Нови Сад је Европска престоница културе 2022. године.

Тиме је постао и један од првих градова ван Европске уније који је понео ову престижну титулу.

Програмски концепт заснован је на крилатици За нове мостове, чиме се остварује идеја повезивања нових људи, програма, процеса и простора, који су већ успели да позиционирају Нови Сад на европску културну мапу. Тако се реализовала и визија пројекта за Почетак новог. Сада!

Дочек, Сеобе, Будућност Европе, Хероине, Тврђава мира, Дунавско море, Калеидоскоп културе и Друга? Европа тематизују различита актуелна културна и друштвена питања, негујући интеркултуралност и друге европске вредности које су важан део идентитета Новог Сада. Посетите наш програм и будите део Европске престонице културе.

Добро дошли!

Стручна сарадња: Фондација „Нови Сад ‒ Европска престоница културе”; Фотографије: Јелена Ивановић и Владимир Величковић.

Графичка обрада издања: Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
1. фебруар 2022.
Уметничка обрада Анамари Бањац
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1123. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1124. 80,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На ковертима са жигом ПД (FDC x 2)
Максимум карта (MC x 2)
Нацрти: 1123. Варадински мост; 1124. Саборна црква Светог Ђорђа у Новом Саду
Величина мараке: 46,4 x 35 мм
Важе неограничено.

Када ФЕСТ, надам се, напуни 100. година, сумњам да ће се користити телеграми и поштанске марке. Зато ће ова специјална и колекционарска едиција Поште Србије, једног дана имати филателиститичку вредност као траг нашег фестивала и времена.

Слоган јубиларног 50. ФЕСТА је НОВИ.ХРАБРИ.СВЕТ, скоро па анаграм првог, који је гласио ХРАБРИ НОВИ СВЕТ по роману Олдуса Хакслија. Човечанство се у последњих пола века променило. Геополитички, технолошки, економски, здравствено…  Неки изуми и појаве које нас окружују су бољи и олакшавају живот, неки гори јер га отежавају и убрзавају, али човек и на почетку и на крају, и доброг и лошег филма, увек пронађе пут.

Свет који нас окружује, после короне биће нов, и за њега ће требати храброст за борбу, идеју и опстанак.

Оно што важи за појединца, важи и за групу, у овом случају међународни филмски фестивал. Београдски ФЕСТ је постао већински власник свога постојања и сада подиже завесу и почиње пројекцију даље ка првом веку. Тај пут којим се чешће иде је утабан филмовима који су до сада на ФЕСТ-у приказани, емоцијама које су подстакли, сећањима која су нам записали. Испред нас су филмови који тек треба да буду снимљени и пре свега изазови које некад ни филм не може да предвиди.

Будимо храбри и кадри за нови свет и у њему нови ФЕСТ!

За још педесет година, за још један круг!

Стручна сарадња: Иван Карл, секретар за културу Града Београда, председник Одбора Феста Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар 

Каталошке информације
2. фебруар 2022.
Уметничка обрада Надежда Скочајић 
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл.96. (30,00 + 80,00) дин (вишебојна) 10.000
Табак: Блок
На ковертима са жигом ПД (FDCx2)
Нацрти: Бл.96.  Плакат за први Фест(прва марка) и јубиларни лого Феста(друга марка).
Величина марака у блоку : 36,25 x 50,75 мм
Величина блока: 280 x 76 мм (обрезан)
Важе неограничено.

Од првих Олимпијских игара модерног доба, одржаних 1896, па до данашњих, XXIV Игара зимске Олимпијаде, овај спортски догађај представља највеће међународно спортско такмичење наше епохе. Под геслом Citius, altius, fortius – брже, више, јаче, спортисти целе планете боре се за победе и најсјајнија одличја у својим дисциплинама.

Модерне Зимске олимпијске игре одржавају се од 1924. када је француски градић Шамони био домаћин Зимске спортске недеље одржане под патронатом Међународног олимпијског комитета. Овај догађај, накнадно преименован у прве Зимске олимпијске игре, доживео је велики успех и огромно интересовање публике.

XXIV Зимске олимпијске игре се од 4. до 20. фебруара 2022. одржавају у Пекингу, главном граду Кине. Пекинг је први град у историји олимпијског покрета који ће бити домаћин и летњим и зимским Олимпијским играма. Пекинг је био домаћин Летњих олимпијских игара 2008. године, а за домаћина Зимских олимпијских игара изабран је на заседању МОК-а одржаном 31. јула 2015. Ово ће бити треће издање Олимпијских игара које се заредом одржава у Азији, након Пјонгчанга 2018. и Токија 2020. године. 

Зимске олимпијске игре у Пекингу су и прве зимске Игре које се одржавају у условима пандемије вируса Kовид–19 и, услед тога, биће одржане у специфичним условима и без присуства иностраних гледалаца на трибинама. Одржавање ових Игара, међутим, представљаће јасан сигнал да је живот јачи од свих недаћа.

Маскота Зимских олимпијских игара у Пекингу биће панда направљена потпуно од леда под именом „Bing Dwen Dwen“. „Bing“ на мандаринском дијалекту кинеског језика има вишеструко значење, али је најчеше везано за лед, док „Dwen Dwen“ значи робустан и живахан, али такође означава и децу. 

Тим Србије биће сачињен од тренутно најбољих спортиста који долазе из групације зимских спортова, који ће се такмичити првенствено у скијашким дисциплинама. 

Стручна сарадња: Олимпијски комитет Србије
Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар 

Каталошке информације
4. фебруар 2022.
Уметничка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1127. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1128. 86,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1127/1128. Стилизовани спортски мотиви са зимских олимпијских такмичења.
Величина мараке: 42 x 34,8 мм
Важе неограничено.

На дан када се срећу зима и пролеће, Сретење господње, 1804. године у Марићевића јарузи Србија је начинила свој први, велики корак на двовековном путу слободе и државности. На исти дан, 1835. године, на Сретењској скупштини Србија је потврдила своју државотворност усвајањем највишег правног акта – Устава Књажевства Србије, једног од најмодернијих и најдемократскијих устава свога доба, првог устава модерне српске државе.

Кључни догађаји за стварање модерне Србије отелотворени су у двема најзначајнијим личностима онога времена, Kарађорђу и Милошу Обреновићу, који, понаособ, персонификују ратнички дух и спремност да се слобода и независнот извојују оружјем, односно вештину да се стечена слобода сачува, а млада држава у настајању одбрани, политичко–дипломатским деловањем.

Двовековна историја модерне Србије испреплетан је и уско повезан међусобни однос ова два принципа, у складу са историјским околностима и државничким расуђивањем. Иза оба ова принципа стоји чврста намера и одлучност да се, упркос свим искушењима са којима се Србија током историје суочавала или се суочава данас, у модерно доба, очува државни интегритет, што се најбоље огледа у чињеници да је Република Србија данас пуноправни и уважени члан Уједињених нација. 

У Србији се 15. фебруар прославља и обележава као Дан државности Србије и као Дан уставности Србије.

Уметничка реализација издања: Вукашин Марковић, графички дизајнер

Каталошке информације
14. фебруар 2022.
Уметничка обрада: Вукашин Марковић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1129. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1129.  Уметничка интерпретација симбола државности Србије.
Величина мараке: 29 x 42 мм
Важe неограничено.

НИП „Борба”, са пуним веком постојања иза себе, од свог настанка до данас представља стуб културе и колевку југословенског и српског журнализма. „Борба” је први пут  изашла у Загребу 1922. и редовно је излазила, као недељник, све до 13. јануара 1929. када је, након увођења шестојануарске диктатуре, забрањена. Са редовним излажењем, под старим именом, поново је почела током Другог светског рата, у ослобођеном Ужицу, где се штампала све до 27. новембра 1942. Непосредно по ослобођењу Београда, ратне 1944. године, 15. новембра, у штампарији „Борба” одштампан је први ћирилични број истоименог листа, а НИП „Борба” је своје стално пребивалиште пронашла у згради на Тргу Николе Пашића 7, где станује скоро осам деценија.

Осим новина „Борба”, кућа „Борба“ је покретач и на десетине штампаних издања, од „Кекеца”, преко „Спорта”, „Економске политике”, „Наде”… до „Вечерњих новости”. Група новинара дневног листа „Борба” је управо у згради на Тргу Николе Пашића 7 покренула и радио станицу „Студио Б”, а у згради „Борбе” одиграна је и прва представа чувеног „Атељеа 212”. Историју чувара традиције дуге скоро 100 година, увеличали су својим писањем и извештавањем и неки од највећих и најцењенијих аутора српске књижевности.

„Борба” је годинама вредно радила на очувању свих докумената и фотографија који причају причу наше занимљиве историје, те се данас са поносом може похвалити својом архивом, која садржи непроцењиво богатство текстова, сведочанстава и фотографија целе једне епохе.

Некадашњи дневни лист „Борба“ данас је часопис о култури, а млада редакција, жељна афирмације, истраживања и рада, успешно води своју борбу у штампаном медију препознатљивом по својих пет црвених слова, негујући културу, традицију и ћирилично писмо.

Мотив на марки: зграда „Борбе”, цртеж Наталије Кунић. Мотив на FDC: четири карактеристичне насловне стране „Борбе” из различитих периода излажења овог листа.

Стручна сарадња: НИП Компанија „Борба”

Графичка обрада издања: Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
18. фебруар 2022.
Уметничка обрада: Анамари Бањац
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1130. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1130.  зграда „Борбе”, цртеж Наталије Кунић
Величина мараке: 29 x 42 мм
Важe неограничено.

Петар Лубарда (Љуботињ, код Цетиња, 27. јул 1907 – Београд, 13. фебруар 1974) у аутобиографским подацима које је о себи оставио 1972. године,  пише: „Рођен 27. VII 1907. године у Љуботињу, Црна Гора, по националности Србин. Отац: Ђуро П. Лубарда, мајка: Марија М. Вујковић. Основну школу похађао у Љуботињу, Цетињу и Херцег Новом. Гимназију похађао у Херцег Новом, Сплиту, Сињу и Никшићу. 1925. дошао у Београд и уписао се у Уметничку школу. Професори су му били Бета Вукановић, Љуба Ивановић и Илија Шобајић. 1926. одлази у Париз, 1927. први пут излаже у Независном салону у Паризу. 1929. у Риму прву самосталну изложбу у Casa d’arte Bragaglia. Исте године враћа се у Париз. 1932. долази у Београд и приређује самосталну изложбу у Ратничком дому. Од тада са краћим или дужим прекидима живи у Београду.” Запис је доступан као фотографија у оквиру сталне поставке Легата Атељеа Петра Лубарде.

Емисија пригодних поштанских марака „115 година од рођења Петра Лубарде” посвећена је једном од наших највећих ликовних стваралаца, а реализована у пуном сјају захваљујући доброчинству власника до сада мало познатих дела Петра Лубарде, која су без накнаде уступљена за презентовање јавности путем ове емисије. Десет дела Петра Лубарде овековечених на елементима ове емисије, остају као трајни спомен у историји сликарске величине и неупитног светског талента једног од најважнијих сликара потеклих са ових простора. 

Мотиви: прва марка – БИК (уље и лакови на лесониту, 65×136,5цм, око 1969); друга марка – ЗМАЈЕВИ (уље и лакови на лесониту, 54,3×91,9цм, 1967); прва вињета – СЕЛО БРАЈИЋИ (темпера на картону, 50×66цм, 1949); друга и трећа вињета – ШКОРПИЈА (уље и лакови на лесониту, 30,5×79,5цм, 1969); четврта вињета – КОСОВСКИ БОЈ (темпера на папиру, 34×51,8цм, 1954); пета вињета – ЛОГОРСКА МРТВА ПРИРОДА (уље на платну, 78×77,3цм, 1942); шеста вињета – ПУТ СЛОБОДЕ (СУТЈЕСКА) (уље на платну, 74×81,5цм, 1945); седма вињета – МИНОТАУР (лакови на лесониту, 81×100цм, 1972); осма вињета – СТЕНЕ (лакови на лесониту, 41×43 цм, 1960); на коверти – ЦРНИ ПАНТЕР (лакови на лесониту, 60×77цм, 1972).

Графичка обрада издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
24. фебруар 2022.
Уметничка обрада: Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1131. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1132. 80,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1131. БИК (уље и лакови на лесониту, 65×136,5цм, око 1969); 1132. ЗМАЈЕВИ (уље и лакови на лесониту, 54,3×91,9цм, 1967).
Величина мараке: 42 x 34,8 мм
Важe неограничено.

Међународни дан жена интернационални је празник којим се славе економска, политичка и друштвена постигнућа жена. Први пут је обележен 1909. године у САД, 28. фебруара, али је већ наредне године, на првој Међународној конференцији жена у Копенхагену, на иницијативу Кларе Цеткин, одлучено да се Међународни дан жена убудуће обележава 8. марта, у знак сећања на протесте жена, радница у текстилној индустрији, који су одржани у Њујорку 1857. године. 

Као Међународни дан жена, 8. март је први пут званично обележен 1911. године, а обележило га је више од милион људи у Аустрији, Данској, Немачкој и Швајцарској. У Србији је прва прослава Дана жена организована у Београду 1914. године. 

Почетком седамдесетих година прошлог века, Уједињене нације су званично прогласиле 8. март Међународним даном жена и он се данас обележава широм света, а у више од 55 земаља је званичан национални празник. У Србији се овај дан обележава као званичан празник од завршетка Другог светског рата. Устаљена пракса и обичаји обележавања Дана жена широм света су слични – то је дан када се женама указује посебна пажња, дарује цвеће и пригодни поклони и честита њихов дан. Ипак, Дан жена је много више од тога – признање свим особама женског пола за њихова друштвена, научна, политичка, стваралачка, спортска и сва друга лична постигнућа и подстицај и подршка да својим делањем још више учине на унапређењу женских права и борби за потпуну равноправност. 

Наше друштво залаже се да Дан жена задржи свој прави смисао и спроводи континуирану борбу за пуно поштовање жена и њихову равноправност у свим областима.

Уметничка обрада издања: браћа Замуровић

Каталошке информације
28. фебруар 2022.
Уметничка обрада: браћа Замуровић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1133. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1134. 85,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 12
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1133/4. Цвет као симбол 8. марта Дана жена.
Величина мараке: 36,25 x 42 мм
Важe неограничено.

Дипломатски односи Републике Србије и Краљевине Мароко су успостављени 2. марта 1957. године. Билатерални односи двеју пријатељских држава ишли су увек само узлазном путањом, а пријатељство двеју земаља је данас на историјском максимуму, али се међусобни односи и даље успешно развијају уз узајамно поштовање и уважавање и продубљивање политичког дијалога. 

Успешни дипломатски односи двеју држава потпомогнути су и значајним унапређењем трговинских односа уз тенденцију њиховог даљег интензивирања. Република Србија и Краљевина Мароко су на добром путу ка остваривању стратешког партнерства у свим областима од заједничког интереса, а емитовање заједничког издања поштанских марака Србије и Марока допринос је Поште Србије и поштанске управе Марока оплемењивању и продубљивању односа двеју земаља.

Мотиви на маркама: 

Нови друмско–железнички мост преко Дунава у Новом Саду изграђен је 2018. године, дугачак је 474 m а широк 31,60 m. Овај мост је један од најважнијих инфраструктурних објеката на међународном железничком коридору и важан део друмске саобраћајне инфраструктуре Републике Србије. Мост са косим затегама Мохамед VI у Рабату: пуштен у употребу 2016, мост Мохамед VI је највећи мост са косим затегама у Африци, са највишим вијадуктом од бетона и челика на свету. Представља обилазницу око Рабата, главног града Марока, преласком преко реке Бурегрег у нивоу бране Сиди Мохамед Бен Абдела. Са дужином од 942 m, мост Мохамед VI на оба улаза има два пилона са дуплираним луковима, који симболизују нове капије градова Рабат и Сале. Опремљен је надзорним камерама за препознавање лица и посебним осветљењем које омогућава изненађујући ноћни визуелни утисак. 

Мотиви на коверти: 

Мост „Врла” на Коридору 10 код Владичиног Хана, пуштен у саобраћај 2018. године. Са укупном дужином од 644,4 метра најдужи је мост на једном од највећих паневропских саобраћајних коридора и представља важан симбол и градитељско достигнуће савремене путне инфраструктуре Републике Србије. У позадини је Мост са косим затегама Мохамед VI у Рабату.

Уметничка обрада марке са мотивом Новог друмско–железничког моста у Новом Саду и мотива на ковертима: Мирослав Николић;

Уметничка обрада марке са мотивом моста Мохамед VI у Рабату: Саид Азаркан

Каталошке информације
1. март 2022.
Уметничка обрада: Мирослав Николић и Саид Азаркан
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1135. 86,00 дин (вишебојна) 25.000
1136. 86,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На ковертима са жигом ПД (FDC x 2)
Нацрти: 1135. Нови друмско–железнички мост преко Дунава у Новом Саду; 1136. Мост са косим затегама Мохамед VI у Рабату.
Величина мараке: 31,9 x 42 мм
Важe неограничено.

У Београду је 15. марта 1937. на иницијативу Иве Лоле  Рибара, почео да излази лист „Студент”, орган Акционог одбора стручних студентских удружења Београдског универзитета и гласило револуционарног студентског покрета.

„Студент” се, као и студентски покрет, залагао за: антиратну политику и активни отпор владајућем режиму и његовој политици унутрашњег терора и лојалности према Хитлеровој Немачкој и Мусолинијевој Италији; одбрану академских слобода и аутономију универзитета; развијање студентске солидарности и мреже за економску самопомоћ; подршку студентским културним, спортским и другим удружењима…

Већ 1946. године „Студент” је обновљен као недељни лист, садржајем окренут не само  академским темама, него и општедруштвеним, политичким и културним питањима. Од 1968. одиграо је и значајну улогу у подизању графичке културе, дизајна, стрипа и илустрације.

Излазио је континуирано у штампаном облику све до краја XX и почетком XXI века, да би 2011. прерастао у електронско онлајн издање. Као активни чиниоци југословенске и српске друштвене, културне, политичке, уметничке, научне, новинарске и сваке друге историје, генерације „Студентових” уредника и сарадника оставиле су неизбрисив траг и подстицајно наслеђе. Повезује их чврсто уверење да је другачији, бољи, слободнији и људскији свет могућ и да се за њега вреди борити. Међу њима су: Иво Лола Рибар, Богдан Пешић, Мухамед Мусић, Милан Вукос, Слободан Селенић, Душан Макавејев, Југ Гризељ, Данило Киш, Лазар Стојановић, Ђорђије Вуковић, Бранка Оташевић,  Александар Илић, Илија Мољковић, Ненад Чонкић, Миљенко Жуборски, Бранка Криловић, Ратка Марић, Мила Коругић, Мирослав Јосић Вишњић, Зоран Станојевић, Јелица Стојанчић, Зоран Петровић- Пироћанац, Саша Марковић Микроб…

Стручна сарадња: магазин „Студент” Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
15. март 2022.
Уметничка обрада: Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1144. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1144. Заглавља листа Студент из различитих периода излажења и јубиларни знак.
Величина мараке: 31,9 x 42 мм
Важe неограничено.

Србија и Јапан ове године обележавају 140. годишњицу пријатељства. Србија je 6. марта 1882. проглашена за краљевину, а први краљ Србије после ере Немањића, Милан Обреновић, упутио је поруке владарима многих држава света, обавештавајући их о обнављању српске државности. Таква порука је упућена и у царски Токио, одакле је стигао одговор јапанског цара Меиђиja. Разменa порука два суверена практично представља почетак билатералних контаката двеју држава. 

У првој половини ХХ века су реализоване значајне посете из Јапана Србији, међу којима и представника јапанске царске породице, a први трговински уговор је потписан 1923. Пријатељски односи су обновљени 1952, када су отворена дипломатска посланстава двеју држава у Токију и Београду. Другу половину ХХ века обележиле су посете председника Јосипа Броза Тита Јапану 1968, престолонаследника Акихита Београду 1976. и премијера Јапана Накасонеа 1987. Последњих година, Београд је посетио премијер Јапана Шинзо Абе јануара 2018, а председник Владе Републике Србије Анa Брнабић је присуствовала устоличењу цара Нарухита октобра 2019. у Токију.

Савремени билатерални односи Србије и Јапана су у сталном успону не само на плану политичког дијалога, већ и у економској и другим областима, уз присуство јапанских компанија на нашем тржишту, значајне инвестиционе пројекте и отварање нових перспектива за даљи развој сарадње. Срби и Јапанци су били једни уз друге и у тешким тренуцима, негују велико међусобно поштовање, симпатије, солидарност и интерес за упознавање културног и историјског наслеђа и традиције. 

Мотив на марки: портрети краља Милана I Обреновића и јапанског цара Меиђија; детаљи њихових писама у позадини. Мотив на коверти: детаљи дипломатске преписке краља Србије Милана Обреновића и цара Јапана Меиђија 1882. године.

Уметничка обрада издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
30. март 2022.
Уметничка обрада: Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1145. 88,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1145. Портрети краља Милана I Обреновића и јапанског цара Меиђија, детаљи њихових писама у позадини.
Величина мараке: 42 x 34,8 мм
Важe неограничено.

Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 – Њујорк, 7. јануар 1943) научник српског порекла, проналазач, инжењер и футуриста, један је од најблиставијих умова човечанства.

Радио је и стварао у Америци, али је увек с поносом истицао своје порекло. Приликом посете Београду 2. јуна 1892, дочекан је уз највише почасти и срео се са српским краљем и највишим српским званичницима. Никола Тесла одликован је Краљевским Орденом Светог Саве II степена. Током боравка у Београду и Србији, Никола Тесла изазвао је велико поштовање и дивљење као млад и славом овенчан научник српског порекла који је својим знањем и делима подигао углед целом српском народу. Теслина посета српској престоници значајно је утицала на то да Србија буде једна од првих земаља у Европи која ће изградњом хидроцентрале у граду Ужицу 1900. године, само четири године после пуштања у рад прве светске хидроцентрале на реци Нијагари, започети електрификацију земље засновану на Теслином полифазном систему. 

У Музеју Николе Тесле већ 70 година се чува целокупна заоставштина чувеног научника који је „осветлио” свет и дао пресудан допринос цивилизацијском помаку познатом као Друга индустријска револуција. Изузетно вредне колекције архивске грађе, књига и часописа, техничких и личних предмета, фотографије, планови и технички цртежи, чувају се у Београду по Теслиној жељи и негују сећање на најзначајнијег научника српског порекла.

Захваљујући заоставштини коју је Теслин сестрић и наследник Сава Косановић поверио Србији на чување, велики број људи који посете Музеј Николе Тесле у Београду у прилици су да буду инспирисани Теслиним делом и проучавају његове изуме и сагледају невероватан допринос који је овај припадник нашег народа дао глобалном напретку човечанства.

Стручна сарадња: Музеј Николе Тесле

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
31. март 2022.
Уметничка обрада: Бобан Савић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1146. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1147. 80,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1146. Портрет Николе Тесле, у позадини Краљевски Орден Светог Саве II степена; 1147. Портрет Николе Тесле, у позадини Музеј Николе Тесле у Београду-
Величина мараке: 42 x 36,25 мм
Важe неограничено.

Васкрс је најзначајнији хришћански празник: „Празник над празницима“. Слави се у спомен победе Господа Исуса Христа над смрћу коју су објавили анђели и жене мироносице, када су три дана након Његовог крсног распећа и смрти на брду Голгота изнад Јерусалима пронашли празан гроб у који је био похрањен.

Назива се и „Хришћанска Пасха“, по старозаветном празнику Јевреја у спомен на ослобођење од египатског ропства. Код православних, Васкрсу претходи седмонедељни пост, који је строжији од осталих постова у току године. Последња седмица поста назива се и Велика, то јест Страсна седмица, када се обележавају дани Христовог страдања. За ову недељу везују се многи народни обичаји, међу којима је и фарбање јаја, која представљају симбол Васкрсења. Прво офарбано црвено јаје чува се до наредне године и зове се „чуваркућа“. У освит васкршњег дана верни се окупљају у цркви поздрављајући се са:  „Христос воскресе – Ваистину воскресе!“ и са свештенством учествују у празничној Литургији.

Васкрс је празник радости и вере у вечни живот. Цела седмица по Васкрсу назива се Светла седмица, а понедељак и уторак означени су као Васкрсни понедељак и Васкрсни уторак.

Васкрс је покретни празник, јер се сваке године прославља различитог датума. Празнује се између 4. априла и 8. маја по новом грегоријанском, односно између 22. марта и 25. априла по старом јулијанском календару, али се везује искључиво за недељни дан. Одлука о његовом прaзновању донета је на првом Васељенском сабору одржаном у Никеји 325. године.

Тропар Васкрсења Христовог:  „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима, живот дарова“. Кондак: „Иако си у гроб сишао, Бесмртни, уништио си адову моћ и васкрсао си као Победилац, Христе Боже. Женама мироносицама си рекао: Радујте се! Твојим апостолима дарујеш мир, а палима васкрсење“.

Мотиви на маркама и коверту: Христос носи крст и Васкрсење, академик Николај Мухин, мозаици из Храма Св. Саве у Београду. Стручна сарадња: Његово преосвештенство епископ ремезијански Г. Стефан (Шарић), викар Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија

Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
4. април 2022.
Уметничка обрада: Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1148. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1149. 80,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1148./1149: Христос носи крст и Васкрсење, академик Николај Мухин, мозаици из Храма Св. Саве у Београду.
Величина мараке: 31,9 x 42 мм
Важe неограничено.

Pulsatilla grandis Wender. (Ranunculaceae) – велика саса

Вишегодишња зељаста биљка, са густим сребрнастобелим штрчећим длакама и појединачним крупним цветовима. Приземних листова око 10, сакупљени при основи у розету; троструко до четвороструко перасто дељени, са (20)40–90 режњића. Цветови у пречнику 5, 5–8,5 цм, пехарастог облика; цветне дршке усправне или касније мало савијене. Листића цветног омотача 6, боје лаванде до лилаљубичасти, споља покривени прилеглим свиленастим длакама. Многобројни прашници упола краћи од листића цветног омотача. Плодови сакупљени на врху дршки, са 3,5–5 цм дугим, свиленасто длакавим стубићима, због чега се у народу називају и мачји бркови.

Као степски реликт се у Србији јавља само на осунчаним падинама Фрушке горе, на пашњацима, ливадама, поред жбуња и на пожариштима. Цвета у марту и априлу упоредо са листањем дрвећа. Строго је заштићена и у последњих 50 година је ишчезла са више од половине локалитета, због зарастања станишта и брања декоративних цветова.

Adonis vernalis L (Ranunculaceae) – гороцвет

Вишегодишња, зељаста биљка из породице љутића, висине 10–40 цм. У земљи образује добро развијен ризом из кога полазе усправне, голе стабљике које могу бити једноставне или гранате. Листови стабљике су седећи, голи или ретко длакави, 2–4 пута перасто дељени. Цветови су појединачни, крупни, 3–7 цм у пречнику са много жутих латица. Плодови су густо сабијени, са кукасто савијеним кљуном. Отровна је биљка. Некада се користила код болести кардиоваскуларног система, као кардиотоник и јак диуретик.

Као степски реликт, својим крупним и јарко жутим цветовима током пролећних месеци (априла и маја) краси суве ливаде и степе, ободе ксерофилних шума, али и неке светле листопадне шуме, као и ксерофилне камењаре. У Србији је распрострањење ове врсте везано за низијске и брдске пределе Војводине, источне и североисточне Србије. У прошлости је имала далеко шире распрострањење него што је то данас. У Србији је строго заштићена врста.

Paeonia tenuifolia L. (Paeoniaceae) – усколисни божур

Усколисни божур припада породици божура. Име рода (Paeonia) потиче од грчког бога лекарства, Пеона. Вишегодишња, зељаста биљка висине до 70 цм. У земљи има развијен кртоласт корен из кога избијају надземни изданци који су груписани у бокоре. Листови су зелени, голи, и подељени у јако уске линеарне листиће. Цветови су постављени терминално, појединачни, крупни и црвени. Прашници су многобојни и интезивно жуте боје. Плод је длакави мешак. Семена су крупна и обрасла белим арилусом. Цвета у пролећним месецима (април и мај). Отровна је биљка и оралном употребом може изазвати упалу слузокоже црева и желуца.

Ова врста божура у Србији је релативно ретка биљка, и може се наћи у Војводини (Банат) и источној Србији. Степски је реликт и расте у оквиру ливадо-степских заједница и пашњака, на сувим, топлим и песковитим местима, до 1300 м надморске висине. У Србији је строго заштићена врста.

Aquilegia nikolicii Niketić & Cikovac (Ranunculaceae) – Николићева кандилка

Вишегодишња зељаста биљка висине до 50(–80) цм. Листови двоструко троделни, лепљиво жлездасто или обострано фино длакави, ретко на лицу голи. Лисне дршке са многобројним штрчећим длакама. Цветови појединачни, крупни, са пет широких, равних и висећих тамнољубичастих спољних листића цветног омотача, дужине 40(–60) мм. Унутрашњи круг цветног омотача образују пет косо постављених листића преображених у левкасте нектарије које се у горњем делу шире у усправне и на врху савијене оструге 15–19 мм дужине. Плод је сушни мешак који пуца по унутрашњем шаву.

Као нова врста за науку описана је 2013. из кањона Дрине у подножју планине Таре у западној Србији. Ова реликтна и ендемична биљка може се наћи само још у неколико клисура у западној Србији и Црној Гори, где расте у пукотинама кречњачких стена на влажним и сеновитим местима. У Србији је строго заштићена. Од обичне гајене кандилке најлакше се разликује по упадљиво двобојним цветовима.

Стручна сарадња: др Марјан Никетић, музејски саветник и дописни члан САНУ, Природњачки музеј у Београду и др Урош Бузуровић, кустос и научни сарадник, Природњачки музеј у Београду

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
13. април 2022.
Уметничка обрада: Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1150. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1151. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1152. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1153. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 20
На ковертима са жигом ПД (FDC x 2)
Нацрти: 1150. Pulsatilla grandis Wender. (Ranunculaceae) – велика саса; 1151. Adonis vernalis L (Ranunculaceae) – гороцвет: 1152. Paeonia tenuifolia L. (Paeoniaceae) – усколисни божур; 1153. Aquilegia nikolicii Niketić & Cikovac (Ranunculaceae) – Николићева кандилка.
Величина мараке: 42 x 31,9 мм
Важe неограничено.

Kошаркашки клуб „Партизан” из Београда, основан je 1945. године. Овај српски клуб је двадесет један пут освајао национално првенство, шеснаест пута национални куп, шест пута Јадранску лигу и једном Суперкуп Јадранске лиге.

Куп европских шампиона КК „Партизан” је освојио 1992. године, тројком Александра Ђорђевића у последњој секунди утакмице против Хувентуда из Бадалоне. Овог априла, пуне три деценије од тог највећег успеха српске клупске кошарке, на место тренера КК „Партизан” вратио се тренутно најбољи тренер Европe Жељко Обрадовић, који је у тој, својој првој, сезони на клупи Партизана освојио Европу. Поред тог успеха у европским такмичењима, КК „Партизан” је три пута освојио Куп Радивоја Кораћа (1978, 1979. и 1989. године) и три пута учествовао на фајнал фору Евролиге.

У спортском календару свих навијача Партизана, 16. април 1992. године веома је важан, ако не и најважнији датум – дан када је Кошаркашки клуб „Партизан” покорио Европу. Сви којима је црно-бела боја у срцу са најдубљим емоцијама се сећају меча против Хувентуда и чувене тројке Ђорђевића, која је наш клуб уписала у вечност. Екипу која је тада дошла до „крова Европе” са клупе је предводио тренер Жељко Обрадовић. А сада, 30 година касније, на челу црно-беле посаде поново је Обрадовић – најтрофејнији тренер Европе и понос Партизанове породице.

Мотиви на маркама: Жељко Обрадовић и Александар Ђорђевић, мотиви на коверти: Предраг Даниловић и Александар Николић

Цртежи: Дино Стевановић

Стручна сарадња: КК Партизан НИС Београд

Графичка обрада издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
14. април 2022.
Уметничка обрада: Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1154. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1155. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1154. Жељко Обрадовић цртеж Дино Стевановић; 1155. Александар Ђорђевић цртеж Дино Стевановић.
Величина мараке: 31,9 x 42 мм
Важe неограничено.

Датум покретања Другог српског устанка, Цвети по старом, односно 23. април 1815. по новом календару, обележава се као Дан Војске Србије. Тај датум представља историјску прекретницу која је довела до стварања савремене српске државе и омогућила стварање ефикасне и модерне српске војске. Устанак, за чијег вођу је изабран кнез Милош Обреновић, званично је проглашен на збору војвода и свештенства у Такову код Горњег Милановца. Он представља војни сегмент српске историје, након чијег успеха је отпочео процес којим је Србија освајала један по један елемент државности и на крају се потпуно ослободила врховне турске власти. Један од првих корака у том правцу било је и стварање стајаће војске 1825. године, од 1.147 младића подељених у дванаест чета, који су добили назив „уписани пандури”. Како је увођење стајаће војске прошло неопажено од Порте, Народна скупштина је уместо „уписника” озваничила назив „солдати”. Ова, стајаћа војска, живела је у касарнама и примала плату.

Од 1850. почиње и школовање официра у Србији, отварањем Артиљеријске школе, а од 1861, поред мале стајаће војске која чини њено професионално језгро, српска војна организација јача и озваничењем опште војне обавезе и уређењем народне војске милицијског типа. Војним и дипломатским напорима Србија је извојевела државну независност и проширење на југу на Берлинском конгресу након српско-турских ратова 1876 – 1878. Војним реформама које су започеле осамдесетих година 19. века, под патронатом краља Милана Обреновића, Србија је створила супериорну војну организацију пратећи најсавременије стране узоре али и сопствено искуство. Та војска своју снагу и ефикасност показала је у ратовима 1912 – 1918. када је постала главни инструмент државне политике за остварење националног програма уједињења Срба и осталих Јужних Словена.

Мотив на марки: Краљ Александар приликом предаје пуковских застава на Бањици​

Мотив на вињети: Ђурђевдански уранак на Крфу 1916. године

Мотив на коверти: Дефиле српске војске у Паризу, 14. јула 1919.

Стручна сарадња: Војни музеј Управе за традицију, стандард и ветеране Сектора за људске ресурсе Министарства одбране; пуковник др Далибор Денда, Институт за стратегијска истраживања Универзитета одбране

Графичка обрада издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
21. април 2022.
Уметничка обрада: Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1156. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1156. Краљ Александар приликом предаје пуковских застава на Бањици​.
Величина мараке: 31,9 x 42 мм
Важe неограничено.

160 година статистике у Србији

Почетком званичне статистике у Србији сматра се 18. април 1862. године, када је кнез Михаило Обреновић потписао акт којим се Економско одељење Министарства финансија обавезује да води статистичке послове за све гране државне управе. Начелник одељења био је проф. др Владимир Јакшић (1824–1899), који је још 1850. предлагао оснивање државне статистичке службе.

Најважније статистичко дело тога доба био је Државопис Србије. Започет је развој различитих области економских и друштвених статистика и усклађивање пописа становништва са међународним препорукама. Први закон о статистици донет је 1881, а већ 1885. Србија се нашла међу 23 земље из којих су предложени чланови Међународног статистичког института (основаног исте године). По пензионисању Јакшића, руковођење статистиком од 1888. преузима др Богољуб Јовановић (1839–1924). Период развоја статистике под руководством Јакшића и Јовановића сматра се периодом њеног процвата у Србији.

Пратећи савремене међународне токове и развој нових технологија, активности званичне статистике, започете пре 160 година, настављају су и развијају се и данас. Уместо Државописа објављује се Статистички годишњак, штампане књиге замењују се електронским публикацијама и базама података, док је водећу улогу у приказивању резултата званичне статистике преузела електронска дисеминација.

Економско одељење, Статистичко одељење, Управа државне статистике, Статистички уред, Завод за статистику и евиденцију, Завод за статистику и Републички завод за статистику – називи су институција које су у претходних 160 година водиле званичну статистику Србије, производиле и објављивале поуздане, тачне и упоредиве резултате, у складу са међународним статистичким стандардима.

Стручна сарадња: Републички завод за статистику Србије

150 година Српског лекарског друштва

Српско лекарско друштво је основано 4. маја 1872. у Београду, на иницијативу др Владана Ђорђевића, првог српског школованог хирурга. Оснивачи Српског лекарског друштва били су: Аћим Медовић, Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Холец, Бернхард Брил, Сава Петровић, Јулијус Ленк, Марко Полак, Владан Ђорђевић, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир. Први председник био је др Аћим Медовић, а секретар др Владан Ђорђевић.

Године 1874. друштво је покренуло часопис Српски архив за целокупно лекарство. Током година постојања, СЛД је иницирало низ превентивних мера у спречавању заразних болести, а покренуло је и иницијативу за оснивање Фонда за потпомагање сиромашних лекара, њихових удовица и сирочади. Друштво је одиграло кључну улогу у формирању Школе за бабице 1899, а имало је и велике заслуге за оснивање Министарства здравља (1918), Медицинског факултета у Београду (1919), Лекарске коморе и Школе за медицинске сестре (1923). У Улици краљице Наталије 1-3, захваљујући задужбинарима и легаторима, подигнут је Дом Српског лекарског друштва (1932).

Данас СЛД има преко 25.000 чланова, а своју активност обавља преко 82 подружнице и кроз 70 специјалистичких секција, преко Друштва лекара Војводине и Друштва лекара Косова и Метохије, као и Академије медицинских наука СЛД, основане 1976. Друштво издаје и стручне часописе: Српски архив за целокупно лекарство и Стоматолошки гласник Србије, а објавило је и више стотина монографија, зборника радова, приручника и других публикација. СЛД је више од 100 година било једина организација која је обављала последипломску едукацију лекара и стоматолога, а данас је њен главни носилац. Друштво има и сталну музејску поставку са великим бројем експоната и веома богат библиотечки фонд са стручним публикацијама.

Српско лекарско друштво, једна од најстаријих националних институција, данас је динамична и витална организација и највеће професионално друштво у Србији, које функционише искључиво захваљујући добровољној активности својих чланова.

Стручна сарадња: Српско лекарско друштво

75 година Института за српски језик Српске академије наука и уметности

Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско, свестрано проучавање српског језика на плану синхроније и дијахроније и за израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа. Основан је 15. јула 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), на темељима Лексикографског одсека, који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића. Институт је преузео од Академије послове Лекси-кографског одсека на изради великог речника српског језика као један од својих најважнијих задатака.

Први директор Института био је академик Александар Белић, најзна-чајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века. Ту су се научно формирали будући академици Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан. Мисија Института реализује се у оквиру шест одсека: Одсек за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника Српске академије наука и уметности, Старословенистички одсек, Етимолошки одсек, Дијалектолошки одсек, Одсек за стандардни језик и Одсек за дигитализацију. Институт учествује у развоју науке о српском језику и путем издавања лингвистичких часописа – два у саиздаваштву са САНУ: Српски дијалектолошки зборник, који је покренуо А. Белић 1905. г. (68 књига), и Јужнословенски филолог, који је 1913. г. покренуо А. Белић са Љубомиром Стојановићем (77 књига). Академик А. Белић је 1932. г. покренуо Наш језик, часопис за изучавање савременог српског језика и неговање језичке културе (52 књиге у новој серији). Почев од 2000. г. у електронској форми постоји часопис Лингвистичке актуелности. У Институту је 1970. г. покренута нова серија Библиотека Јужнословенског филолога (25 књига). Године 2004. покренута је едиција Монографије, у којој се објављују резултати истраживања сарадника Института. Поред ових публикација, Институт повремено објављује тематске зборнике, као и књиге у саиздаваштву са другим институцијама.

Стручна сарадња: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности

75 година Института за међународну политику и привреду

Институт за међународну политику и привреду основан је 8. децембра 1947. године Уредбом Владе ФНР Југославије са идејом да пружи стручну подршку тадашњем Председништву Владе у спољнополитичком одлучивању, што га чини једном од најстаријих државних научних установа у Европи искључиво посвећених проучавању међународних односа. Институт истражује феномене и процесе у политичкој, безбедносној, правној и економској равни међународних односа, посебно оне који детерминишу положај Републике Србије у светској политици и глобалној привреди. Основна сврха научноистраживачких подухвата је проналажење практично-политичких одговора на непосредне и средњерочне међународне изазове са којима се суочавају домаћи доносиоци спољнополитичких одлука. Због тога је научноистраживачки рад Института од самог оснивања тесно повезан са потребама државних органа са надлежностима у области спољне политике и спољних економских односа – некада СФР Југославије, СР Југославије, Државне заједнице Србија и Црна Гора, а данас Републике Србије. Библиотечко-информациони центар Института садржи више од 150.000 библиотечких јединица, међу којима је и преко 500 књига из 19. века. Институт има и значајну улогу у подручју јавне дипломатије, будући да део његових активности укључује редовне односе са представницима иностраних дипломатских мисија и међународних организација, те учешће у раду различитих међувладиних форума и тела. Указом председника Републике Србије од 9. фебруара 2017. године за нарочите заслуге и допринос у проучавању међународних односа, а поводом 70 година постојања, Институт за међународну политику и привреду одликован је Сретењским орденом.

Стручна сарадња: Институт за међународну политику и привреду

Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
27. април 2022.
Уметничка обрада: Марија Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1157. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1158. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1159. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1160. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На ковертима са жигом ПД (FDC x 4)
Нацрти: 1157. Портрет Владимира Јакшића ; 1158. Портрет Владана Ђорђевића; 1159. Портрет Александра Белића; 1160. Оснивачка акта Института за међународну политику и привреду.
Величина мараке: 42 x 32,9 мм
Важe неограничено.

Дрекавац је биће из митологије Јужних Словена, нарочито заступљено у митологији Срба. Назив овог бића потиче од глагола дречати. У предањима се спомиње да се oглашава застрашујућим крицима који личе на дечији плач, вучије завијање, мекетање јарца, мјаукање мачке или крештање птица. Ови крици, према веровању, могу да оглуве човека.

Народна веровања кажу и да је дрекавац биће налик вампиру, материјална манифестација душе умрлог која не може да нађе свој мир после смрти, па излази ноћу из гроба и прогања оне који су му згрешили у животу. Према другим предањима, дрекавац је појавни облик душе умрлог, некрштеног детета, које ноћу излази из свог гроба и обилази кућу својих родитеља.

У опису дрекавца најчешће се спомиње да је то демонско биће, прекривено дугим крзном по коме непрестано гази и због тога дречи. Има велике и оштре нокте на прстима, налик на канџе, а верује се да је способан и да мења свој облик.

Дрекавци насељавају пећине, шуме, баре, реке и врбаке, а могу се срести искључиво ноћу, у близини гробља или шума. Јако се плаше дневне светлости и паса. Нападају људе који се ноћу затекну у близини гробља или шуме, тако што им скоче на леђа, зајашу их, па их терају да трче читаву ноћ, до првих петлова. Кад се први петлови огласе, дрекавац своју жртву одгурне крај пута или шуме, и остави је да онде лежи.

Предања кажу да је дрекавац најопаснији по људе у периоду тзв. „некрштених дана”, од православног Божића до Богојављења, када се најчешће и среће.

Уметничка реализација издања: браћа Замуровић

Каталошке информације
6. мај 2022.
Уметничка обрада браћа Замуровић 
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл.97. 85,00 дин (вишебојна) 10.000
Табак: Блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: Бл. 97. Дрекавац – биће из митологије Јужних Словена.
Величина марке у блоку : 35 x 49,3 мм
Величина блока: 100 x 80 мм (обрезан)
Важе неограничено.

150 година реткости српске филателије: Миланче tête-bêche

Издање поштанских марака са ликом кнеза Милана – популарни „Миланчићи”, објављивани у периоду 1869/1880 свакако представљају филателистички најинтересантније подручје српске филателије. Међутим, новинска марка овог издања из 1872, чија је номинална вредност 1 пара, подарила је српској класичној филателији реткост светских размера: „Миланче” у tête-bêche форми.

Најпознатији српски филателисти, Евжен Дероко и Мирко Рашић су, у својим приручницима, указали на постојање овог пара у tête-bêche форми. О тачним околностима које су довеле до настанка овог пара може се нагађати, али је највероватнија, прихваћена верзија да је до ове особености дошло погрешним уметањем клишеа приликом штампања. Грешка је убрзо откривена и коригована, али један примерак је ипак сачуван.

Овај раритет прво је био део чувене Фераријеве колекције (Philipp la Renotière von Ferrary 1850–1917), у којој су доминирале реткости светског нивоа. Ферари је стицајем околности у Србији умало изгубио живот, да би касније у знак захвалности подигао зграду школе у Пироту и постао радо виђен гост у краљевини и лични пријатељ краља Милана. Он му је највероватније и поклонио овај раритет, знајући да је Ферари страствени филателиста. Након што је продат на аукцији двадесетих година прошлог века, о овом tête-bêche се није ништа знало до објављивања књиге Мирка Рашића, када је први пут представљен широј публици.

Последњи пут овај српски раритет је продат на једној аукцији у иностранству за 70 000 швајцарских франака.

Мотив на коверту: 8. новембар 1872, блок од 14 марака и два низа од три марке номиналне вредности 1 паре, незупчане, на писму из Свилајнца за Параћин, поништене жигом НАПЛАЋЕНО – највећи познати примерак вишеструке употребе ове марке (писмо из збирке Предрага Антића, Београд).

Стручна сарадња: мр Владимир Милић, дипл. инж. ел.

Графичка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
13. мај 2022.
Уметничка обрада: Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1162. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1162. Новинска марка овог издања из 1872, чија је номинална вредност 1 пара, подарила је српској класичној филателији реткост светских размера: „Миланче” у tête-bêche форми.
Величина мараке: 35 x 31,9 мм
Важe неограничено.

Београдски маратон је највећи, најмасовнији и најзначајнији традиционални спортски догађај у Србији.

Јубиларни, 35. Београдски маратон одржава се у недељу, 15.05.2022. године, на Међународни дан породице, под слоганом „Пријатељство на дуге стазе”.

Као и сви други догађаји у организацији Београдског маратона, и овај ће бити посвећен изузетно важним и актуелним друштвеним темама као што су промовисање значаја бављења физичком активношћу, промовисање значаја заштите животне средине и значаја помоћи и подршци особама са инвалидитетом, као и њихово укључивање у редовне токове рекреације, спорта и живота.

Први Београдски маратон одржан је у мају 1988. године што га сврстава у ред најстаријих међународних спортских догађаја у Србији.

Током 35 година постојања, Београдски маратон је реализован и развијан успешно, чак и у ванредним и изузетно сложеним условима, у време друштвених, економских и политичких криза и једини је спортски догађај (и не само спортски) који је задржао међународни статус и у време санкција међународне заједнице према СР Југославији.

Одлуком Скупштине града Београда из 2003. године, Београдски маратон је проглашен за догађај од посебног значаја за град Београд.

На основу обимних агенцијских истраживања, Београдски маратон је по величини, значају и популарности други традиционални догађај у Београду уопште, одмах после Сајма књига, а испред свих осталих дугогодишњих, угледних спортских и културних догађаја.

Београдски маратон је и вишеструко награђиван догађај од стране домаће и стране стручне и професионалне јавности. Својом организацијом, Београдски маратон данас је узор многим сличним манифестацијама у региону.

Стручна сарадња: Дарко Хабуш, директор, Београдски маратон

Графичка реализација: Хоминид студио

Каталошке информације
13. мај 2022.
Графичка обрада: Хоминид студио
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1163. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1163. Стилизовани приказ учесника маратона.
Величина мараке: 42 x 31,9 мм
Важe неограничено.

Веслачки клуб Београд основан је 6. јуна 1922. године а 4. марта 1945. био је један од оснивача Спортског друштва Црвена звезда и од тада носи назив Веслачки клуб Црвена звезда.

Зграду Клуба, једну од најлепших грађевина овог типа, изграђену 1935, пројектовао је руски архитекта Валериј Сташевски, у тада дивљем окружењу Аде Циганлије. Чланови Клуба били су многи угледни Београђани, међу којима Андра Жежељ, Иво Андрић, Милош Црњански. Клуб је под покровитељством краљевске породице Карађорђевић од 8. јуна 1922. до данас. Од 2018. Клуб организује регату Принц Стефан, посвећену принцу Стефану Карађорђевићу.

Поред врхунских резултата, Клуб је посвећен популаризацији веслања – организатор је бројних манифестација – Веслам за своју школу, у сарадњи са РТС-ом чији се директан пренос прати у Србији и окружењу, Новогодишњи крос, Ергонаут.

Процењује се да је преко 20.000 људи веслало у Клубу, од тога је 3.500 представљало Клуб у репрезентацијама Краљевине СХС, ФНРЈ, СФРЈ, СР Југославије и Републике Србије, на европским и светским првенствима и Олимпијским играма.

У немирним временима, док су се мењала државна уређења, границе, беснели ратови и кризе, Веслачки клуб Црвена звезда – Београд одржао је стогодишњи континуитет, успео да окупи бројно чланство на постулатима фер плеја, личног залагања, одговорности и изврсности, да освоји бројне медаље, учествује у изградњи нашег друштва и допринесе одрастању сто генерација Београђана.

Стручна сарадња: Веслачки клуб Црвена звезда – Београд

Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
6. јун 2022.
Графичка обрада: Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1164. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1164. Приказ веслача, јибиларни лого и црвена звезда у позадини.
Величина мараке: 35 x 34,8 мм
Важe неограничено.

Петар I Алексејевич Романов – Петар Велики (Москва, 9. јун 1672 – Санкт Петербург, 8. фебруар 1725) руски цар, један од најмоћнијих и најутицајнијих владара модерне европске историје. Модернизовао је Русију на друштвеном, политичком, војном и економском плану, у исто време проширујући њену територију, чиме је претворио Русију у водећу европску силу тог времена. Извршио је корените промене у руском друштву и држави, традиционални руски календар заменио је јулијанским, а саградио је и нову престоницу – Санкт Петербург, који је основан 27. маја 1703.

Мотиви на маркама: портрет Петра Великог, Бобан Савић; Портрет Императора Петра Великог, непознати аутор, Ермитаж, уље на платну, 18. век.

Мотив на вињетама: Указ Петра Великог О слању два учитеља из Светог синода у Србију да поучавају овдашњи народ деци латинског и словеначког говора, којим се формира Прва српска школа у Сремским Карловцима.

Мотив на коверту: кадрови из стрипа Петар Велики; аутори: Константин Константинович Кузњецов и Павле Сергејевич Пољаков; објављен у Политикином забавнику 1941.

Уметничка реализација: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
9. јун 2022.
Графичка обрада: Бобан Савић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1165. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1166. 85,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1165. портрет Петра Великог, мр Бобан Савић; 1166. Портрет Императора Петра Великог, непознати аутор, Ермитаж, уље на платну, 18. век.
Величина мараке: 37,5 x 42 мм
Важe неограничено.

Дан Полиције Србије обележава се у знак сећања на 1862. годину, када су српски жандарми на Духове имали пресудну улогу у сукобима код београдске Чукур-чесме и током турског бомбардовања Београда наредних дана.

Позорници су одувек били важан део Полиције Србије.

Kорени позорничке и патролне делатности у Србији сежу у прву половину XIX века. Први чувари реда, бранитељи закона и правде, такозване патролџије или квартаљници, најпре су били успостављени у варошким полицијама осниваним тридесетих година XIX века.

Београдске улице су у то време углавном чували турски пазванти. Због учесталих жалби на њихову ревност, полицајмајстор београдске полиције је ангажовао већи број српских пандура – квартаљника, који у народном оделу, без препознатљиве униформе, по први пут преузимају патролирање улицама Београда. Одлуком првог полицајца града, а зарад веће безбедности грађана, Београд добија и улично осветљење, 10 фењера који су били распоређени по вароши.

Општински ноћни стражари формирани су 1862. Опремљени су пиштаљком, џепним фењером и средством за везивање, а три године касније, доношењем Правила о ноћним стражама, први пут су добили једнообразну униформу.

Од 1928. позорници се рангирају у класе, први пут добијају службени број на шнали опасача – пафти, носе униформу налик жандармеријској, а поједини патролирају и на бициклима.

Модерне позорничке патроле установљене су одмах после Другог светског рата, 1946. године. Чинили су их народни милиционари, који 1966. године добијају нову униформу, чији је део била и препознатљива „титовка” са црвеном звездом петокраком, које се и данас многи сећају.

Позорничка делатност укинута је 1991. године, а на иницијативу министра Александра Вулина, од ове године позорници су враћени на наше улице.

Од постављења Јакова Ненадовића за првог попечитеља внутрењи дела 1811. године до данас полиција је трпела бројне промене, али једно је остало исто – увек је у служби својих грађана.

Стручна сарадња: Министарство унутрашњих послова – Јасна Поповић-Ћосић КПУ – проф. др Ивана Крстић Мистриџеловић Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
15. јун 2022.
Графичка обрада: Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1167. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1167. Полицајац који држи дете у наручју, значка Министарства унутрашњих послова.
Величина мараке: 31,9 x 42 мм
Важe неограничено.

Бајракли џамија, главни исламски културни центар у Београду, једнопросторна је грађевина са куполом и минаретом, саграђена око 1522. Првобитно се звала Чохаџи-џамија, по задужбинару, трговцу чохом, Хаџи-Алији. Након обнове 1741. године неко време звала се Хусеин-бегова, а крајем 18. векa названа је Бајракли-џамија, по барјаку који се на њој истицао као знак за једновремени почетак молитве у свим џамијама.

Архитектура џамије припада типу једнопросторне кубичне грађевине квадратне основе, са осмостраном куполом коју носе источњачки поткуполни лукови и нише – тромпе, са скромном декорацијом конзола и минаретом.

Грађена је од камена, са масивним зидовима са мало отвора. Са спољне северозападне стране постављено је минаре, уска кула купастог крова, са кружном терасом при врху. Наспрам улаза, у унутрашњости џамије налази се најсветији простор – михраб, плитка ниша са раскошним украсом свода, постављена у правцу светог града Меке ка југоистоку. Десно од михраба налази се мимбар, уздигнута дрвена проповедаоница, а над улазом је дрвена галерија – махфил.

Унутрашња декорација џамије је скромна, са ретким стилизованим флоралним и геометризованим мотивима и калиграфским натписима стихова из Курана по зидовима.

Због старине, реткости, очуваности изворне намене, као и репрезентативности верске архитектуре и исламске културе, џамија је 1946. стављена под заштиту државе као споменик културе, а 1979. проглашена за културно добро од великог значаја.

Стручна сарадња: Исламска верска заједница у Београду

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
20. јун 2022.
Графичка обрада: Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1168. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1168. Бајракли џамија у Београду.
Величина мараке: 42 x 33,35 мм
Важe неограничено.

Специјални резерват природе Јелашничка клисура се налази у Понишављу и простире се на 115,73ha. Пружа се правцем северозапад–југоисток. Клисура је настала интензивним вертикалним усецањем Јелашничке реке у кречњачке стене, при чему је настала уска долина, стрмих страна, у дужини од око 1,5km. Одсеци клисуре су степенасто распоређени и водном ерозијом разбијени на стеновите ртове, усамљене зупце, платна и стубове. Станиште је бројних реликтних и ендемичних врста. Симбол ове клисуре су: српска рамондија (Ramonda serbica) и Наталијина рамондија (Ramonda nathaliae), терцијарни реликти Балкана. Заједно са Сићевачком клисуром представља једини локалитет на Балкану где наведене врсте расту заједно.

На основу Студије заштите Завода за заштиту природе Србије, Влада Републике Србије прогласила је 1995. Јелашничку клисуру за заштићено подручје I категорије заштите као подручје изузетног међународног и националног значаја.

Стручна сарадња: Богосав Стоиљковић, Завод за заштиту природе Србије

Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице простире се на површини од 595,38ha и налази се у Подрињу, у доњем делу речног тока Дрине и протеже се правцем исток–запад. Бистра планинска река Трешњица, непосредно пре стапања са Дрином, издубила је, неколико километара дугу, кречњачку клисуру.

Дубока око 500m, са литицама које се усправно уздижу изнад тока плаховите реке, клисура на појединим местима поприма одлике кањонске долине, посебно у зони ушћа Трибуће у Трешњицу. У клисури се гнезде многе птице грабљивице, попут сурог орла (Aquila chrysaetos) и сивог сокола (Falco peregrinus), али се пре свега распознаје по колонији белоглавог супа (Gyps fulvus) са око 45 јединки, која је захваљујући организованом хранилишту и раду чуварске службе све бројнија и стабилнија.

На основу Студије заштите Завода за заштиту природе Србије, Влада Републике Србије прогласила је клисуру реке Трешњице за заштићено подручје прве категорије заштите 1993, као подручје међународног и националног изузетног значаја.

Стручна сарадња: Милош Радаковић, Завод за заштиту природе Србије

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
24. јун 2022.
Графичка обрада: Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1169. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1170. 80,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1170. Специјални резерват природе Јелашничка; 1171. Специјални резерват природе Клисура реке Трешњице.
Величина мараке: 42 x 31,9 мм
Важe неограничено.

У освит новог технолошког доба, у јуну 1997. године, основана је компанија Телеком Србија. Од тада, била је истовремено и сведок и покретач технолошких револуција које су потпуно преобликовале наше животе – мењајући наше навике, начине на које обављамо свакодневне послове, на које учимо, радимо и забављамо се, увек тежећи да пружи беспрекорно искуство повезивања и комуникација. Компанија то и данас постиже онако како је започела, негујући блиску повезаност и однос поверења са својим корисницима.

У години јубилеја, Телеком Србија је први пут од оснивања лидер на тржишту Србије у свим телекомуникационим услугама, снажно позициониран у овом региону кроз своје ћерке компаније. Храбрим стратешким искорацима, компанија данас надраста националне и регионалне оквире нудећи глобално своје врхунске услуге и престижни телевизијски и филмски садржај. За такав развојни пут, од једноставне фиксне линије, до водећег продуцента и дистрибутера серија које се гледају на пет континената, заслужни су марљив рад, преданост и стално учење.

Успех постаје потпун када се подели са другима. Компанија управо зато почиње да подржава све оне који крећу у авантуру за остваривање својих идеја и жеља, покретањем фонда за помоћ младим технолошким компанијама, чиме постаје део нових успешних прича.

Исто тако, у жељи да снажно и искрено подржи заједницу у којој послује, Телеком Србија истрајно улаже у здравство, образовање и предузетништво као јасне предуслове даљег развоја друштва. Тако су стварана партнерства која трају годинама. Компанија је увек подржавала и врхунску уметност и културу, чиме је омогућила великом броју младих људи да се остваре на креативне и племените начине. Као и претходних 25 година, компанија остаје ту где сте ви у деценијама и јубилејима који су пред нама.

Стручна сарадња: Телеком Србија

Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
29. јун 2022.
Графичка обрада: Марија Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1171. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1171. Симболичан приказ телекомуникација.
Величина мараке: 42 x 31,9 мм
Важe неограничено.

Већ педесетих и почетком шездесетих година двадесетог века, током ослободилачког рата за независност Алжира, постајале су бројне и богате везе алжирског и српског народа о чему сведочи преписка размењена између Алжира и Београда, као и посета Ферхата Абаса, председника Привремене владе алжирске Републике Београду у јуну 1959. године.

Дипломатски односи успостављени су непосредно после референдума о независности Алжира, који је одржан 1. јула 1962 године. Одлуку о отварању aмбасаде у Алжиру тадашње југословенске власти су донеле 2. јула 1962, а формална одлука о успостављању дипломатских доноса потписана је 3. јула 1962.

После успостављања дипломатских односа између две земље, уследила је размена посета њихових највиших државника. Прво је председник Тито посетио град Алжир априла 1965, а годину дана касније, алжирски председник Хуари Бумедијен посетио је Београд.

Покретачка снага поставила је темеље за широку билатералну сарадњу, која је преточена у бројне споразуме у различитим областима, од којих је први о трговини, потписан јуна 1963. године.

Две пријатељске земље настављају да раде на интензивирању и ревитализацији билатералне сарадње и њеном ширењу на области од заједничког интереса два пријатељска народа. Пригодно издање поводом 60 година дипломатских односа Србије и Алжира допринос је Поште Србије континуираном развоју, оплемењивању и продубљивању односа двеју земаља.

Мотив на марки: манастир Шишатовац, Србија и Велика џамија у граду Алжиру, Алжир.

Мотиви на вињетама: детаљ (фреска) са прозора манастира Шишатовац; шљиве и урме, карактеристичне воћке Србије и Алжира; мозаик са фонтане у Казби у граду Алжиру.

Мотив на FDC: Смедеревска тврђава, Србија и Казба у граду Алжиру.

Стручна сарадња: Амбасада Народне Демократске Републике Алжира

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
04. јул 2022.
Уметничка обрада: Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1172. 86,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 6
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1172. манастир Шишатовац, Србија и Велика џамија у граду Алжиру, Алжир.
Величина мараке: 49,3 x 35 мм
Важe неограничено.