Петар II Петровић Његош (1. новембар 1813 – 19. октобар 1851) био је православни владика црногорски и брдски и поглавар Старе Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године. Један је од највећих песника и филозофа ових простора.

Његош је био харизматична и маркантна историјска личност, али је истовремено био и дубоко просветљена и мисаона фигура, о чему сведочи пре свега његово књижевно дело. Поштован као владар, остаје највише упамћен као аутор епске поеме „Горски вијенац”, која се сматра за једно од највећих ремек-дела европске и светске књижевности.

Рођен је у селу Његуши, близу Цетиња, a након смрти свог стрица Петра I, постао је духовни и световни вођа Црне Горе.

Радио је на уједињавању црногорских племена и на успостављању централизоване државе. Увео је редовне порезе, а његова владавина је била обележена напорима да прошири територију Црне Горе.

Прикупљао је народне песаме које је објавио у збирци „Огледало српско”. У часописима оног времена објављен је знатан број његових краћих песама, ода и посланица. Иако без формалног школовања, читањем и промишљањем Његош се све више духовно развијао и све је дубље и потпуније уобличавао своје уметничко изражавање, па је у последњих седам година свог живота створио три најважнија дела: „Луча микрокозма”, „Горски вијенац” и „Лажни цар Шћепан Мали”. Дела су му превођена на више језика, укључујући и јапански.

Петар II Петровић Његош умро је 1851. године. Сахрањен је на Ловћену на месту где се данас налази Маузолеј који је пројековао Иван Мештровић.

Мотив на марки: Портрет Његоша, Петар Лубарда, четрдесете године 20. века, димензије 96 x 80 цм, уље на платну, приватна колекција

Мотив на вињетама и на коверти: Његошев маузолеј на Ловћену израђен по нацрту Ивана Мештровића, Мирослав Николић

Стручна сарадња: Удружење књижевника Србије

Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
27. јануар 2023.
Графичка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1214. 45,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1214. Портрет Његоша – Петар Лубарда, четрдесете године 20. века, димензије 96 x 80 цм, уље на платну, приватна колекција.
Величина марке: 35 x 46,4 мм
Важе неограничено.

Србија и Немачка су убрзо након Берлинског конгреса 1871. године успоставиле званичне односе. Прве уговоре две државе закључиле су јануара 1883. године – Трговински уговор и Kонзуларну конвенцију. Након закључивања ових уговора, почеле су и прве инвестиције немачког капитала у српску привреду, пре свега у рударство и индустрију. Привредни односи две државе, првих деценија незнатни, доживљавају експанзију током Царинског рата Аустроугарске и Србије (1906–1912), када је немачко тржиште постало алтернатива аустријском за велики део српског извоза. До 1914. године између Србије и Немачке је закључено 10 уговора, превасходно у циљу даљег унапређења трговинских и конзуларних односа.

Интересантно је да је Србија, и пре потписивања првог званичног уговора са Немачком 1883. већ имала склопљен уговор са једном немачком државом, Баварском, са којом је Србија закључила Конзуларну конвенцију 25. августа 1870. године, још пре стицања формалне независности.

Стручна сарадња: Амбасада Републике Србије у Немачкој

Уметничка реализација издања: Mирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
7. Фебруар 2023.
Графичка обрада Надежда Скочајић и Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл. 104. (100,00 + 100,00 дин) (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл 104. Зграда Скупштине Србије (марка лево), зграда немачког Парламента (марка десно).
Величина марака у блоку: 35 x 29 мм
Величина блока: 100 x 80
Важе неограничено.

Надежда Петровић (Чачaк, 11. X 1873 – војна болница код Ваљева, 3. IV 1915) потиче из угледних породица важних за српску историју. Сликарски образована у Београду код Ђорђа Крстића и Кирила Кутлика, а затим у Минхену код Антона Ажбеа и Јулиуса Екстера, била је предводник модерне уметности, учитељица цртања у Вишој женској школи у Београду, ликовни критичар, аутор позоришне драме, једна од оснивача Кола српских сестара, Српског уметничког удружења и париске Лиге за национална права потлачених народа, прва Српкиња која се бавила фотографијом. Организовала је рад (1905) и изложбу (1907) Југословенске уметничке колоније.

Боравила је у Риму (1907) и Паризу (1910-1912), пратила Бијенале у Венецији и остале престижне уметничке изложбе у Европи. Излагала је самостално и на заједничким ликовним смотрама код нас и у свету. Носила је помоћ народима под турском окупацијом и предводила протесте против анексије Босне и Херцеговине (1908). О правима Срба и осталих поробљених словенских народа говорила је на скуповима код нас и, захваљујући знању француског, немачког и руског, у свету. Била је добровољна болничарка у Балканским ратовима и Првом светском рату. Достигла је врхове у свему чему се  страствено предавала. Њена дела су понос наших најугледнијих музеја, галерија и приватних колекција. Припада токовима сецесије, симболизма, експресионизма, импресионизма и фовизма, на известан начин и апстракције. Образована и даровита, са јасно исказаним ставовима уметника, интелектуалца и хуманисте, успела је да остане своја и да припада свима. 

Да наша жалост над злом судбином Надежде Петровић, ненадмашне сликарке и непревазиђеног родољуба, односно над чињеницом да је смрт однела у напону стваралачких моћи, буде већа, а за српску историју уметности ненадокнадив губитак, убедљиво својим ликовним вредностима сведочи овај избор слика, којима Пошта Србије обележава 150 година од њеног рођења. Јер то су у сваком погледу ремек-дела, изведена цртачки упечатљиво, колористички звонко, пиктурално сочно, експресионистички снажно и убедљиво, потезима које својом непосредношћу, слободом и свежином, потврђују уметницу која је у свој рад уливала душу.

Мотиви на маркама: Црвена кућа у пределу (1907); Фасада Цркве Св. Марка у Венецији (1914); Црвени божури (1913). Мотиви на вињетама: Призрен (1913); Анђа у дворишту (1910–1911); Предео (1907); Чобанин свира у фрулу (1906). Мотиви на ковертама: Чишћење гусеница (1906); Портрет Јована Скерлића (1907); Сестре (1905).

Стручна сарадња: Љубица Миљковић и Никола Кусовац

Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
14. Фебруар 2023.
Графичка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1217. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1218. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1219. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На ковертима са жигом ПД (FDC x 3)
Нацрт: 1217. Црвена кућа у пределу; 1218. Фасада Цркве Св. Марка у Венецији (1914); 1219. Црвени божури (1913).
Величина марака : 42 x 40.6 мм
Важе неограничено.

Од 11. до 26. августа 1923. године приређена је Прва новосадска изложба, која је означила почетак организовања сајамских приредби у Новом Саду и сматра се првом у постојању Новосадског сајма. 

До 1939. године изложбе су одржаване на старом Сајмишту у Шумадијској улици, а јубиларни, 10. сајам и изложба отворени су 1940. године, на новој локацији, у данашњој Хајдук Вељковој улици, где се Сајам и данас налази.

По завршетку Другог светског рата, с циљем обнове пољопривредне производње, у Новом Саду је 1948. године одржана Прва земаљска пољопривредна изложба, која је врло брзо постала заштитни знак Новосадског сајма. 

Током деценија Пољопривредни сајам стиче изузетан углед и међународну репутацију. Изградњом Kонгресног центра „Мастер”, започетог 2001. године, а отвореног 2006. године, Новосадски сајам је створио услове за организовање модерних сајмова, с акцентом на услужни бизнис.

На површини од 226.000 метара квадратних, од којих је 60.000 метара квадратних павиљона, са око 20 приредби и 500.000 посетилаца годишње, Новосадски сајам је већ цео век, најбољи репрезент Новог Сада, Војводине и Србије на којем се промовишу највећа достигнућа у агроиндустрији, ловству, енергетици, спорту, туризму. Међународни пољопривредни сајам постао је агробизнис догађај региона, с највећом и најдужом сајамском традицијом.

Стручна сарадња: Новосадски сајам

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
24. фебруар 2023.
Графичка обрада Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1221. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1221. Зграда Новосадског сајма
Величина марке: 42 x 36,25 мм
Важе неограничено.

Ове године навршава се 200 година од првог доласка Вука Стефановића Караџића у Немачку. Осим овог значајног јубилеја којим се обележава једна од најважнијих  преломних тачака у културним и друштвеним везама савремене Србије са Европом, емисија слави и конкретне везе Србије и Немачке и српског и немачког народа. Прихватањем Вука, његових језичких реформи и високим уважавањем српског народног стваралаштва које је Вук прикупио, Немачка пре 200 година постаје први и најважнији амбасадор и пријатељ српске културе и српског народа у Европи.

Свој рад на осавремењавању правописа и ортографије Вук Караџић, творац модерног српског језика, филолог, књижевник и антрополог, утемељио је на ортографском принципу немачког лингвисте Јохана Кристофа Аделунга – „пиши као што говориш, а читај као што је написано”. 

Подршка Вуковом животном делу коју су пружали и песник Јохан Волфганг Гете и браћа Грим, сведочи о снажним културним и пријатељским везама два народа у епохи стварања модерних европских држава, а традиционално велико поштовање између српског и немачког народа, чак и кроз све турбулентне историјске тренутке, залога је за нову еру искрених пријатељских односа и изузетне сарадње у 21. веку.

Мотив на марки и на вињетама: „Апотеоза Вука Караџића”, Павле Паја Јовановић, 1897, уље на платну, приватна колекција. Мотиви на вињетама и рандовима табака: диплома доктора филозофије коју је Вук добио од Универзитета у Јени, насловне стране „Српских народних песама” у преводу Терезе фон Јакоб, штампане у Халеу и Лајпцигу 1833. и 1853, амблем Универзитета у Лајпцигу, универзитетско здање и дупли печат Универзитета „Мартин Лутер” у Халеу. У позадини табака: писмо Терезе фон Јакоб Вуку Караџићу из Халеа 1824, у коме му пише о својим преводима српских народних песама, рецепти које је Вук добијао од немачких лекара 1823. и писмо којим Вук захваљује Краљевском ученом друштву у Гетингену на указаној части, Архив САНУ (Архив САНУ, Београд). Мотив на коверти: лого и зграда Универзитета у Јени, у позадини Диплома доктора филозофије коју је Вук добио од Универзитета у Јени.

Стручна сарадња: Удружење књижевника Србије

Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
14. март 2023.
Графичка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1222. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1222. „Апотеоза Вука Караџића”, Павле Паја Јовановић, 1897, уље на платну
Величина марке: 35 x 49,3 мм
Важе неограничено.

2023. године обележава се 185 година од успостављања дипломатских односа између Русије и Србије. Отварање руског конзулата у Србији 1838. године је важна спона у историји односа наших држава, које су током векова, упркос епизодама изражене сарадње, биле ограничене привременим мисијама.

Једна од тако изразитих страница заједничке историје посвећена је познатом Србину из Херцеговине – Сави Владиславићу Рагузинском (1669–1738), саветнику Петра Великог, оснивача дипломатске службе Руске Империје, личности која је имала велики утицај на даљи развој принципа спољне политике највеће православне монархије у историји, међу којима је подршка словенских истоверника на Балкану увек имала посебно место.

Међу руским дипломатама који су радили у Србији непосредно након успостављања дипломатских односа, посебно треба истаћи првог конзула у Косовској Митровици Григорија Шчербину (1868–1903), који је самопожртвованим радом заслужио велико поштовање међу Србима и трагично погинуо због последица напада албанског фанатика. У свом тестаменту руски конзул је истакао: „треба да се чувају Срби на Косову, јер је Косово српско“.

Стручна сарадња: Руски дом у Београду, Амбадаса Руске Федерације у Републици Србији

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
17. март 2023.
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл. 105. (100,00 + 100,00 дин) (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл 105. Сава Владиславић Рагузински (марка лево), Григорије Шчербина (марка десно).
Величина марака у блоку: 29 x 35 мм
Величина блока: 84 x 55 мм
Важе неограничено.