у коме му пише о својим преводима српских народних песама, рецепти које је Вук добијао од немачких лекара 1823. и писмо којим Вук захваљује Краљевском ученом друштву у Гетингену на указаној части, Архив САНУ (Архив САНУ, Београд). Мотив на коверти: лого и зграда Универзитета у Јени, у позадини Диплома доктора филозофије коју је Вук добио од Универзитета у Јени.

Стручна сарадња: Удружење књижевника Србије

Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
14. март 2023.
Графичка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1222. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1222. „Апотеоза Вука Караџића”, Павле Паја Јовановић, 1897, уље на платну
Величина марке: 35 x 49,3 mm
Важе неограничено.

2023. године обележава се 185 година од успостављања дипломатских односа између Русије и Србије. Отварање руског конзулата у Србији 1838. године је важна спона у историји односа наших држава, које су током векова, упркос епизодама изражене сарадње, биле ограничене привременим мисијама.

Једна од тако изразитих страница заједничке историје посвећена је познатом Србину из Херцеговине – Сави Владиславићу Рагузинском (1669–1738), саветнику Петра Великог, оснивача дипломатске службе Руске Империје, личности која је имала велики утицај на даљи развој принципа спољне политике највеће православне монархије у историји, међу којима је подршка словенских истоверника на Балкану увек имала посебно место.

Међу руским дипломатама који су радили у Србији непосредно након успостављања дипломатских односа, посебно треба истаћи првог конзула у Косовској Митровици Григорија Шчербину (1868–1903), који је самопожртвованим радом заслужио велико поштовање међу Србима и трагично погинуо због последица напада албанског фанатика. У свом тестаменту руски конзул је истакао: „треба да се чувају Срби на Косову, јер је Косово српско“.

Стручна сарадња: Руски дом у Београду, Амбадаса Руске Федерације у Републици Србији

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
17. март 2023.
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл. 105. (100,00 + 100,00 дин) (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл 105. Сава Владиславић Рагузински (марка лево), Григорије Шчербина (марка десно).
Величина марака у блоку: 29 x 35 mm
Величина блока: 84 x 55 mm
Важе неограничено.

Најважнији и највећи хришћански празник – дан вечне радости, Васкрсење Христово, обележава се у знак сећања на дан када је Христ, Син Божији, победио смрт.

Васкрс је покретан празник, прославља се увек недељом, а датум се израчунава на основу датума пуног месеца који је претходио Христовом васкрсењу 30. године п. н. е. и може пасти између 4. априла и 8. маја по грегоријанском, односно између 22. марта и 25. априла по старом, јулијанском календару. Одлука о прaзновању вaскрсења Христовог донета је на првом Васељенском сабору у Никеји 325. године. Православна црква слави Васкрс према јулијанском календару.

Васкрсу претходи седмонедељни пост, а последња седмица пре Васкрса назива се Велика. За ову седмицу везују се многи народни обичаји, а онај који деца сигурно највише воле је бојење и даривање јаја, која су у ствари симбол васкрсења. Прво јаје се боји у црвено и у многим деловима наше земље ово јаје се зове „чуваркућа” и чува се целе године, све до наредног Васкрса. Дан Христовог Васкрсења обележава се свечаном литургијом у црквама, а верујући народ се поздравља речима: „Христос васкрсе”, „Ваистину васкрсе”.

Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар и Мирослав Николић

Каталошке информације
4. април 2023.
Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар и Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1229. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1229. Декоративни васкршњи мотиви
Величина марака у блоку: 30,45 x 42 mm
Важе неограничено.

Пре тачно 90 година, 9. априла 1933. године, у тадашњој престоници Краљевине Југославије отворен је најстарији руски културни центар – Руски дом у Београду. Аутор пројекта је био руски архитекта и емигрант Василиј Фјодорович фон Баумгартен. Од тренутка оснивања Руски дом је постао не само просветни, културни и научни центар руског Београда, већ и дом чија су врата увек отворена за српску публику. 

Данас представништво Россотрудничества у Београду поштује славну традицију, те активно промовише руску културу реализујући различите пројекте и изузетно популарна дешавања међу београдском публиком. Тако је само 2022. године у Руском дому одржано преко 300 манифестација! 

Стручна сарадња: Руски дом у Београду

Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
6. април 2023.
Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1230. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1230. Цртеж зграде Руског дома у Београду
Величина марке: 29 x 35 mm
Важе неограничено.

100 година националне ваздухопловне индустрије

Индустријско наслеђе чини важан део културног наслеђа и односи се на материјално и нематеријално наслеђе настало у периоду од почетака индустријализације па до данашњих дана. Индустријализација као носилац модернизације крајем 19. и почетком 20. века на овим просторима означава улазак у савремено доба, те стога њено наслеђе данас представља важан део националног идентитета.

Република Србија у 2023. години обележава значајан јубилеј каквим се може похвалити мали број држава – век националне ваздухопловне индустрије. Од 1923. године па до почетка Другог светског рата, у шест фабрика авиона и двадесетак фабрика ваздухопловних компонената, произведено је преко 1500 летелица које су чиниле више од половине ваздухоплова у оперативној употреби у југословенској краљевини.

Ваздухопловна индустрија је била значајан фактор развоја претежно аграрне земље и отворила је пут за освајање нових технологија и њихову практичну примену. Посебан куриозитет представља чињеница да је у нашој земљи прво произведен авион, па тек потом моторно возило.

Високообразовани стручни кадрови из међуратног периода чинили су основу за наставак развоја ваздухопловне индустрије после рата. У измењеним друштвеним и политичким околностима, производили су се авиони, хеликоптери и пратећа опрема који су чинили окосницу Ратног ваздухопловства, спортске и привредне авијације, а нису изостали ни значајни резултати на међународном тржишту.

Ношене дугом традицијом, ваздухопловне компаније у Србији чувају континуитет производње летелица на овом простору и постижу значајне резултате на домаћем и светском тржишту.

Стручна сарадња: Музеј ваздухопловства, Београд

170 година Застава оружја

Индустријско наслеђе чини важан део културног наслеђа и односи се на материјално и нематеријално наслеђе настало у периоду од почетака индустријализације па до данашњих дана. Индустријализација као носилац модернизације крајем 19. и почетком 20. века на овим просторима означава улазак у савремено доба, те стога њено наслеђе данас представља важан део националног идентитета.

Србија 2023. године обележава значајан јубилеј – 170 година постојања индустрије наоружања, односно постојања фабрике Застава оружје која је њен зачетник и историјски носилац. У Крагујевцу су, 27. октобра 1853. године, изливени први српски топови. Од тада српска индустрија наоружања, конкретно кроз погоне у Крагујевцу, расте, развија се и уводи бројне иновације: у Тополивници су примењене прве парне машине (1851), основана је Војно-занатлијска школа – претеча дуалног образовања (1854); уведена је прва контрола квалитета (1856); уведено је прво индустријско електрично осветљење (1884).

На светској привредној изложби у Паризу (1889) фабрика оружја из Крагујевца била је награђена са више медаља. Пушка Маузер-Миловановић, Кокинка, настала 1880. је у прерађеној верзији М1880/1907 проглашена за најбољу пушку на свету 1907. године. Савремена фабрика пушака и муниције свечано је пуштена у рад 27. октобра 1928. године.

После Другог светског рата, прекретницу у развоју фабрике представља развој фамилије аутоматског оружја М70 система Калашњиков. Застава оружје данас производи најсавременије системе оружја и 95% је извозно оријентисана.

Модуларна аутоматска пушка М19 и модуларни аутомат М20, у калибрима 7,62×39 мм и 6,5×39 мм Грендел, у августу 2020. уврштени су у наоружање Војске Србије и представљају будућност у развоју индустрије наоружања Србије.

Стручна сарадња: Застава оружје маркетинг

Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
20. април 2023.
Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1231. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
1232. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На ковертима са жигом ПД (FDC x 2)
Нацрт: 1231. Авиони националне ваздухопловне индустрије; 1232. Зграда, производ и јубиларни знак Заставе оружје.
Величина марака : 42 x 31.9 mm
Важе неограничено.

Град Ниш је највећи град југоисточне Србије и трећи град по броју становника у Републици Србији. Седиште је Нишавског управног округа и један од најважнијих привредних, културних и образовних центара у земљи. Ниш је кроз историју, због свог геостратешког положаја, играо важну улогу на Балкану и у овом делу Европе.

75 година Историјског архива Ниш

Једна од најважнијих институција културе града Ниша је Историјски архив Ниш. Ове године обележава се 75 година рада Историјског архива Ниш, установе која води бригу о архивској грађи на територији града Ниша и општина Алексинац, Гаџин Хан, Дољевац, Мерошина, Ражањ, Сврљиг и Сокобања. Историјски архив Ниш основан је 24. априла 1948. године. У његовим депоима, у преко 800 фондова и збирки, чува се више од 4000 дужних метара архивске грађе настале у периоду од 1737. године до данас. Издавачком делатношћу архив се бави од 1982. године. Архив је до сада објавио 16 монографија и 23 броја часописа за историографију, архивистику и хуманистичке науке „Пешчаник”. Осим бриге о архивској грађи и издаваштва, Историјски архив Ниша приређује и предавања, промоције и изложбе.

Историјски архив Ниш је као установа културе више пута награђивана, а посебно место заузима награда Златна архива из 2008. године коју додељује Фонд Александра Арнаутовића.

Мотив на марки и вињети: Зграда Историјског архива Ниш

Мотиви на коверти првог дана: Бакротисак – најстарији документ у Архиву који описује како Османлије предају град Аутријанцима 1737. године и Закон о државној архиви донет на заседању Народне скупштине Краљевине Србије у Нишу 1898. године. 

300 година Нишке тврђаве

Најважнија грађевина коју Ниш има је тврђава чији је културно-историјски и туристички значај је непроцењив. Град Ниш 2023. године обележава три века од изградње Нишке тврђаве. Смештена на десној обали реке Нишаве, сведок је немирног доба прве половине XВИИИ века. Изградњу су започеле Османлије 1719. године, а завршена је 1723. када је постављена плоча са записом која краси њену главну, Стамбол капију. Тврђава, која се простире на 22 хектара, има полигоналну основу са осам бастионих тераса и четири велике капије. У оквиру тврђавског комплекса налазе се предантичке, античке и средњовековне насеобине, важна археолошка налазишта и споменици. Данас је Нишка тврђава споменик културе од изузетног значаја у којем генерације Нишлија стичу основна знања из бурне историје свога града. Једно од омиљених шеталишта Нишлија и једна од најпосећенијих туристичких знаменитости града, лети се претвара у важан центар културе у којем се одвијају значајне манифестације попут Филмских сусрета и Интернационалног џез фестивала „Нишвил”.

Мотив на марки, вињети и коверти првог дана: Стамбол капија и поглед на Нишку тврђаву 

Стручна сарадња: Историјски архив Ниш

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
24. април 2023.
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1233. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
1234. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На ковертима са жигом ПД (FDC x 2)
Нацрт: 1233. Зграда Историјског архива Ниш; 1234. Стамбол капија и поглед на Нишку тврђаву.
Величина марака : 35 x 24.65 mm
Важе неограничено.

Живот без страха од сукоба, развој слободног друштва заснованог на правди и слободи, међусобна сарадња људи и нација различитих култура, обичаја и веровања нису могући без глобалног мира. Само се у миру могу развијати друштва заснована на принципима правде, слободе и равноправности. Због тога је мир највећа вредност човечанства и заједнички изазов за све људе и нације и захтева сарадњу и солидарност свих.

Имајући у виду изазове које носи савремено доба и тренутне глобалне околности, PostEurop, удружење поштанских оператера Европе, одлучило је да мотив традиционалне емисије пригодних поштанских марака EUROPA у 2023. години буде посвећен миру као највећој вредности човечанства и да буде заједнички за све чланице удружења. На посебном конкурсу 2022. године жири удружења PostEurop одабрао је предлог за мотив Поште Луксембурга и то је мотив на марки номинале 48 динара овог издања. Мотив су креирале Линда Бос и Руна Егилсдотир, и он представља визуелну метафору за мирно интегрисано друштво у којем људи прихватају културу једни других. Инспирисан је симболом келтског љубавног чвора, са испреплетеним срцима, док палета боја илуструје све народе света, а руке са испреплетеним прстима носе поруку међусобног поштовања.

Мотив на другој марки издања је визија мира као највеће вредности човечанства, као оригинално ликовно решење сваког поштанског оператера, па је тако мотив на марки номинале 120 динара и FDC коверту Бели голуб, ликовно решење светски познатих уметника из Србије, браће Замуровић. Бели голуб је универзално препознатљиви симбол мира који са маслиновом гранчицом израња из мрачне шуме која симболизује све безбедносне изазове савременог човечанства, доносећи наду да је глобални мир, као универзална и највиша људска вредност, ипак могућ.

Каталошке информације
5. мај 2023.
Уметничка реализација издања: Линда Бос и Руна Егилсдотир; браћa Замуровић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1235. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
1236. 120,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На ковертима са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1235. мотив Поште Луксембурга; 1236. Бели голуб.
Величина марака : 35 x 29 mm
Важе неограничено.

Прва поштанска дописница на свету пуштена је у саобраћај у Аустроугарској 1. октобра 1869. године и за то доба представљала је иновацију у поштанском саобраћају. Препознајући значај и потребу дописне карте, Кнежевина Србија се на овај корак одлучила непуне четири године касније – 1873. Претходно је кнез Милан, указом од 23. октобра 1871. године, овластио министра унутрашњих дела да пусти у оптицај саобраћајне карте односно дописнице, за унутрашњи и међународни саобраћај, онда када буде сматрао да је то неопходно. Министарство унутрашњих дела у оптицај је прво пустило дописнице за унутрашњи саобраћај, 13. јула 1873. (1. јула по старом календару.)

Прве српске дописнице штампане су у љубичастој боји, на танком папиру, димензија 133х86 mm. Уштампана вредносна ознака jе правоугаоне величине 18х22 mm, са једноставним оквиром. У средини је глава кнеза Милана у левом профилу на обојеној позадини у овалном оквиру, окружена ловоровом и храстовом гранчицом. Лево и десно од овалног оквира су ознаке вредности „10”, а испод њега у луку је бели натпис „СРБИЈА”. Одлуком министра истовремено су пуштене две врсте саобраћајних карата: просте карте и карте са плаћеним одговором. Штампа првих дописних карата Србије обављена је у Државној штампарији у Београду.

Стручна сарадња: Савез филателиста Србије

Графичка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
31. мај 2023.
Графичка реализација издања: Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1237. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 25
На ковертима са жигом ПД (FDC), максимум карта (MC)
Нацрт: 1237. Прва дописна карта Србије, грб Краљевине Србије и марка са једне од дописница из тог периода.
Величина марке: 35 x 31.9 mm
Важе неограничено.

Никола Коперник (лат. Nicolaus Copernicus, пољ. Mikołaj Kopernik; Торуњ, 19. фебруар 1473 – Фромборк, 24. мај 1543), пољски астроном и математичар, први је научник који је формулисао хелиоцентрични модел свемирских тела, тврдећи да се Земља окреће око своје осе, а да при том истовремено кружи и око Сунца. 

Академско образовање стекао је студирајући математику, медицину, астрономију, теологију и канонско право на Јагелонском универзитету у Кракову и Универзитету у Болоњи. Припадао је католичком реду исусоваца и служио је као свештеник у граду Фромборк у којем је уредио опсерваторију са које је посматрао кретања небеских тела.

На основу резултата до којих је дошао посматрајући небеска тела, Коперник је написао своје капитално научно дело „О кружењима небеских сфера” (лат. De revolutionibus orbium coelestium) у шест томова, које је објављено у Нирнбергу 1543. године, непосредно пред научникову смрт. Ово дело означило је револуционарну прекретницу у астрономији и било је подстицај за каснија капитална научна открића Кеплера и Њутна. 

Коперников или хелиоцентрични систем, брзо је био прихваћен у научним круговима његовог доба, али је изазвао жестоке расправе, сукобе и промене у ширим друштвеним круговима. 

Обележавајући 550. годишњицу од рођења Николе Коперника Пошта Србије овим издањем пригодних поштанских марака одаје почаст не само великом светском и пољском научнику већ и историјским, културним, научним и дипломатским везама и сарадњи братских словенских народа Србије и Пољске.

Стручна сарадња: Амбасада Републике Пољске у Београду​

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
22. мај 2023.
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл. 106. (130,00 дин) (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл 106. Портрет Николе Коперника.
Величина марке у блоку: 49,3 x 35 mm
Величина блока: 85 x 80 mm
Важе неограничено.

Друштво математичара Србије (ДМС) основано је 4. јануара 1948. године и ове године обележава 75 година рада. Носилац је бројних активности из домена математике и рачунарства на државном и међународном нивоу.

ДМС је иницирало низ активности у циљу унапређивања статуса математике и математичара. На иницијативу ДМС, формирана је Математичка гимназија у Београду. Континуирано ради на стручном усавршавању наставника математике и информатике кроз акредитоване семинаре.

ДМС је носилац и реализатор великог броја различитих пројеката, у оквиру којих су настали многи отворени образовни ресурси (платформе „еЗбирка”, „Завршни испит” итд). Пројекат „Завршни испит” награђен је на светском такмичењу „Zero Project 2020” у организацији Essl фондације и Уједињених нација у Бечу.

Такмичења младих математичара у организацији ДМС су најстарија и најмасовнија стручна такмичења ученика код нас. ДМС организује летње и зимске школе, као и одласке наших ученика на 9 међународних олимпијада из математике и информатике, на којима они редовно постижу изванредне резултате.

ДМС издаје признате научне часописе Математички весник и The Teaching of Mathematics, стручни часопис Настава математике, и два популарна часописа за младе, Математички лист и Тангента. Друштво је oрганизовало 14 националних конгреса математичара и подржало организацију више од 20 међународних симпозијума и  конференција.

ДМС је активни члан Међународне математичке уније, Европског математичког друштва и Математичког друштва југоисточне Европе.

За своје активности, ДМС је 2023. године награђено Светосавском наградом и Златном сретењском медаљом за заслуге за изузетан допринос и постигнуте резултате у систему образовања и науке у Републици Србији.

Стручна сарадња: Друштво математичара Србије

Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
15. јун 2023.
Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1239. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1239. графички приказ златног пресека
Величина марке: 35 x 29 mm
Важе неограничено.

Специјални резерват природе Горње Подунавље

Обухвата леву обалу Дунава дужине 64 km, низијско подручје равног и благо усталасаног рељефа са меандрима, рукавцима, речним адама и гредама. Комплекси ритских шума испресецани су барама, мочварама, тршћацима и шеварима. 

Горње Подунавље настањује преко 1.000 биљних врста, 60 врста дневних лептира, 55 врста риба, 11 врста водоземаца, девет врста гмизаваца, 230 врста птица, 51 врста сисара. Резерват је значајно плодиште риба, гнездилиште орла белорепана (Haliaeetus albicilla) и црне роде (Ciconia nigra), а ту је и највеће станиште јелена (Cervus elaphus) и дивље свиње (Sus scorfa) у Србији. 

На Светску листу резервата биосфере Унеска уписано је 2017, чиме постаје део „Европског Амазона” – Резервата биосфере Мура-Драва-Дунав, који се простире у Аустрији, Словенији, Мађарској, Хрватској и Србији. 

Парк природе Голија

Голију красе прашуме букве и смрче, високопланинске ливаде и пашњаци, вртаче, увале, суве долине, јаме и пећине. Природне реткости Парка су и тресаве и језера, међу којима су највећа Кошаниново и Дајићко, a највиши врх је Јанков камен (1.833 m). 

Чистe и брзe планинскe потоке настањују поточна пастрмка (Salmo trutta), поточна мрена (Barbus balcanicus), пијора (Phoxinus phoxinus) и пеша (Cottus gobio). U oбиљу биљног света су и реликти или ендемити: маркграфова жуменица (Alyssum markgrafi), бедрница (Pancicia serbica), милованка (Viola elegantula), адамовићева дивизма (Verbascum adamovicii), отровни једић (Thymus adamovicii). Уз њих живе гмизавци и водоземци: алпски мрмољак (Ichthyosaura alpestris), жаба травњача (Rana temporaria), шарка (Vipera berus) и поскок (Vipera ammodytes), преко 150 врста птица и велики број врста сисара, као што су мала сова (Glaucidium passerinum), кукумавка (Aegolius funereus), лештарка (Bonasa bonasia), слепо куче (Spalax leucodon), алпска ровчица (Sorex alpinus), лисица (Vulpes vulpes), вук (Canis lupus) и мрки медвед (Ursus actros).

Заједно са манастиром Студеницa, Голија је проглашена за Унеско Светски резерват биосфере.

На основу Студије заштите Завода за заштиту природе Србије, Влада Републике Србије прогласила је 2001. Голију и Горње Подунавље за заштићена подручја I категорије заштите, као подручја изузетног међународног и националног значаја.

Стручна сарадња: Завод за заштиту природе Србије

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
21. јун 2023.
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1240. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
1241. 120,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1240. Специјални резерват природе Горње Подунавље
Нацрт: 1241. Парк природе Голија
Величина марке: 35 x 33,35 mm
Важе неограничено.

Метрологија у Србији има дугу традицију. Народна скупштина Кнежевине Србије изгласала је, још 1. децембра 1873. године, Закон о мерама, чиме је у Србији званично прихваћен децимални метарски систем и образовано Одељење мера при Министарству финансија Кнежевине Србије са задатком да се стара о контроли мера и поређењу прамера. Већ 1879. године Кнежевина Србија приступила је међународној ,,Метарској конвенцији”, која је успостављена 1875. године, чиме је креиран оквир за индустријску, трговинску и друштвену примену успостављених мера, како у земљи, тако и на међународном нивоу. 

Историјско наслеђе Одељења мера Кнежевине Србије данас чува Дирекција за мере и драгоцене метале – орган управе у саставу Министарства привреде, чији је задатак да развија и осигура примену одговарајуће инфраструктуре мерења, да обезбеђује тачна, поуздана и поштена мерења у сврху просперитета, унапређења квалитета живота грађана и повећања конкурентности привреде на нашим просторима. Дирекција за мере и драгоцене метале је национални метролошки институт, признат у целом свету. 

Мотив на марки: први еталони Кнежевине Србије – прототип тега од килограма сачињен од позлаћеног месинга, који је набављен 1880. године и прототип метра, од легуре платине и иридијума, са редним бројем 30, изливен у првој серији прототипова 1889. године. 

Мотив на коверту: еталон масе 1 kg са редним бројем 33 који је Кнежевина Србија добила након потписивања „Метарске конвенције” и кубатор, уређај који је служио за преглед и баждарење буради и каца, који се чува у Дирекцији за мере и драгоцене метале.

Позадина марке и коверта: сертификат Међународног бироа за мере којим се потврђује да је Кнежевина Србија добила прототип килограмског тега са редним бројем 11.

Стручна сарадња: Дирекција за мере и драгоцене метале, Министарства привреде Републике Србије

Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
28. јун 2023.
Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1242. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1242. Први еталони Кнежевине Србије – прототип тега и прототип метра
Величина марке: 42 x 31,9 mm
Важе неограничено.

Културне везе чине важну основу пријатељства народа Србије и Сједињених Америчких Држава, а филмови и филмска индустрија представљају један од најпрепознатљивијих симбола културе САД у Србији. Холивуд као историјска престоница филмске индустрије симболизује дух Америке, њене вредности и широки спектар културних аспеката важних за разумевање САД, које су амерички филмови преносили у земљама широм света, па и у Србији, током претходних 100 година.

Успон Холивуда као престонице филма симболизује један од најчувенијих знакова популарне културе 20. века – натпис Холивуд у Лос Анђелесу. 2023. године обележава се јубилеј – стогодишњица постављања овог знака, који већ читав век широм света носи поруку универзалне културе. Знак Холивуд данас представља универзалну метафору не само за локацију, већ и за читаву једну индустрију, животни стил и културолошке чиниоце који су уткани у његову стогодишњу историју.

Важност двосмерних веза у културним односима два народа најбоље се може илустровати управо на примеру Холивуда и филмске индустрије САД у чијем настанку, изградњи и достизању глобалне славе и успеха су свој допринос дали и уметници српског порекла. Од многих имена наших сународника и њихових наследника који су у САД изградили каријере и дали значајан допринос у филмској индустрији и конкретно у Холивуду, издваја се име Карла Малдена. Рођен као Младен Секуловић у Чикагу, остварио је невероватно успешну филмску каријеру наступајући у више од 60 филмова. Никада не заборављајући своје порекло, Малден се потрудио да остави траг и у српској и југословенској кинематографији наступом у једном филмском остварењу снимљеном на нашим просторима. Од многих награда и признања која је добио, поред награде Оскар из 1951. године, издваја се и Награда за животно дело Америчког глумачког удружења, коју је примио 2004. године.

Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
04. јул 2023.
Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл. 107. (136,00 дин) (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл 107. Атмосфера златног доба Холивуда са знаком „HOLLYWOOD”, симболичким филмским реквизитима и имагинарним филмским ликовима.
Величина марке у блоку: 49,3 x 35
Величина блока: 96 x 78mm
Важе неограничено.

Никола Тесла и Михајло Пупин су двојица највећих српских научника и проналазача, који су своје каријере, изуме и научна достигнућа остварили у Сједињеним Америчким Државама. Обојица су дали кључне доприносе научном и технолошком развоју човечанства, никада не заборављајући своје српско порекло и америчко друштвено окружење које им је омогућило да до краја искажу своје таленте и вредности.

Емисија пригодних поштанских марака „Никола Тесла и Михајло Пупин – наши генији” слави двојицу великана науке у част јубилеја сто година од првог објављивања аутобиографске књиге Михајла Пупина, награђене Пулицеровом наградом, „Са пашњака до научењака” и јубилеја 125 година прве Теслине јавне демонстрације управљања путем радио таласа.

Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 – Њујорк, 7. јануар 1943) проналазач, инжењер и футуриста, најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом, један је од највећих генија и највећи проналазач прошлог миленијума. Своје проналаске, по сопственој жељи, оставио је у аманет целом човечанству. Међу његовим бројним патенатима налазе се и они из области радија и бежичног преноса радио сигнала, а убрзо након што је регистровао свој први патент из ове области, Тесла је 1898. извршио и прву јавну демонстрацију управљања бродом преко радио таласа, на изложби из области електрике у Медисон Сквер Гардену.

Михајло Идворски Пупин (Идвор, 9. октобар 1854 – Њујорк, 12. март 1935) научник, проналазач, професор на Универзитету Колумбија и почасни конзул Србије у САД, осим по успешном и обимном научном делу остаће упамћен и по изузетном доприносу на Париској мировној конференцији којом су, након I светског рата, утврђене границе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Пупин се бавио и књижевним радом; добитник је светски престижне Пулицерове награде 1924. за своје најпознатије дело, аутобиографију на енглеском језику ”From immigrant to inventor” (Са пашњака до научењака) објављену 1923. године.

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
10. јул 2023.
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1244. 136,00 дин (вишебојна) 25.000
1245. 136,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1244. Михајло Идворски Пупин
Нацрт: 1245. Никола Тесла
Величина марке: 33,49 x 42 mm
Важе неограничено.

Досељавање Словака у Кисач (слов. Kysáč) започето је 1773, при чему се истиче улога грофа Андреја Хадика који је, вероватно због свог словачког порекла, желео да на своје Футошко властелинство насели већи број својих сународника. Први Словак који се доселио у Кисач је Михал Варџик (Michal Vardžík) (1736–1792). Стицајем околности, година доласка Словака у Кисач овековечена је на српском православном храму који је изграђен управо те године.

Издавање Патента о толеранцији 1781. подстакло је долазак новог таласа досељеника чиме су се стекли услови за оснивање школе и позивање првог учитеља и првог свештеника. Евангеличка црква у Кисачу носи најстарији словачки војвођански епиграфски натпис из 1802.

У временском периоду од 250 година Словаци у Кисачу успели су да опстану и очувају свој идентитет у мултинационалној средини захваљујући пре свега повољним друштвено-политичким околностима. Несметано оснивање и функционисање кључних установа, друштава и удружења националног карактера (у 18. и 19. веку основане су напр. школа, црква и „Читалачко друштво”, а у периоду између два светска рата „Друштво чехословачких жена“, „Соколство јединство”, фудбалски клуб „Татра”, „Занатско друштво”, Месни одбор Матице словачке у Југославији и др.) позитивно је утицало на ширење писмености, очување словачког матерњег језика и раст националне свести. Овде треба истаћи примеран суживот са осталим националностима у месту, пре свега српско-словачку сарадњу у свим месним институцијама и мимо њих.

Издавањем ове серије пригодних поштанских марака се указује на то да се склад међунационалних односа у Србији заснива на историјском памћењу и међусобном уважавању свих њених грађана.

Стручна сарадња: Савет Месне заједнице „Кисач”, доц. др Даниела Марчок

Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
14. јул 2023.
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1246. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1246. Евангеличка црква у Кисачу и најстарији словачки војвођански епиграфски натпис из 1802.
Величина марке: 31,9 x 42 mm
Важе неограничено.

ПТТ музеј у Београду, као технички музеј и институција културе, функционише у  саставу ЈП „Пошта Србије” и бави се заштитом, прикупљањем, проучавањем и излагањем предмета и докумената из историје поштанског, телеграфског и телефонског саобраћаја. Музеј је основан 31. јула 1923. године, када је Министарство пошта и телеграфа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца донело први Правилник о музеју. Овим Правилником дефинисан је начин рада и организација ПТТ музеја и формиран је фонд, са експонатима који су организовано били прикупљани од 1888. године. За јавност је ПТТ музеј свечано отворен 1958. године, а нова стална поставка музеја, у Улици мајке Јевросиме 13 у Београду, отворена је за публику 2013. године. 

Пуних 100 година ПТТ музеј, учешћем у различитим културним манифестацијама, организацијом разноврсних тематских изложби, дечјих радионица, стручних трибина и концерата, успешно траје и остварује основни циљ – чува и презентује поштанско-техничку баштину и негује и изграђује културу сећања. 

Мотиви на марки: Татарин и суруџија, акварел; орден Таковског крста V степена којим је краљ Александар I Обреновић 1900. године одликовао Панту Михајловића за посебне заслуге; Уверење које је Панта Михајловић добио 1883. од Министарства народне привреде Краљевине Србије, „да је у прописаном року подигао телефонске линије и на основу тога испунио услове концесије, па иста не треба да му се одузме”.

Мотиви на коверту: лични телефон краља Петра I Карађорђевића; редовно издање поштанске марке, са ликом краља Петра I Карађорђевића из 1911. године, нацрт М. Марковић, рез П. Аничић, а штампа Државне маркарнице у Београду; марка је рађена у 12 различитих вредности и у другој боји за сваку номиналу. У позадини: Белинограф – уређај за пренос докумената и фотографија на линији Београд – Париз, монтиран 1938. године, у Палати Главне поште у Таковској улици.

Сви приказани мотиви су део фонда ПТТ музеја.

Стручна сарадња: ПТТ музеј, Београд Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
31. јул 2023.
Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1247. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1247. Татарин и суруџија; орден Таковског крста; Уверење Министарства народне привреде Краљевине Србије
Величина марке: 70 x 31.9 mm
Важе неограничено.

120 година Рударског гласника

Први број једног од најстаријих научних часописа за рударство, Рударског гласника, појавио се почетком 1903. године. Власник и уредник био је Петар Илић (Ореовица код Пожаревца, 1863 – Београд, 1941) професор математике и инжењер рударства.

Расправама о рудиштима и рудничкој геологији, развоју и стању рударства у Србији, отварању рудника и улагањима у рударство, рударској терминологији, школовању кадрова, научним и техничко-технолопшким достигнућима, рударству у суседним земљама и у свету, рударском законодавству и рударству и геологији уопште, Петар Илић је оставио писану ризницу која чува од заборава важне информације о српском рударству на превоју XIX и XX столећа. Након одласка у пензију, Илић није могао да настави финансирање часописа, те је 1910. године, после објављених 78 бројева на укупно 2.548 страна, престало излажење Рударског гласника. По оснивању Рударског института у Београду 1960, инициранo је настављање издавања часописа. Обновљени Рударски гласник изашао је 1962. и брзо постао један од најугледнијих научних часописа за рударство. Излазио je редовно до 1999. када је из материјалних и других разлога обустављено штампање. Под окриљем Рударског института и у новом руху, Рударски гласник 2013. наставља своју мисију, на српском и енглеском језику. Од рођенданске 1903. до јубиларне 2023. године, Рударски гласник објавио је 246 бројева на 18.825 страна. Научним и стручним информацијама, чувањем фактографије о великом успону и достигнућима српске рударске и геолошке привреде, науке, инжењерства и школства током ХХ столећа, Рударски гласник наставља да испуњава првобитне циљеве и мисију часописа.

Мотив на марки: портрет Петра Илића, оснивача часописа.

Мотив на коверту: насловне странице часописа Рударски гласник.

120 година од штрајка рудара у Сењском руднику

Индустријска револуција и примена парних машина ставља у први план угаљ као енергент у индустрији. У Србији, изградња Тополивнице у Крагујевцу, коју је требало обезбедити квалитетним високо калоричним горивом, доводи и до отварања Сењског рудника мрког угља 1853. године, на основу одлуке Рударског одељења Министарства финансија Кнежевине Србије.

После припремних радова, у изданку угљеног слоја откопано је првих 26.320 ока, односно 33,7 тона угља, и отпремљено Тополивници 12. маја 1854. у 98 кириџијских кола. Пуштањем у рад пруге Београд – Ниш, 1884. године, потребе за мрким угљем знатно су повећане па је, да би се олакшала достава угља, 1892. изграђена пруга уског колосека Сењски рудник – Ћуприја. Због свог стратешког значаја Сењски рудник је, осим у једном краћем периоду (1869–1874), увек био у власништву државе.

Откопавање угља почивало је на мануелном раду, рудари нису имали заштитну опрему, користили су своју одећу – гуњ, шубару, опанке итд. На дан Светог Прокопија 1893. догодила се једна од највећих несрећа у рудницима Србије, када је цела смена остала под земљом. Од тада се 21. јул обележава као дан сећања на страдале камарате.

У Сењском руднику је 6. августа 1903, на педесетогодишњицу рудника, дошло и до првог организованог штрајка рудара, а повод је било отпуштање са посла тројице камарата. Након девет дана штрајка, рудари су изборили повратак својих другова на посао, али и краће радно време и бесплатан олај за светиљке. У част овог догађаја, 6. август проглашен је 1955. године за Дан рудара Србије, и од тада се свечано обележава.

Мотив на марки: Сењски рудник, извозно окно из времена штрајка рудара 1903.

Мотив на коверту: симбол Сењског рудника – Поткоп Александар из 1853. када је рудник отворен.

Стручна сарадња: Рударски институт Београд, академик проф. др Слободан Вујић

Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
04. август 2023.
Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1248. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
1249. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На ковертима са жигом ПД (FDC x 2)
Нацрт: 1248. портрет Петра Илића, оснивача часописа; 1249. Сењски рудник, извозно окно из времена штрајка рудара 1903.
Величина марака : 42x 31,9 mm
Важе неограничено.

Филателија као колекционарска активност у Србији бележи своје почетке још у прошлом веку, да би свој прави замах као организована делатност доживела убрзо након завршетка Другог светског рата. Љубитељи поштанске марке брзо су увидели да без свеобухватне организације филателија не може очекивати ангажованији однос друштва према њој нити имати значајнију улогу, која јој иначе припада. Уверени о неопходности јаке филателистичке организације, неколицина предратних филателистичких ентузијаста основала је Савез филателиста Србије 22. августа 1948. године. Cавез филателиста Србије је од самих почетака имао ангажован однос према питањима заштите филателије и филателиста. Иако су за протеклих 75 година питања и изазови мењали облике, свакако су задржавали свој првобитни смисао и нису изгубили на својој актуелности све до ових дана. 

Мисија организоване филателије у Србији данас се реализује кроз национални часопис Филателиста, којег је до сада објављено 281 број; Савет атестатора – тело за испитивање поштанских марака; организовање националних филателистичких изложби СРБИЈАФИЛА и СОФИЗ, као и учешће на међународним филателистичким изложбама. Уређивачка политика часописа Филателиста данас, занимљиве и исцрпно обрађене теме из историје филателије, али и потврђени успеси српских излагача на међународној филателистичкој сцени недвосмислена потврда квалитетног филателистичког рада Савеза филателиста Србије кроз организовану филателију.

Стручна сарадња: Савез филателиста Србије

Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
22. август 2023.
Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1250. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1250. Прве српске поштанске марке са ликом Кнеза Михаила Обреновића (1866); знак Савеза филателиста Србије и пратећи филателистички прибор
Величина марака : 42x 33.35 mm
Важе неограничено.

Веслачки савез Србије (ВСС) изабран је за домаћина и организатора Светског првенства у веслању 2023. од стране Светске веслачке федерације (ФИСА), које ће се одржати у периоду од 3. до 10. септембра 2023. на Ади Циганлији. Град Београд и Република Србија постали су тако по први пут домаћини светског првенства у веслачком спорту за сениоре.

Светско првенство у веслању је највећа спортска манифестација која се одржава у Београду током 2023. године и окупиће преко 1.500 веслача из више од 80 земаља. Првенство је истовремено и квалификациона регата за предстојеће Олимпијске игре које ће се одржати у Паризу 2024. године, па ће такмичење имати и додатни значај јер је то последњи шампионат уочи Олимпијских игара у Паризу.

Светско првенство у веслању представља прилику за најбоље веслаче из целог света да се такмиче на највишем нивоу и покажу своје вештине и способности. То је такође прилика и за промоцију веслања као спорта као и подизање свести о значају физичке активности и здравог начина живота. Поред тога, овако велики међународни спортски догађај има значајан економски утицај на град и земљу домаћина, због веће туристичке посете током самог такмичења и бољег развоја спортске инфраструктуре.

Стручна сарадња: Веслачки савез Србије

Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
1. септембар 2023.
Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1251. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1251. графички идентитет „Светског првенства у веслању – Београд 2023”
Величина марака : 42 x 34.8 mm
Важе неограничено.

Међународна филателистичка изложба БАЛКАНФИЛА XIX биће одржана у Београду од 12. до 14. октобра 2023. године у организацији Савеза филателиста Србије и под почасним покровитељством председника Републике Србије. Ова, до сада највећа изложба филателије у Србији и региону организована је уз помоћ и подршку ЈП „Пошта Србије”, а окупиће филателисте излагаче из 12 земаља, као и госте и посетиоце из многих земаља Европе и света.

Прва Међународна филателистичка изложба БАЛКАНФИЛА одржана је у Софији, 1965. године, а организована је на иницијативу филателистичких друштава балканских држава која су у одржавању једне овакве филателистичке смотре видели прилику да се промовише филателија, омогући размена искустава и унапреди сарадња између филателистичких друштава земаља Балкана. У периоду од 1965. па све до 2016. године одржано је укупно 18 смотри филателиста Балкана, а наша земља била је домаћин два пута – у Београду 1977. (БАЛКАНФИЛА VI) и у Новом Саду 1987. (БАЛКАНФИЛА XI).

На овогодишњој манифестацији БАЛКАНФИЛА XIX чија је традиционална мисија да учвршћује и развија сарадњу и пријатељство између филателиста земаља балканског региона, своје учешће најавили су филателисти из Албаније, Босне и Херцеговине, Бугарске, Хрватске, Грчке, Мађарскe, Црне Горе, Северне Македоније, Румуније, Србије, Словеније и Турске. У 11 такмичарских класа биће изложено више од 150 изложака, а заједно са почасним излагачима у простору Дома Војске у Београду посетиоцима ће бити представљено око 600 витрина са филателистичким излошцима.

Аутори знака Балканфила XIX на марки, вињети и коверту: Јасмина Чабаркапа и Милица Јовановић

Графичка реализација: Маријa Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
4. септембар 2023.
Графичка реализација: Јасмина Чабаркапа и Милица Јовановић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1252. 120,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 4
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1252. графички идентитет филателистичке изложбе „Балканфила ”
Величина марака : 35 x 31.9 mm
Важе неограничено.

Када су, почетком деведесетих година, процеси европских интеграција интензивирани, напори за усклађивање и реформисање европског поштанског тржишта довели су до формирања Асоцијације јавних поштанских оператора – PostEurop, организације која ове године обележава три деценије постојања. Тридесет година посвећености јединственом поштанском тржишту, заступању интереса националних поштанских оператера чланова PostEurop, усклађивања политике поштанског сектора и организационa и стратешкa питања којима се бави, створили су од PostEurop организацију посвећену подршци и развоју одрживог европског тржишта поштанских комуникација, доступног свим корисницима и обезбеђивању модерне и приступачне универзалне услуге. PostEurop данас заступа интересе два милиона поштанских радника запослених широм Европе који свакодневно услужују 800 милиона клијената на више од 175.000 шалтера.

Пошта Србије придружује се прослави великог и значајног јубилеја PostEurop објављивањем пригодног издања са графичким решењем којим је Асоцијација поштанских оператора Европе обележила јубилеј – 30. годишњицу од оснивања.

Moтив на марки: лого 30 година PostEurop

Графичка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
5. септембар 2023.
Графичка реализација: Јакша Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1253. 130,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1253. јубиларни знак поводом 30 година PostEurop
Величина марака : 29 x 35 mm
Важе неограничено.

Србија је у својој богатој и дугој историји имала велики број владара који су значајно утицали на развој српског друштва и државе. Током векова Србију су предводили људи из народа, који су се не само уздигли до владарске изузетности, већ су то успели да остваре у генерацијском континуитету који оправдава чињеницу да данас можемо бити поносни на чак три владарске династије које су потекле из српског народа. Два велика јубилеја која 2023. године прослављамо у част годишњица рођења два важна владара који су потекли из породица Обреновић и Карађорђевић прилика су да славимо, не само животе и достигнућа ова два наша великана, већ да пре свега славимо богату историју Србије која нас све уједињује.
Михаило Обреновић (4. септембар 1823, Крагујевац – 29. мај 1868, Београд) био је кнез Србије од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године. Зрео и образован државник, кнез Михаило се посветио економским реформама и модернизацији Србије. Успео је да испослује одлазак турских војних посада из свих градова у Србији, а за време његове владавине усвојен је читав низ закона по угледу на европске, између осталих и Закон о поштама 1866. Сам кнез иницирао је и оснивање Народног позоришта у Београду, 1868. Убијен је у атентату на Кошутњаку, 29. маја 1868.
Петар II Карађорђевић (Београд, 6. септембар 1923 – Денвер, 3. новембар 1970), први син краља Александра I и краљице Марије, на престо је ступио малолетан, након атентата на краља Александра I у Марсеју, 9. октобра 1934. У једном од најтежих периода историје нашег народа подржао је народну жељу за слободом и определио се за идеале антифашизма и независности. У ратном вихору био је, као и многе друге европске крунисане главе које су се успротивиле нацистичкој агресији, присиљен да напусти отаџбину и бакљу слободе и независности пренесе на савезничку територију у Лондон. Након укидања монархије у Југославији није му био дозвољен повратак у земљу, а његови земни остаци пренети су 2013. године у цркву Светог Ђорђа на Опленцу.

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
6. септембар 2023.
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1254. 48,00 дин (вишебојна) 25.000 1255. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1254. портрет Кнеза Михаила Обреновића; Нацрт: 1255. портрет Краља Петра II Карађорђевића
Величина марака : 42 x 33,35 mm
Важе неограничено.

Иако је шах знатно раније стигао у Србију, савремено доба донело је развој и напредак ове игре на просторима наше земље. Утицај првог велемајстора Боре Костића између два светска рата био је велики искорак у популаризацији шаха у земљи. У циљу даљег успона шаха у послератним годинама, 19. септембра 1948. године основан је Шаховски савез Србије што је, практично, увод у златно доба шаха на нашим просторима.

Србија је била организатор и домаћин више изузетних шаховских догађаја: радио меч Југославија – САД 1950, Турнир кандидата 1959, Меч столећа (СССР – Остатак света) 1970, финални меч кандидата за светског првака Корчној – Спаски 1978, ГМА-ЈАТ 1988 (опен турнир на коме је први пут у историји шаха учествовало 100 велемајстора), Олимпијада у Новом Саду 1990, реванш-меч столећа Фишер – Спаски 1992.

У новије време, 2022. године били смо домаћини Гран-при турнира ФИДЕ у циклусу борби за титулу светског првака, док смо 2023. године били организатори Прве шаховске параолимпијаде у историји и Појединачног првенства Европе у Врњачкој Бањи.

Наши шахисти су у златном периоду (1950 – 1980) освојили 13 олимпијских медаља, на Европским екипним првенствима шест пута су били вицешампиони, док су шахисткиње освојиле два олимпијска одличја – 1963. сребро и 1988. бронзу. И у појединaчној конкуренцији мајстори древне игре из Србије остварили су низ одличних резултата. Светозар Глигорић крајем педесетих и Љубомир Љубојевић 1983. били су најбољи шахисти света изван Совјетског Савеза, а Алиса Марић је 1992. године играла меч за изазивачицу светске првакиње.

Покретањем Шаховског информатора 1966. и успостављањем универзалног шаховског језика симбола, Србија је дала и огроман допринос изучавању шаховске теорије и даљем развоју шаховске игре у свету.

Стручна сарадња: Шаховски савез Србије

Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
12. септембар 2023.
Уметничка реализација: Јакша Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1256. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1256. шаховске фигуре, позиција из чувене партије Зигберта Тараша против тима савезника, одигране у Напуљу 1914. године
Величина марака : 42x 31,9 mm
Важе неограничено.

Дуга традиција дипломатских и пријатељских односа Србије и Египта и њихових двају народа, која датира од 1908. године, заснива се на чврстим економским и политичким везама, традицији добрих односа и идентичним циљевима и погледима кроз дугу историју сарадње током које су два народа делила важне историјске тренутке.

Краљевина Србија отворила је у Каиру конзулат још 1908. године, а стицањем независности Египта 1922. године, конзулат је подигнут на ниво генералног конзулата, да би 1926. добио статус посланства. Први отправник послова, тада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, у Египту био је Јован Дучић. До завршетка Другог светског рата и непосредно након њега, односи двеју држава су имали повремених осцилација, али су након успостављања Арапске Републике Египат, 1952. године, односи двеју земаља кренули узлазном путањом. Тадашњи шефови држава, Јосип Броз Тито и Гамал Абдел Насер успостављају чврсто пријатељство двеју земаља и изузетне личне односе делећи, као оснивачи Покрета несврстаних заједно са председником Индије Џавахарлалом Нехруом, заједничку визију света у којем је Покрет несврстаних био противтежа блоковској подели света, колонијализму и трци у наоружавању.

Односи двеју земаља у 21. веку доживели су нови замах, а традиционалне пријатељске везе два народа и добра економска сарадња двеју држава, нарочито у областима туризма, пољопривреде и привреде, али и информационих и комуникационих технологија, добили су нови импулс недавном историјском посетом египатског председника Абдела Фатаха ал Сисија Београду.

Мотив на марки: Зиндан капија на Калемегдану и Кефренова пирамида у Гизи. Мотив на коверти: Смедеревска тврђава у Смедереву и Кајтбејева тврђава у Александрији.

Стручна сарадња: Амбасада Египта у Београду, Србија Уметничка реализација издања: Мирослав Николић Графичка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
19. септембар 2023.
Уметничка реализација: Мирослав Николић;
Графичка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1257. 132,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1257. Зиндан капија на Калемегдану и Кефренова пирамида у Гизи
Величина марака : 55,1x 35 mm
Важе неограничено.

Шандор Петефи, једна од најзначајнијих личности мађарске књижевности, револуционар, глумац, рођен је 1. јануара 1823. године у Кишкерешу, данашња Мађарска, на територији тадашње Аустроугарске монархије. За својих кратких 26 година живота написао је више од 1.000 песама, које су преведене на више од 50 језика – на српски језик први пут од стране Јована Јовановића Змаја, 1855. године, одакле рачунамо српску рецепцију Петефијеве поезије.

Поред поезије, његова улога у револуцији и борби за слободу 1848-49. године, као и славно држање и јунаштво, учинили су га једним од најзначајнијих личности мађарског националног мита.

Сећање на песника се обележава широм Војводине, у организацији „ВМ4К”, са ПОКРЕНИ СЕ! ПЕТЕФИ! програмом – војвођанским програмским циклусом „Петефи 200”.

Стручна сарадња: Центар за образовање, истраживање и културу војвођанских Мађара (VM4K); D.o.o. Magyar Szó Kft., Штампарија Форум

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
22. септембар 2023.
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл. 108. (136,00 дин) (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл 108. портрет Шандора Петефија.
Величина марке у блоку: 35 x 49,3
Величина блока: 100 x 80 mm
Важе неограничено.

У Београду је 1969. поводом прославе Светског дана детета одржан први међународни фестивал дечјих песама и игара „Радост Европе” уз подршку градске власти, председника Тита, Уницефа и Генералне скупштине Уједињених нација. Од тада је прошло више од пола века и преко 20.000 деце је посетило Београд. Главни стуб манифестације су од почетка домаћини – родитељи, који у своје домове примају дечаке и девојчице Европе, пружајући наше традиционално гостопримство. Основна идеја манифестације је била и остала упознавање и стварање пријатељстава, а дечја игра је у центру свих дешавања.

Пре тачно 25 година, 1998. године, јубиларни 25. сусрет „Радост Европе” добио је један нови програмски садржај – Међународни ликовни конкурс на којем од оснивања учествују појединци, предшколске установе, школе, дечји ликовни атељеи, дечји културни центри и сличне установе и асоцијације из целог света (деца и млади узраста од 4 до 18 година). Радови рађени у техници оловке, темпере, гваша, акварела, пастела, туша, колажа и графике већ 25 година чине раскошну палету традиционалне манифестације. Своје место налазе и на пригодној поштанској марки „Радост Европе” као сведочанство да само оно исконско, сликано и наивно, носи у себи свежу и јаку стваралачку снагу, јер деца су одувек цртала и уживала у самом стваралачком процесу.

Оваква марка на најлепши могући начин даје подршку природном и креативном начину живљења!

Мотив на марки је рад Лејле Елмедани (9 година, Египат). Аутори радова на вињетама су: Тиара Илешић (6 година, Словенија), Гаја Пасовић-Зупан (14 година, Словенија), Будхелија Хетви (15 година, Индија), Дуња Дулић (7 година, Србија), Вал Кукољ (7 година, Словенија), Џу Жуоцинг (8 година, Кина), Дија Динкар (13 година, Малдиви). Аутор рада на коверти је Александар Клајић (8 година, Хрватска).

Стручна сарадња: Лидија Сеничар, уредница међународног ликовног конкурса „Радост Европе”, Дечји културни центар Београд

Графичка обрада издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
29. септембар 2023.
Графичка реализација: Јакша Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1260. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1260. цртеж Лејле Елмедани (9 година, Египат)
Величина марака : 35 x 31,9 mm
Важе неограничено.

„ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ” ПОЈАМ НОВИНАРСТВА

Када су се у рукама колпортера, предвече 16. октобра 1953. године, у јеку тршћанске кризе, на улицама Београда појавиле „Вечерње новости”, нико није могао ни да сања да ће лист који је први изашао из клишеа доживети 70. рођендан.

Идеја о покретању „Вечерњих новости” потекла је од познатог новинара, публицисте и историчара Владимира Дедијера, а први главни уредник првог југословенског „вечерњака” био је Слободан Глумац. Тираж првог броја био је 14.501 примерак. Имао је само осам страна. У златно време, „Новости” су штампале преко 800.000 примерака дневно, по чему и данас држе све рекорде на нашим просторима. Прошло је много времена, свет се изменио, али девиза  „брзо, кратко, јасно” која је била сиже новинарског концепта, постала је императив модерног новинарства у нашој земљи. Седам деценија уз народ, дневно свеже и актуелне, „Новости” су формула добрих новина, призната школа новинарства, мера професионалног стандарда и веран тумач народног живота

Стручна сарадња: Вечерње новости Графичка обрада издања: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
9. октобар 2023.
Графичка реализација: Марија Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1261. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1261. насловне стране „Вечерњих новости”
Величина марака : 35 x 31,9 mm
Важе неограничено.

Милан Коњовић (Сомбор, 28. јун 1898 – 28. јануар 1993, Сомбор), сликар чија уметност оставља дубок утисак на људе својом оригиналношћу и емоционалним набојем. Богат уметнички опус од више од 6.000 дела обухвата различите фазе и стилове, а његова палета слика обухвата пејсаже, портрете, апстрактне композиције и још много тога.

Дар за уметност показао је јако рано, студирао је на Београдској уметничкој школи а потом и у Прагу и Бечу, где је усвојио европске утицаје. Његово сликарство обухвата различите периоде, укључујући експресионизам, постимпресионизам и апстракцију, а поједини критичари називали су га и „последњим фовистом”.Његове слике често су одражавале дубоку повезаност са природом и руралним животом, а један од његових најпознатијих циклуса слика је онај инспирисан Војводином.

Коњовићева дела изложена су у многим галеријама и музејима широм света. Оставио је неизбрисив траг у српској уметничкој историји и остао упамћен као један од најважнијих сликара свога времена.

Мотив на марки: „Куће”, уље на лесониту, 1955, из приватне колекције. Мотив на вињети: „Минчета, зидине”, уље на лесониту, 1948, из приватне колекције. Мотив на коверту: „Цвеће”, уље на лесониту, 1977, из колекције ЈП “Пошта Србије”

Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
20. октобар 2023.
Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1262. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1262. „Куће”, уље на лесониту, аутора Милана Коњовића, 1955,
Величина марака : 42 x 39,15 mm
Важе неограничено.

Први лет српске националне авио-компаније под именом Ер Србија и са новим визуелним идентитетом обављен је 26. октобра 2013. године. Током 10 година пословања, компанија је расла, усмеривши све своје снаге на унапређење услуге и развој запослених, флоте и мреже дестинација.
Запослени су најважнији ресурс Ер Србије. Свакодневно постављају високе циљеве и показују спремност да упркос различитим изазовима, вредно раде на њиховој реализацији, остварујући одличне резултате. Српска национална авио-компанија негује родну равноправност, о чему сведочи и податак да половину запослених чине жене. У историји Ер Србије остаће забележен податак да је у мају 2017. године из Београда полетео авион са комплетно женском посадом.
Флота српске националне авио-компаније током протекле деценије комплетно је обновљена и данас је чине широкотрупни авиони типа ербас А330-200, ускотрупни авиони из породице ербас А320 и турбоелисни авиони АТР 72-600 за регионалне летове. На даљем проширењу и унапређењу флоте континуирано се ради.
Мрежа дестинација Ер Србије из године у годину непрекидно расте. Компанија данас лети до више од 80 редовних и чартер дестинација у Европи, на Медитерану, Северној Америци, Азији и Африци.
У јуну 2016. године, после паузе од четврт века, поново су успостављени директни летови између Београда и Њујорка, а Ер Србија је тако постала једина авио-компанија у ширем региону Балкана која има директне летове до Сједињених Америчких Држава.
Српска национална авио-компанија, од 9. децембра 2022. године поново лети и до Народне Републике Кине, односно између Београда и Тјенђина, а из Ер Србије најављују да ће у будућности летети и до других важних кинеских градова.
Чикаго, трећа прекоокеанска рута српске националне авио-компаније и друга у Северној Америци, успостављена је 17. маја 2023. године, после више од 30 година паузе. Од самог почетка показала се успешном и корисном путницима, а значајно доприноси и бољим пословним, туристичким и свим другим везама између Србије и Сједињених Држава.
У време пандемије корона вируса, Ер Србија је све своје ресурсе ставила на располагање држави и народу Србије. Током ванредног стања, у сарадњи са државним органима и организацијама, реализовани су бројни специјални летови којима је превезено више од 10.000 људи које је пандемија затекла ван матичних земаља. Српска национална авио-компанија обавила је и десетине карго-летова којима је у нашу земљу допремљено више стотина тона медицинске опреме и материјала.
Са преко 1.400 запослених, најмлађом флотом у региону, растућом мрежом дестинација и јасно дефинисаном стратегијом одрживог развоја, Ер Србија отвара нову деценију пословања, спремна да се прилагоди свакој промени на тржишту, да послује профитабилно и константно унапређује услугу у интересу путника.

Стручна сарадња: Ер Србија Графичка реализација: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
26. октобар 2023.
Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1263. 120,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1263. јубиларни лого „10 година Ер Србије” званичног графичког идентитета Ер Србије
Величина марака : 31,9 x 35 mm
Важе неограничено.

Република Турска проглашена је 29. октобра 1923. године. Њен оснивач и први председник је Мустафа Кемал Ататурк. Ататурк, врховни командант у ослободилачком рату, био је изузетан државник и визионар чије су реформе трајно обележиле турско друштво.

Ова поштанска марка којом се обележава стоти јубилеј проглашења Републике Турске знак је одлучности у правцу продубљивања сарадње Републике Турске и Републике Србије која је данас на свом историјском врхунцу и јачања пријатељских билатералних веза заснованих на узајамном поверењу.

Стручна сарадња: Амбасадa Републике Турске

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
27. октобар 2023.
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл. 109. (130,00 дин) (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл 109. портрет Мустафe Кемалa Ататуркa.
Величина марке у блоку: 49,3 x 35
Величина блока: 85 x 80 mm
Важе неограничено.

Јевгениј Викторовић Вучетић (Јекатеринослав, 28. децембар 1908 – Москва, 12. април 1974). Србин по оцу, по мајци француске крви, од раног детињства је показао уметнички дар. Студирао је вајарство на Лењинградском институту за пролетерску ликовну уметност. Један је од твораца стила „стаљинистичког класицизма”. Учесник је великог Отаџбинског рата и носилац највиших признања у Совјетском Савезу. Био је члан Президијума и потпредседник Академије уметности СССР.

Мотив на марки: статуа „Мајка Отаџбина зове!”, 1967, на брду Мамајев курган у Волгограду, посвећена херојима Стаљинградске битке.

Мотив на вињети табака: портрет Јевгенија Вучетића.

Мотив на коверту: статуа „Прекујмо мачеве у плугове!”, 1959, Њујорк.

Стручна сарадња: Руски дом у Београду

Уметничка реализација: Мирослав Николић

Графичка обрада издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
7. новембар 2023.
Уметничка реализација: Мирослав Николић. Графичка обрада издања: Јакша Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1265. 130,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1265. статуа „Мајка Отаџбина зове!”, 1967
Величина марака : 31,9 x 42 mm
Важе неограничено.

Председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг представио је иницијативу „Појас и пут” 2013. године. Данас, више од 150 земаља и 30 међународних организација учествује у овом подухвату. Иницијатива „Појас и пут” наслања се на древни Пут свиле, трговачку руту која је омогућавала људима различитих култура сусрете, упознавање и сарадњу. У оквиру иницијативе „Појас и пут” Србија и Кина остварују значајну сарадњу на пољу економије и развоја инфраструктурних пројеката у Србији.

Мотив на марки номинале 48 динара је зграда Кинеског културног центра у Београду.

Мотив на марки номинале 120 динара је радник у постројењу за прераду руде бакра у Србији.

Мотиви на табаку: Звоник у Сијану, архитектонски симбол града Сијана који је био почетна тачка Пута свиле; Калемегданска тврђава у Београду; натпис „Појас и пут” на кинеском израђен традиционалном кинеском калиграфском техинком у стилу Тсао.

Мотив на ковертu првог дана: Калемегданска тврђава и Кинески зид.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд, Кинески културни центар у Београду.

Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар.

Кинески калиграфски уметник: Лиу Гуанг.

Каталошке информације
13. новембар 2023.
Уметничка реализација: Марија Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1266. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
1267. 120,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1266. зграда Кинеског културног центра у Београду
Нацрт: 1267. радник у постројењу за прераду руде бакра у Србији
Величина марака : 31,9 x 42 mm
Важе неограничено.

Туристичка понуда Србије заснива се на богатој традицији, историји и култури, природним лепотама и људским достигнућима која је вредно видети, а тврђавска архитектура представља важан аспект туристичке понуде Србије. 
Ужички град, средњовековна тврђава подигнута у другој половини XIV века, историјски је и културни бисер града Ужица. Импозантан тврђавски комплекс, смештен на брду изнад реке Ђетиње, први пут се помиње у писаним документима из XIV века, као главно седиште жупана Николе Алтомановића, подигнуто да би штитило караванску руту која је повезивала Моравску долину са Босном, Хумом и обалом Јадранског мора.
Средњовековни град налази се на високој, стрмо засеченој и са три стране неприступачној стени, на окуци реке Ђетиње, западно од данашњег Ужица. Одбрамбени систем града састојао се од три засебне целине камених зидова и кула, међусобно повезаних. На врху стене налазио се главни део града, којим је доминирао шестострани донжон, опасан зидинама. Изнад саме реке дизао се четворострани торањ, а једна полукружна кула скривала је бунар. Тај део града био је каменим зидовима повезан са најпространијим, четвороугаоним средњим делом, у коме су биле три куле и неколико зграда за посаду, а од горњег дела био је одвојен зидом пред којим се налазила бранич-кула.
Од 1373. године Ужички град прелази у посед кнеза Лазара, потом у састав српске Деспотовине, да би 1445. пао под турску власт. Тврђава је коначно напуштена крајем 1862. када ју је, према споразуму са кнезом Михаилом, напустила османлијска војна посада. 1863. дигнута је у ваздух и онеспособљена за даљу војну употребу. 
Данас, делимично реконструисана утврда, конзервисаних зидова и обновљене цитаделе и кула у Горњем граду, представља једну од најпосећенијих туристичких атракција Ужица.

Стручна сарадња: Историјски архив Ужице
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
15. новембар 2023.
Уметничка реализација: Мирослав Николић. Графичка обрада издања: Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1268. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1268. средњовековна тврђава Ужички град
Величина марака: 35 x 31,9 mm
Важе неограничено.

Водоземци (Amphibia) су најстарији представници копнених кичмењака и чине „прелаз” између риба и правих копнених кичмењака. Овој групи животиња припадају разне врсте жаба, даждевњака, мрмољака и сродних животиња. У Србији живи 14 врста жаба и осам врста репатих водоземаца од којих је строго заштићено чак 18 врста.

Планински мрмољак (Ichthyosaura alpestris) насељава претежно брдовите и планинске пределе у Србији. Дужина његовог репа приближно је једнака дужини тела са главом. Леђна површина тела је мрка, сива, браон или маслинаста, понекад и потпуно црна, са нејасним светлим мрљама често присутним на леђима, а понекад и на бочним странама. Трбушна страна је светло жуте или наранџасте боје.

Крекетуша (Hyla arborea), је безрепи водоземац чија боја варира у зависности од обојености подлоге и због тога се одлично камуфлира у средини у којој живи. Мужјаци, мањи и лакши од женки, имају унутрашњу вокалну врећу за појачавање звука, а грло им се доста избочи током производње звука. Углавном су светло зелене боје, a стомак им је најчешће бео. Иако не избегавају дневну светлост, најактивнији су у вечерњим сатима. Народно име гаталинка добила је по веровању да је способна да предвиди – „гата“ какво ће бити време.

Шарени даждевњак (Salamandra salamandra) је највећи репати водоземац Централне Европе, са најдужим животним веком. Живи и до две децније и достиже дужину и до двадесет два центиметра. Даждевњак има велику, пљоснату главу, на којој су изражене заушне жлезде које луче отровни секрет. Његова упадљива црно-жута боја упозорава потенцијалне грабљивце да је нејестив. Живи претежно у листопадним шумама брдских и планинских крајева, у влажним стаништима близу воде.

Стручна сарадња: др Ана Пауновић, музејски саветник, Природњачки музеј, Београд

Уметничка реализација: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
22. новембар 2023.
Уметничка реализација: Марија Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1269. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
1270. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
1271. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 15
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1269. Планински мрмољак (Ichthyosaura alpestris)
Нацрт: 1270. Крекетуша (Hyla arborea)
Нацрт: 1271. Шарени даждевњак (Salamandra salamandra)
Величина марака : 31,9 x 42 mm
Важе неограничено.

Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879 – Београд, 12. децембар 1958) био је грађевински инжењер, математичар, астроном, климатолог и популаризатор науке. Редовни професор небеске механике, декан Филозофског факултета, директор Астрономске опсерваторије у Београду и потпредседник САНУ, у историји науке остао је упамћен, пре свега, по својој теорији о променама Земљине климе током дугог временског периода, познатој као Миланковићеви циклуси, као и реформи јулијанског календара.

Одбацујући веома уносну каријеру грађевинског инжењера у Бечу, Миланковић долази у Београд на скромну плату професора универзитета из патриотиских разлога и из љубави према науци. Он је наш највећи научник који је научну каријеру градио у Србији.  

Реформа јулијанског календара, коју је предложио Милутин Миланковић 1923. године, заснована је на идејaма да се укине датумска разлика између јулијанског и грегоријанског календара, као и да се убудуће преступне године рачунају на специфичан начин који обезбеђује много већу прецизност овог календара у односу на грегоријански. 

Миланковић је, на основу веома сложених математичких прорачуна, предложио до тада најпрецизнији календар, који до данåас није превазиђен. Миланковићев научни рад на теорији климатских промена и усклађивању календара са астрономским догађајима на најбољи начин говоре о његовој посвећености науци и прецизности у проучавању астрономских и климатских промена у дугим временским интервалима.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
23. новембар 2023.
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл. 110. (130,00 дин) (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл 110. портрет Милутинa Миланковићa.
Величина марке у блоку: 49,3 x 35
Величина блока: 85 x 80 mm
Важе неограничено.

Кошарку је 1891. године измислио професор Спрингфилд колеџа Џејмс Нејсмит, а његов колега Вилијам Вајланд, професор фолклора и народних спортова из Оукленда, изасланик америчког Црвеног крста је, демонстрирајући америчке спортске игре у Европи, 1923. у Београд донео конструкције за кошеве и лопте за кошарку. Овај догађај означио је рађање једне од највећих кошаркашких велесила у историји овог спорта. Курсеве кошарке Вајланд је држао гимназијалцима, наставницима фискултуре и члановима Соколске организације, тада најмасовније спортске организације. Вајланд је отишао, кошеви су остали у II мушкој гимназији, а кошарка се играла све масовније и боље. На Свесоколском слету у Борову 1940. учествује 170 играча и играчица у четири старосне категорије, а први клубови формирају се уочи рата, као секције фудбалских клубова. Кошарка наставља да живи и током рата. У септембру 1941. организује се првенство Београда, а на пролеће 1942. основан је и Српски савез кошарке и одбојке, који региструје 23 клуба. Председник Савеза био је полазник Вајландовог курса из 1923. године, Светислав Бата Вуловић, а утакмице, које се играју на Ташмајдану и Калемегдану, током окупације пратило је преко 15.000 људи. Већ 1945. године репрезентације Београда, мушка и женска, играју први међународни меч – против репрезентације Софије. Прво европско такмичење за наше кошаркаше било је првенство Европе у Прагу 1947. године, а први наступ на светској сцени био је на првом Светском првенству у кошарци, у Буенос Аиресу 1950. године. Остало је – историја. Од тада, па до данашњих дана, српска кошарка је једна од најбољих на свету. О томе сведочи небројено много одличја и небројено много легендарних имена која су, својим спортским постигнућима, златним словима исписали име српске кошарке у глобалној историји овог спорта.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд

Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
7. децембар 2023.
Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1273. 136,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1273. Кошаркаши кроз раздобља (од 1923. до данас), соко као симбол Соколске организације, зграда Основне школе Краљ Петар I у Београду, у којој је одиграна прва кошаркашка утакмица у Србији 1923. године.
Величина марака : 31,9 x 42 mm
Важе неограничено.

Дипломатски односи Србије и Словачке засновани су формално пре тридесет година на темељима конструктивне подршке које су две земље и два пријатељска народа давали једни другима у преломним моментима историјске борбе за слободу и независност током 20. века. 
Србију и Словачку везују традиционално добри односи и блискост два народа који сежу у прошлост, у 18. и 19. век, што се нарочито испољавало у областима културе, уметности, трговине, образовања и науке. 
Током протекле три деценије, две земље постижу значајне резултате на пољу економске сарадње и привредне размене, али и у области културе, образовања и науке, остајући посвећене јачању пријатељских односа и остваривању заједничких циљева – очувању мира, стабилности и просперитета у региону и шире. 

Стручна сарадња: Амбасада Словачке Републике у Београду

Уметничка реализација издања: Mирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
12. децембар 2023.
Уметничка реализација: Mирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1275. 130,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1275. Саборна црква Св. архангела Михаила у Београду и Катедрала Светог Мартина у Братислави
Величина марака : 43,5 x 35 mm
Важе неограничено.

150 година од рођења Сергеја Рахмањинова

Сергеј Васиљевич Рахманинов (Сергей Васильевич Рахманинов, Семјоново, 2. април 1873 – Беверли Хилс, 28. март 1943) руски композитор, пијаниста и диригент, био је кључни представник романтичарске музи-чке традиције и један од најзначајнијих композитора 20. века.

Славу и светско признање Рахмањинов је стекао због своје виртуо-зне пијанистичке вештине, фантастичног осећаја за ритам и леген-дарних техничких могућности. По мишљењу многих, био је највећи пијаниста 20. века.

Почео је да компонује веома рано, већ са тринаест година, са девет-наест је завршио свој Концерт за клавир бр. 1 (Оп. 1, 1891), а своју прву симфонију, Симфонију бр. 1 (Оп. 13, 1896), компоновао је 1896. Каријеру диригента почео је 1904. године у Бољшој театру.

Живот Сергеја Рахмањинова обухватао је изазовне периоде, укљу-чујући и турбулентна догађања у Русији и Октобарску револуцију. Из Русије се иселио 1908. године, прво у Италију, потом у Немачку па у Сједињене Америчке Државе, у којима је стекао популарност након веома успешне турнеје 1909. године.

Богат ауторски опус Сергеја Рахмањинова – између осталог, четири клавирска концерта, три симфоније, две клавирске сонате, три опере и више хорских дела, обележен је дубоком емоционалном снагом, комплексношћу и виртуозношћу у најбољој традицији позног романтизма, због чега се његови најпознатији радови, укључујући „Рапсодију на тему Паганинија” и „Други концерт за пијано и оркестар”, сматрају врхунцем романтичарске музике.

Музичко дело Сергеја Рахмањинова обележило је читаву једну епоху, а његов укупан уметнички и извођачки опус обележио је музику 20. века.

100 година од рођења Бисерке Цвејић

Бисерка Цвејић (рођ. Катушић; Крило, 5. новембар 1923 – Београд, 7. јануар 2021) једна је од најзначајнијих и најцењенијих оперских певачица нашег времена. У свету опере оставила је неизбрисив траг својим изузетним талентом, посвећеношћу уметности и импресивном каријером која је трајала деценијама, током које је остварила 77 мецосопранских улога у скоро 1.800 представа на сценама широм света.

Професионалну каријеру започела је педесетих година прошлог века у Народном позоришту у Београду, брзо стичући репутацију по својој моћној, емотивној интерпретацији улога. На позив Херберта фон Карајана 1961. прихвата ангажман у Бечкој опери и са њим сарађује до 1979. године.

Њено певачко умеће било је цењено широм света. Наступала је у Миланској скали, Метрополитен опери, Париској опери и свим значајнијим оперским кућама у свету.

На врхунцу каријере, 1978. године, повлачи се са позорнице и посвећује се образовању младих певача, прво као професор соло певања на Факултету музичке уметности у Београду, а касније и на Уметничкој академији у Новом Саду. Са супругом Душаном Цвејићем објавила је књигу „Уметност певања”, а њен обиман и запажен педагошки рад, којим је преносила своје знање и искуство генерацијама младих уметника, трајно је утицао на развој оперске сцене.

Способност да пренесе дубоке емоције кроз музику и импресивна вокална техника учиниле су Бисерку Цвејић омиљеном међу љубитељима опере и узором многим младим уметницима.

Бисерка Цвејић носилац је највишег француског одличја, ордена Легије части и награде за животно дело „Доситеј Обрадовић”. Њена огромна улога у популаризацији опере у Србији и промоцији домаћих талената неизмерно је допринела културном идентитету наше земље. Преминула је 7. јануара 2021. године у Београду.

100 година од рођења Виславе Шимборске

Вислава Шимборска (Maria Wisława Anna Szymborska; Бнин, 2. јул 1923 – Краков, 1. фебруар 2012), пољска песникиња, есејиста и преводилац, добитница Нобелове награде за књижевност, једна је од најоригиналнијих и најважнијих савремених пољских књижевница чије стваралаштво карактеришу интелигенција, дубока интроспекција и маштовитост.

Почела је да ствара врло рано, још у тинејџерским годинама. Прву збирку песама „Dlatego żyjemy” („Зато живимо”), објавила је 1952. године.

Међу најзначајнија њена дела убрајају се збирке песама „Wołanie do Yeti” (Вапај Јетија, 1957), „Sól ziemi” (Со земље, 1962), „Wiersze wybrane” (Изабране песме, 1967), „Sto pociech” (Сто утеха, 1967), „Czarny pasek” (Црна трака, 1976).

Кроз своје стихове, Шимборска је истраживала парадоксе људског постојања, постављајући питања о смислу живота, љубави и уметности. Дубоко интроспективна, интелектуално оштра и веома вешта у игри речима и маштовитој употреби језика, Шимборска је писала поезију богату хумором, што читање њених песама чини правим ужитком.

Нобелову награду за књиженост добила је 1996. године, „за поетску машту која сарказмом осветљава друштвену стварност”. Дела су јој превођена на готово све европске језике, арапски, хебрејски, јапански и кинески. Иако њен поетски опус није био одвећ обиман, јединствен песнички израз којим је оштроумно осветљавала суштину људског искуства учинили су да дело Виславе Шимборске остави неизбрисив печат на пољској и светској књижевној сцени.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд

Уметничка обрада издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
14. децембар 2023.
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1276. 120,00 дин (вишебојна) 25.000
1277. 120,00 дин (вишебојна) 25.000
1278. 120,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1276. Сергеј Рахмањинов
Нацрт: 1277. Бисерка Цвејић
Нацрт: 1278. Вислава Шимборска
Величина марака: 29 x 35 mm
Важе неограничено.

50 година од оснивања Универзитета уметности у Београду

Асоцијација високих уметничких школа – Музичке академије (основане 1937), Академије ликовних уметности (основане 1937) Академије примењених уметности (основане 1948) и Академије за позоришну уметност (основане 1948, а у коју је 1950. интегрисана Висока школа за филмску глуму и режију), формирана је 10. јуна 1957. године као Уметничка академија.

Године 1973. Уметничка академија прераста у Универзитет уметности, који чине четири фаултета: Факултет ликовних уметности, Факултет музичке уметности, Факултет примењених уметности и дизајна и Факултет драмских уметности.

Од свог оснивања Универзитет уметности у Београду je, као водећа установа за уметничко образовање у Србији и региону, играо кључну улогу у обликовању уметничке сцене у Србији и један је од темеља на којима је Београд изгадио своју репутацију креативног центра и престонице културе.

Универзитет уметности данас школује више од 2.800 студената, кроз 37 акредитованих студијских програма и преко 120 модула на нивоу основних, мастер и докторских студија, на четири факултета и универзитетском Центру за интердисциплинарне студије и један је од ретких универзитета у Европи који је уметничко истраживање увео у оквире докторских студија.

Током пет деценија постојања, Универзитет уметности остварио је изузетан културни утицај образовањем талентованих уметника, музичара, глумаца, редитеља и других стручњака у различитим уметничким дисциплинама а његови дипломци допринели су богатству културног наслеђа савременог друштва, не само на нашим просторима, већ и широм света.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд

Уметничка обрада издања: Мирослав Николић

Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар

100 година од оснивања Београдске филхармоније

Један од најзначајнијих српских композитора и диригената, Стеван Христић (1885–1958), формирао је оркестар од музичара Опере Народног позоришта, наставника београдских музичких школа и неколиких аматера који је, под именом Београдска филхармонија, 13. јуна 1923. године одржао свој први концерт. Захваљујући ентузијазму оснивача,  уметничког директора и шефа диригента Стевана Христића и његових колега музичара, 1923. године отпочело је уметничко музичко путовање Београдске филхармоније које траје већ читав век.

Стогодишњу историју Филхармоније чини разноврсни музички репертоар изведен на позорницама широм света, 620 музичара који су у њој провели свој радни век од како се континуирано води архива (1951), 16 уметничких руководилаца, бројни гостујући диригенти и музичари – најпознатија светска имена музичке уметности, али и одушевљена публика на свим континентима.

У нови миленијум Београдска филхармонија ушла је под вођством Ивана Тасовца након неколико тешких година на самом крају прошлог века. Јединствени шарм, специфичан карактер и несмањени ентузијазам поново су постале главне одлике Београдске филхармоније које су овај грандиозни ансамбл вратиле у сам врх светских оркестара и међу једну од најуспешнијих институција културе у земљи и региону.

Поред професионалне подршке и сарадње са најзначајнијим именима међународне концертне сцене, посебно је вредно вишедеценијско пријатељство са легендарним маестром  Зубином Мехтом, који редовно одржава добротворне концерте са Филхармонијом.

Рушење предрасуда, иницирање културних контаката, чување старих и стварање нових пријатељстава, померање граница у музици и достизање нових нивоа изузетности, створили су од Београдске филхармоније национални бренд и оркестар за чије се концерте сатима чека у дугачким редовима.

Стручна сарадња: Београдска филхармонија

Уметничка обрада издања: Мирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар

70 година од оснивања Галерије Дома Војске Србије

Галерија Дома Војске Србије налази се у монументалном  здању палате некадашњег Ратничког дома, данас Дома Војске Србије. Иницијативу за оснивање Галерије покренуо је 1945. познати ликовни уметник и оснивач Факултета примењене уметности у Београду Бранко Шотра, први послератни руководилац установе. 

Од почетка рада Галерије 1953. године организоване су бројне тематски ангажоване изложбе југословенских уметника, посвећене револуцији и народноослободилачкој борби, али су уметници приређивали и самосталне изложбе без тематских ограничења. Овај вид активности Галерије директно је утицао на формирање Уметничке збирке, за коју су дела прибављана и посредством откупа, поклона, у размени са институцијама, а понекад и ангажовањем ликовних уметника. Како су се међу прибављеним делима подједнако нашла остварења и са тематски ангажованих и са самосталних изложби, Уметничка збирка Дома Војске Србије оваквим приступом сакупљања постала је јединствена. Томе у прилог говори богатство фундуса, у коме се налази око 1.500 дела ликовне и примењене уметности свих генерација уметника са подручја некадашње Југославије.

У збирци се налази неколико значајних остварења насталих у првој половини 20. века, као што су дела Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Саве Шумановића, затим Мила Милуновића, Љубе Бабића, Косте Хакмана, Јована Бијелића. Ипак, највећи део збирке чине дела српских и југословенских уметника насталих у другој половини 20. века, почевши од Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Крсте Хегедушића, Марка Челебоновића, Николе Мартиноског, Миће Поповића, Љубице Цуце Сокић, Сретена Стојановића и других великана југословенског ликовног стваралаштва.

Стручна сарадња: Јелена Кнежевић, виши кустос, Начелник Галерије Дома Војске Србије

Уметничка обрада издања: Мирослав Николић

Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
14. децембар 2023.
Уметничка реализација издања: Mирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1279. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
1280. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
1281. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1279. Зграда Универзитета уметности у Београду
Нацрт: 1280. Иван Тасовац, пијаниста, директор Београдске филхармоније и Министар културе и информисања
Нацрт: 1281. Зграда Дома војске у Београду
Величина марака : 43,5 x 35 mm
Важе неограничено.

Божић је један од најзначајнијих и најрадоснијих хришћа-нских празника, заједнички празник свих православних и католичких верника. Разлика је само у датуму када се он слави. Православци га славе 7. јануара, а католици 25. децембра, али је његова порука истоветна – порука мира и љубави. Божић се код нас слави три дана.
То је пре свега породични празник, а обичаји везани за њега су бројни. На дан уочи Божића, Бадњи дан, уноси се бадњак од храстовог дрвета у кућу, пали се кандило и простире слама у коју се стављају слаткиши, суве шљиве, ораси, шећер и новчићи. Слама симболизује јасле у којима је Исус рођен. Бадњак је симбол дуговечности и чврстине трајања хришћанства, као и топлине љубави коју нам Христос доноси својим рођењем и доласком на земљу. На сам дан Божића, рано ујутру, звоне звона на православним храмовима и објављују рођење Христово. Народ одлази у цркву на божићну литургију и сви се поздрављају речима  „Христос се роди” и  „Ваистину се роди”.

Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
15. децембар 2023.
Уметничка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1282. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1282. Божићна честитка, бадњак и празнични декоративни мотиви
Величина марака : 30,45 x 42 mm​
Важе неограничено.

Свети пророк Илија

Крсна слава (слава, крсно име) представља празник посвећен хришћанском светитељу кога породица узима за свог покровитеља и заштитника. Прослављање светог заштитника у Срба датира још из времена Светог Саве. Данас већина православних на територији Србије славу обележава као значајан празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови шире фамилије, духовни сродници, суседи и пријатељи. Као носиоци јединствене православне традиције, Срби доживљавају славу и као начин исказивања хришћанског и националног идентитета.

Слава је виталан елемент нематеријалног културног наслеђа српског народа и 2014. године уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Старозаветни пророк Елаја, новозаветни светитељ Свети Илија, рођен у 9. в.п.н.е. веома је поштован као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности и један је од најчешће прослављаних светаца у православљу. Свети пророк Илија, у народу познат и као Илија Громовник, обележава се 2. августа. Карактеристично за обележавање овог свеца јесте да велики број обичаја и народних веровања у вези са њим потиче још из предхришћанског времена, јер Свети Илија дели велики број особина са словенским богом Перуном, који је управљао муњама и громовима.

Мотив на марки: Старозаветни пророк Елаја као пустињак испред пећине, огрнут крзненим огртачем, са гавраном који му доноси хлеб, на потоку/гори Хорат.

Мотив на коверту: Свети пророк Илија се уздиже у небо у пламеној кочији заузданих огњених коња побеђујући смрт и тако жив бива узнесен на небо.

Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
15. децембар 2023.
Уметничка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1283. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1283. Свети пророк Илија са гавраном који му доноси хлеб
Величина марака : 30,45 x 42 mm​
Важе неограничено.

Култура Кине, једне од најстаријих цивилизација на свету, чини значајан део цивилизацијског наслеђа човечанства.

Стратешко партнерство Србије и Кине јача међусобно разумевање и пријатељство два народа и омогућава размену и иновације на пољу уметности, чиме се обогаћује и даје допринос дијалогу цивилизација између Истока и Запада.

Светско мешовито наслеђе садржи елементе и од биолошког и од културног значаја за човечанство и то су она места на планети која представљају савршен спој природног окружења и дела људских руку.

Планина Таишан прва је од пет највећих планина Кине. Она је симбол националног опстанка и просперитета и кућа духовности кинеске нације.

Планина Хуангшан слави се као ‘’Најнеобичнија планина на Земљи’’ и ‘’Океан борова и река облака’’.

Планина Емеи има историју дугу више од 2.000 година и слави се као ‘’Чудо на Земљи’’.

Планина Уји је чувена планина три религије, богата је ендемском флором и фауном.

Ове четири ‘’Чувене планине Кине’’ налазе се на Унесковој листи светске баштине од 1987, 1990, 1996. односно 1999. године респективно.

Стручна сарадња: Кинески културни центар у Београду

Уметничка реализација: Мирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар 

Каталошке информације
18. децембар 2023.
Уметничка реализација: Мирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1284. 48,00 дин (вишебојна) 25.000 1285. 132,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 20
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1284. Планина Таишан Нацрт: 1285. Планина Емеи; Џиновски буда из Лешана
Величина марака : 42 x 31,9 mm​
Важе неограничено.

Мира Ступица

Мирослава Мира Ступица (Гњилане, 17. август 1923 – Београд, 19. август 2016) била је, по многима, највећа српска глумица, уз Милену Дравић, проглашена глумицом XX века. Са редитељем и супругом, великаном Бојаном Ступицом, градила је и темеље и врхове, не само позоришног живота ових простора, већ и културе у најширем и најпотпунијем смислу те речи. Ведра, енергична, надасве шармантна, харизматична… Њен смех је, како се говорило, парао и звезде. Таленат такође. И мудрост.

Играла је Петруњелу, Мирандолину, Баруницу Кастели, Глорију, Настасју Филиповну, Сашу Његину, Грушењку, Мадам Сан Жен, Принцезу Ксенију, највеће наслове домаће и светске, класичне и савремене литературе. На гостовању представа Дундо Мароје и Јегор Буличов у Паризу, домаћини су јој, видевши каква је глумица, дали гардеробу Саре Бернар, у коју приступ имају само посебни.

Добитница је свих најзначајнијих позоришних и филмских награда и признања. Одликована је Медаљом Белог анђела „за изузетно лично остварење у области уметности.” Објавила је књигу мемоара Шака соли, 2000. године. Отргла је глумицу Жанку Стокић од заборава и, установивши награду са њеним именом, вратила је на сцену Народног позоришта и у колективно памћење. Умрла је у Београду, 19. августа 2016. године.

Михаило Марковић

Михаило Марковић (Београд, 24. фебруар 1923 – Београд, 7. фебруар 2010) је био најзначајни српски филозоф 20. века. Рођен је у Београду где је, уочи рата, 1941. године, завршио Другу београдску гимназију. Борио се током окупације на страни партизана, а из рата излази са чином капетана ЈНА.

На Филозофском факултету дипломирао је 1950. године. Звање предавача на предмету Логика стекао је 1953. Докторирао је 1955. у Београду са темом Формализам у савременој логици, а у Лондону 1956. са темом Тхе Цонцепт оф Логиц, (Појам логике). За доцента на Филозофском факултету изабран је 1956. године, за ванредног професора 1958, а звање редовног професора стекао је 1963.

Био је декан Филозофског факултета 1966/67. године и шеф Катедре за логику и методологију од 1962. до 1975. Управник Института за филозофију Филозофског факултета у Београду био је од 1967. до 1975. Због својих политичких ставова суспендован је са Факултета 1975, а отпуштен 1981. Након тога, све до пензионисања 1986. био је научни саветник у Центру за филозофију и друштвену теорију Института друштвених наука у Београду. Један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду. За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 1963. године, а за редовног 1983.

Објавио је више дела из области филозофије, од којих нека као што су Дијалектичка теорија значења (1961) и Филозофски основи науке (1981), спадају у светску филозофску баштину. Сарађивао је у највећој светској енциклопедији филозофије коју је објавила издавачка кућа МекМилан из Њујорка 1969. године, као један од најзначајнијих српских филозофа и логичара XX века марксистичко-хуманистичке оријентације. У неколико наврата био је професор филозофије на еминентним универзитетима у Сједињеним Америчким Државама. Преминуо је у Београду 7. фебруара 2010. године.

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић (Рабровица код Ваљева, 16. мај 1898 – Београд, 11. фебруар 1993) била је истакнута српска песникиња, прозна списатељица и есејисткиња чије стваралаштво обухвата различите теме, којима је заједничка лирска и емотивна изражајност.

Песникиња, професорка књижевности и чланица Српске академије наука и уметности, Десанка се бавила поезијом, приповедањем, писањем за децу, а повремено и превођењем, углавном поезије, са руског, словеначког, бугарског и француског језика.

Десанкина поезија често истражује теме љубави, патње, пролазности времена али и патриотских осећања, а њена дела одражавају дубоку емоционалност и интроспекцију, истовремено приказујући суптилну лепоту речи. „Молитва за љубав”, „Има једна песма”, „Стрепња”, „Крвава бајка”, само су неки од најчешће изговараних стихова Десанке Максимовић који и данас, 125 година након рођења славне песникиње, имају своје поклонике и своју верну читалачку публику. Осим поезије, Десанка Максимовић ауторка је и неколико прозних списа, а њено дело „Рукопис оца Саве” дубоко је емотивно дело које истражује тему вере и моралних дилема.

Десанка Максимовић је добила велики број књижевних награда, а међу њима и Вукову (1974), Његошеву (1984), награду АВНОЈ-а (1970), Седмојулску награду (1964), Змајеву награду (1958 и 1973)…  Изабрана је и за почасног грађанина Ваљева у којем јој је, за живота, подигнут споменик, откривен 27. октобра 1990. године.

Умрла је у Београду, 11. фебруара 1993. године.

Мића Поповић

Миодраг Мића Поповић (Лозница, 12. јун 1923 – Београд, 22. децембар 1996), био је српски сликар и ликовни критичар. Бавио се и писањем као и филмском режијом. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. Учествовао је у завршним борбама у Другом светском рату на територији Југославије, а по демобилизацији уписјуе Академију ликовних уметности у класи професора Ивана Табаковића, 1946. године. Са групом колега истомишљеника, напушта Академију и одлази у Задар 1947. године, где формирају прву уметничку комуну у послератној Југославији.

У сликарском изразу прошао је кроз неколико фаза, од којих су најпознатије „енформел” и „сликарство призора”. Централно место укупног сликарског опуса Миће Поповића, гледано ретроспективно, у свим фазама, било је судбинско осећање трагичности постојања – колико индивидуалног, толико и колективног.

Током свог живота имао је више од 20 самосталних изложби у Југославији и Европи. Објавио је више десетина есеја, студија и критика, режирао седам играних филмова и написао пет сценарија. Као сценариста и костимограф учествовао је у десет представа у београдским и позориштима у Нишу и Скопљу.

За дописног члана САНУ изабран је 1978, а за редовног 1985. Умро је у Београду, 1996. године, за собом је оставио спомен–галерију, легат у Лозници.

Сима Лозанић

Српска академија наука и уметности у 2023. обележава Годину академика Симе Лозанића (Београд, 8. март 1847 – Београд, 7. јул 1935), једног од наших најзначајнијих хемичара, угледног политичара и дипломате. Био је професор и ректор Велике школе, први ректор у историји Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије,  посланик у Лондону, министар народне привреде и иностраних дела.

Завршио је студије права на  Великој школи у Београду (1868), а потом  наредне четири године студира хемију у Цириху и Берлину. Као професор Велике школе и Универзитета у Београду отвoрио је пут Србије ка модерној хемији увођењем наставе из више предмета хемијских наука, писао је за њих програме и уџбенике на основама најсавременијих знања тадашње науке. Кроз наставне програме, уџбенике и остале активности утемељио је модерну хемијску терминологију у српској науци. Када је основан Универзитет у Београду 1905. био је међу првих осам редовних професора који су затим бирали остале наставнике универзитета.

Током научне каријере објавио је више од двеста научних публикација. Један је од оснивача Пољопривредног факултета, а као истакнути члан тадашње научне заједнице  учествовао је у раду великог броја домаћих и међународних научних друштава. Од великог је значаја и његов допринос на пољу откривања природних богатстава Србије. Поред интензивног и плодоносног научног рада бавио се и анализом земљишта, руда и минерала, али и минералних и пијаћих вода.

Као хемичар оставио је неизбрисив траг у нашој и светској науци, а својим педагошким и политичким радом дао је немерљив допринос у развоју српске просвете, привреде и индустрије.

Светозар Глигорић

Светозар Глигорић (Београд, 2. фебруар 1923 – Београд, 14. август 2012) српски шаховски велемајстор, новинар и публициста, шахом је почео да се бави релативно касно, у 13. години. Само две године касније, 1938, победио је на такмичењу Београдског шаховског клуба. Млади Глигорић рат је провео у партизанима, а након демобилизације враћа се својој предратној љубави – шаху, као организатор шаховских такмичења. Радећи као новинар, интензивно се посветио оживљавању шаховске организације у послератној Југославији.

Највећи део каријере играо је у ШК Партизан, али је стицајем околности био један од оснивача Спортског друштва Црвена звезда. Свој први турнир, прво место на првенству Југославије освојио је 1947. године, а исте године победио је и на свом првом међународном турниру у Варшави. Титулу велемајстора добио је 1951. Наредних 20 година био је међу најбољим светским шахистима и кандидат за првака света. Југославија је, захваљујући њему, сматрана другом шаховском велесилом у свету, иза СССР-а. Освајао је бројне међународне турнире, од којих су најзначајнији турнир у Варшави (1947), Хејстингсу (1951, 1956, 1959, 1961), Мар дел Плати (1953), Стокхолму (1954), Београду (1964) и Манили (1968), као и турнир у Лоун Пајну (1972. и 1979). Три пута се на Међународним турнирима квалификовао за мечеве кандидата у циклусу првенства света. У периоду од 1950. до 1982. године 15 пута је био југословенски представник на олимпијади, освајајући 12 медаља (једну златну, 6 сребрних и 5 бронзаних). Дванаестоструки је освајач првог места на првенству Југославије.

Глигорић је познат и по својој новинарској каријери. Био је стални дописник часописа  „Chess Review” и „Chess Life”, а написао је и велики број књига о шаху. О њему је снимљен награђивани краткометражни документарни филм „Глигорићева Мар дел Плата – Краљева индијска варијанта”. Преминуо је у Београду, 14. августа 2012. у 89. години.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд

Уметничка обрада издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
19. децембар 2023.
Уметничка реализација: мр Бобан Савић, академски сликар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1286. 48,00 дин (вишебојна) 25.000 1287. 48,00 дин (вишебојна) 25.000 1288. 48,00 дин (вишебојна) 25.000 1289. 48,00 дин (вишебојна) 25.000 1290. 48,00 дин (вишебојна) 25.000 1291. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На ковертама са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1286. Мира Ступица Нацрт: 1287. Михаило Марковић Нацрт: 1288. Десанка Максимовић Нацрт: 1289. Мића Поповић Нацрт: 1290. Сима Лозанић Нацрт: 1291. Светозар Глигоријевић
Величина марака : 29 x 35 mm​
Важе неограничено.

Пријатељи Србије: 75 година Поршеа

Са жељом да искаже важност привредних веза Србије и Немачке, ЈП „Пошта Србије” објављује пригодну поштанску марку поводом великог јубилеја немачког произвођача аутомобила – 75 година Порше спортског аутомобила. Синоним врхунског инжењерства, квалитета, луксуза и поузданости, компанија Порше на најбољи начин осликава поверење које имају купци производа и корисници услуга немачких компанија у Србији и углед који оне уживају у нашој земљи. 

Мотив на марки: Порше 356 купе, први спортски аутомобил компаније Порше, конструисан 1948; Порше 911 модел 992, најновији спортски аутомобил компаније, у производњи од 2019; оригинални лого јубилеја компаније.

Мотиви на рандовима: силуета Штутгарта, седишта компаније Порше и силуета Београда; оригинални лого компаније Порше и лого јубилеја.

Стручна сарадња: Porsche SCG d.o.o. и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд

Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар

Успешан развој дипломатских односа, културне и економске сарадње Републике Србије и Републике Кореје

Успешна билатерална сарадња и добри и пријатељски односи између Републике Србије и Републике Кореје трају од успостављања дипломатских односа 1990. године, а последњих година ове односе карактерише интензивирање политичког дијалога на високом нивоу и унапређење укупне сарадње, посебно на економском плану.

Од почетка шездесетих година прошлог века до данас, Јужна Кореја је доживела изузетан привредни раст који је ову земљу сврстао у једну од 15 највећих светских економија, отуда и привредна сарадња између Републике Србије и Републике Кореје бележи раст, посебно у области инвестиција јужнокорејских компанија у Србији које последњих година имају значајан узлазни тренд.

Вишедеценијска плодна економска и културна сарадња и међусобна помоћ двеју земаља током пандемије корона вируса учврстила је темеље за даље проширење билатералних односа Србије и Јужне Кореје, а трговина, енергетика, е-управа, управљање отпадом, пољопривреда, образовање, култура и туризам само су неке од области у којима две земље имају заједничке интересе.

Рекордан обим робне размене између двеју земаља који је остварен у претходним годинама, унапређење сарадње у области туризма потписивањем Споразума о ваздушном саобраћају између двеју земаља те унапређење сарадње у области културе, уметности и образовања, уз интензиван политички дијалог и међусобно разумевање гарант су стабилности и напретка у области дипломатских односа Републике Србије и Републике Кореје и у наредним деценијама.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић


Др Едвард Рајан (1883-1923)

Др Едвард Рајан, амерички лекар ирског порекла (Скрентон, Пенсилванија, 14. децембар 1883 – 18. септембар 1923, Техеран) био је изванредна личност која је оставила неизбрисив траг у историји, посебно када је реч о његовој улози током Првог светског рата и помоћи Србима.

Репутацију неустрашивог лекара, хуманитарца и дипломате стекао је у грађанским ратовима у Мексику и Русији а посебно у Великом рату на тлу Европе. Током Првог светског рата, Србија се суочила са тешким изазовима, укључујући и окупацију и масовне губитке. Др Рајан препознао је потребу за хитном медицинском помоћи храброј српској војсци и народу и одмах је ступио у акцију. Са два хирурга и 12 медицинских сестара, у име америчког Црвеног крста, 16. октобра 1914. стигао је у полуразрушени Београд у којем је организовао болницу за лечење рањеника и цивила.

Његова оданост и посвећеност медицинској нези и спасавању живота били су импресивни. Током рата оперисао је више од осам хиљада људи, борио се и против тифуса, спасавајући десетине хиљада живота. Доктор Рајан и његови сарадници радили су под изузетно тешким условима, често без довољно медицинске опреме и ресурса, али је њихова преданост и посвећеност донела наду и олакшање хиљадама рањених војника. Поред медицинске помоћи, др Рајан је својим аутентичним дописима и извештајима информисао америчку јавност о стварности рата на Балкану подижући свест међу Американцима о патњама Срба.

Краљевина Србија одликовала га је Орденом белог орла, Француска Република уручила му је Легију части, али је понео и одликовање Аустроугарске јер се бринуо и о аустроугарским рањеницима када се аустроугарска војска повукла из Београда. Др Едвард Рајан остаје незаборавна личност у српској историји, симбол пријатељства и солидарности између САД и Србије у тешким временима, а његово несебично залагање за спашавање и лечење српских војника током Првог светског рата оставља дубок и трајан печат на историју два народа.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар


Адам Смит

Адам Смит (Керколди, 16. јун 1723 – Единбург, 17. јул 1790) био је шкотски економиста, филозоф и етичар чији су доприноси економској теорији оставили дубок и трајан утицај на развој модерних економских идеја и система. Смит је био један од најутицајнијих мислилаца 18. века, а његово најпознатије дело, „Богатство народа”, објављено 1776. године, класична је литература из области економије и политичке економије.

Адам Смит је био истакнути шкотски мислилац чији су радови обликовали наше разумевање економске теорије и пракси. Његова идеја о невидљивој руци и заговарање слободног тржишта остају кључне компоненте савремене економске мисли и политичких система. У свом делу „Богатство народа” Смит је развио кључне концепте који су обликовали начин на који разумемо економију. Један од тих концепата је „невидљива рука”. Наиме, Смит је тврдио да, иако људи често делују из себичних разлога, тржиште их усмерава да својим деловањем служе општем интересу. Другим речима, тржиште има способност самоорганизације и самоисправљања. Смит је такође промовисао идеју да слободно тржиште, на којем су трговина и конкуренција неометани, води ка економској ефикасности и расту богатства, а ова идеја данас је основа капитализма као економске доктрине.

Поред својих економских доприноса, Смит је такође разматрао и моралну филозофију. У свом ранијем делу „Теорија осећаја моралности”, истраживао је природне основе моралних осећаја и стварање моралних вредности. Радио је као професор на Универзитету у Глазгову и оставио је дубок утицај на многе генерације економиста и филозофа, а његове идеје и данас настављају да буду тема академских расправа и политичких дебата широм света.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Уметничка реализација: Бобан Савић, академски графичар 

100 година постојања аутомобилске трке „24 часа Ле Мана”

Трка „24 часа Ле Мана” једна је од најпрестижнијих аутомобилских трка на свету, а њена богата историја дугачка читав век почела је 1923. године, управо у Ле Ману. Идеја за трку потекла је од новинара и промотера Charlesa Farrouda и Georgea Durand-a. Прва трка на којој је учествовало 33 тима, била је прилика да прооизвођачи аутомобила тестирају своја возила у екстремним условима. На првим тркама у Ле Ману доминирале су британске и италијанске екипе и возачи – Бугати, Бентли, Алфа Ромео… Након прекида током Другог светског рата, трка је поново одржана 1949. године, привлачећи све више посетилаца и тимова из целог света.
Златна ера „24 часа Ле Мана” био је период током шездесетих година прошлог века, када су одржаване епске спортске битке између Ферарија и Форда, а ово доба остаће упамћено по четири узастопне победе Форда са моделом ГТ 40 у периоду 1966–1969. Седамдесете и осамдесете године доносе доминацију Поршеа са моделима 917 и 956/962, успешне покушаје Аудија да у тркама издржљивости учествује са болидима погоњеним на дизел гориво, улазак Тојоте, Пежоа и бројних других произвођача у трке издржљивости…
Током једног века, многи возачи постали су легенде ове трке, а међу њима најпознатији Џеки Икс, Фил Хил, Дерек Бел, Франк Биела и најуспешнији у историји ове трке икада – „господин Ле Ман” – Том Кристенсен са највећим бројем остварених победа у историји ове трке – укупно девет победа од дебитанстске трке 1997. до последњег тријумфа оствареног 2013. године.



Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд

Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар


100 година стадиона Вембли

Једно од најславнијих спортских здања на свету, стадион Вембли у Лондону, ове године обележава стогодишњицу своје богате историје, у коју је закорачио одмах по свом отварању 1923. године током финала ФА купа између Болтон вандерерса и Вестхем јунајтеда, познатијег и као „финале белог коња”. Овај меч име је добио по полицијском коњу беле боје Билију који је, због огромног броја гледалаца (процењује се да их је било око 200.000) „рашчишћавао” закрчену околину стадиона па и сам стадион, како би краљ Џорџ V могао да присуствује мечу.
Стадион Вембли био је домаћин четири Светска првенства у фудбалу, 1930, 1966, 1996. и 2018. године, а финале из 1966. остаће забележено и као тренутак када је Енглеска освојила свој први и једини Светски куп.
Осим фудбала, на Вемблију су се одржавале и трке паса пре Другог светског рата, финални мечеви Купа Енглеске у рагбију, бокс мечеви, мото трке, а историја бележи и да је први телевизијски пренос финала ФА купа са Вемблија био онај из 1938. године.
Прве послератне Олимпијске игре 1948. одржане су и на Вемблију, а рефлектори су први пут засијали 1955. године на фудбалском мечу Енглеске и Шпаније, док је 1961. одржано једно од најучудноватијих надметања у историји Вемблија – ноћно такмичење у скијашким скоковима! На стогодишњицу Фудбалског савеза Енглеске, 1963. године, Вембли је добио кров, а 1969. публика први пут гледа и слуша музичаре, на концерту групе YES. Папа Јован Павле II служио је на Вемблију мису 1982, а 1985. Вембли је био један од домаћина глобалног музичког догађаја – концерта Live Aid.
У нови миленијум стадион улази након последњег меча одиграног 2000. године, да би нова Вембли арена била свечано отворена 2007. године утакмицом између Енглеске и Немачке. Данас је Вембли у власништву Фудбалског савеза Енглеске (FA), домаћин финала ФА купа и домаћи стадион фудбалске репрезентације Енглеске.



Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд

Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
29. децембар 2023.
Уметничка реализација 1292. марке: Надежда Скочајић, академски графичар
Уметничка реализација 1293 марке: Мирослав Николић
Уметничка реализација 1294. и 1295. марке: мр Бобан Савић, академски сликар
Уметничка реализација 1296. марке: Марија Влаховић, академски графичар
Уметничка реализација 1297. марке: Јакша Влаховић, академски графичар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1292. 130,00 дин (вишебојна) 25.000
1293. 136,00 дин (вишебојна) 25.000
1294. 132,00 дин (вишебојна) 25.000
1295. 130,00 дин (вишебојна) 25.000
1296. 130,00 дин (вишебојна) 25.000
1297. 130,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На ковертама са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1292. 75 година Поршеа
Нацрт: 1293. Република Србија и Република Кореја
Нацрт: 1294. Др Едвард Рајан
Нацрт: 1295. Адам Смит
Нацрт: 1296. 100 година Ле Мана
Нацрт: 1297. 100 година стадиона Вембли
Величина марака 1292. и 1293: 70 x 31,9 mm
Величина марака 1294. и 1295: 26,1 x 35 mm
Величина марака 1296. и 1297: 42 x 31,9 mm

Велимир Бата Живојиновић (Јагодина, 5. јун 1933 – Београд, 22. мај 2016) српски и југословенски глумац, суперхерој домаћег глумишта, један је од култних глумаца са наших простора.
Протагониста бројних филмских и телевизијских улога, од свог дебија на великом платну, 1955. године у филму „Песма са Кумбаре”, Бата Живојиновић био је свеприсутан у нашим домовима и нашим животима. Гледаоци су га највише памтили и волели по бројним улогама у партизанским филмовима, уживали у његовим ролама у телевизијским серијама, а многи га се сећају и као једног од главних протагониста филмског црног таласа у нашој кинематографији.
Бројни су филмови и серије које је снимио, многобројне су главне и епизодне улоге које је одиграо, али је у свима био једно – Бата.
Чврст и поштен, карактеран и у улогама позитиваца једнако као и у ролама негативаца, непоколебљив и директан и када греши и када је у праву, својим бројним главним улогама и епизодама креирао је архетип мушкарца са ових простора, лик уз којег су генерације људи са ових простора одрастале.
На размеђу две календарске године – одлазеће, у којој бројимо пет деценија од премијере филма „Сутјеска” и долазеће, у којој славимо 55 година премијере филма  „Мост” и пола века од телевизијске премијере култне серије „Валтер брани Сарајево”, овом марком одајемо почаст Велимиру Бати Живојиновићу, великану наше глумачке сцене и једном од главних протагониста наших филмских живота.

Уметничка реализација: Мирослав Николић

Каталошке информације
31. децембар 2023.
Уметничка реализација: Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1298. 48,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1298. портрет Велимира Бате Живојиновића
Величина марака : 26,1 x 35 mm
Важе неограничено.