Афрички национални конгрес је најзначајнија политичка странка у Републици Јужној Африци, основана 1912. У питању је не само владајућа партија, већ и ослободилачки покрет који је, после деценија нечовечног режима апартхејда, одиграо кључну улогу у успостављању демократије у Републици Јужној Африци.

„Сто година несебичне борбе” званични је слоган прославе века постојања Афричког националног конгреса, најважнијег политичког чиниоца у јужноафричком достизању слободе и правде и изградњи демократске државе засноване на истини, помирењу и равноправности грађана, без обзира на њихову расу, веру или етничко порекло.

Од 1991. до 1997. на челу Афричког националног конгреса био је Нелсон Мандела, добитник Нобелове награде за мир (1993), први демократски изабрани председник Републике Јужне Африке (1994) и почасни грађанин Града Београда.

Читава 2012. биће како у Републици Јужној Африци и на афричком континенту, тако и у Републици Србији, посвећена столећу деловања најстаријег ослободилачког покрета народа Африке.

Уметничка обрада марке: мр Марина Калезић, академски сликар. Стручна сарадња: Александар Ристић, први секретар, Одељење за Африку и Средњи исток, Министарство спољних послова.

Каталошке информације
6. јануар 2012.
Уметничка обрада Марина Калезић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
483. 46,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 483. Портрет Нелсона Манделе, првог демократски изабраног председника Републике Јужне Америке.
Величина марке: 31,9 х 35 мм
Важе неограничено.

Кинеска астрологија се заснива на традиционалној астрономији и календарима. Она се такође ослања на кинеску филозофију (теорија о три хармоније, рај, земља-земља) и следећа начела: учење wu xing, јин и јанг, пет планета, 10 небеских токова и 12 земаљских грана, лунисоларни календар итд.

Лунарни календар је заснован на циклусима Месечевих мена. Већина ових календара представља лунисоларне календаре. То значи да календарски месеци одговарају Месечевим циклусима али се повремено додају интеркаларни месеци како би се ови циклуси усагласили са соларном годином. Међу оваквим календарима су кинески, хебрејски и хинду календари, као и већина календарских система коришћених у антици. Лунарни календари се разликују по томе којим даном почиње месец. У кинеском календару, први дан је астрономски одређен коњукцијом Сунца и Месеца у кинеској часовној зони.

Кинески хороскоп спада у најстарије познате хороскопе. Састоји се од 12 знакова од којих сваки влада једном лунарном годином. Ови знаци зодијака носе називе животиња (Пацов, Биво, Тигар, Зец, Змај, Змија, Коњ, Коза, Мајмун, Петао, Пас, Свиња). Поред основних знакова, у кинеском хороскопу веома су битни и елементи: дрво, метал, вода, ватра и земља. Тип и карактерне црте личности зависе од карактеристика одређене године (животиње) у којој је тај човек рођен.

Према кинеском зодијаку, 2012. година је у знаку змаја и обухвата временски период од 23. јануара 2012. до 09. фебруара 2013. године. Змај је пети знак кинеског зодијака, биће из легенди и митова.

У древној Кини, небески змај је представљао моћ и царску власт, док у данашње време симболизује срећу и успех. Људи рођени у овом знаку су предузимљиви, самоуверени, храбри и страствени.

Предвиђања везана за 2012. најављују срећну и успехом испуњену годину.

Уметничка обрада марке: Мр Бобан Савић, академски сликар.

Каталошке информације
6. фебруар 2012.
Уметничка обрада мр Бобан Савић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
484. 22,00 дин (вишебојна) 175.000
485. 55,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 4
На коверту са жигом ПД (FDC)
Максимум карта (MC x 2)
Нацрти: 484. Змај и стилизовани натписи из кинеског лунарног хороскопа; 485. Змај и стилизовани натписи из кинеског лунарног хороскопа.
Величина марака: 35 х 34,8 мм
Важе неограничено.

Робни магазин у Београду

Робни магазин у Улици краља Петра бр. 16 у Београду, наглашено вертикалан, лепих пропорција и складан, најуспелији је и најчистији пример сецесијске архитектуре у Београду. Саграђен је према пројекту инжењера Виктора Азриела 1907. године, у некадашњој главној трговачкој улици. Подигнут је за Бенциона Булија, познатог банкара и народног посланика, као прва модерна робна кућа у Београду, потпуно другачија од традиционалних дућана. Управо специфична намена зграде омогућила је пројектанту слободнији третман ентеријера и употребу савремене конструкције. Ова сразмерно мала грађевина има подрум и четири етаже, од којих приземље, међуспрат и спрат представљају јединствен продајни простор, а највиши спрат је намењен складишту.

Робни магазин је тако био прва трговачка зграда у Београду у којој је више етажа међусобно спојено и отворено. Овако отворен простор постигнут је употребом стубова и галерија, као и гвозденим мостом који је повучен кроз централни простор у висини првог спрата, а осветљен је преко фасаде и правоугаоних лантерни на равном крову. Највиши спрат је сасвим издвојен гвозденом таваницом и предвиђен за складиште, а у задњем делу, иза продајног простора, смештене су канцеларије. Архитектонском програму Робног магазина одговара сецесијски обрађена фасада. Урађена као стаклена „зид завеса“ придржана гвозденом решетком, фасада је смештена између два мермерна пилона са карактеристичним завршецима – фијалама. Бели пилони, на црним полираним гранитним базама, декорисани су рељефно, натуралистичким женским маскама расплетене косе, од којих се спуштају стилизоване геометријске траке. Умерену сецесијску декорацију има и лучни фасадни завршетак, као и гвоздена балконска ограда, који својом позицијом пресеца по средини зграду. У централном делу приземља, симетрично постављен и у основи трапезасто увучен, смештен је портал са рукохватима у виду лабудова. Овај зооморфни детаљ, уз антропоморфне женске маске, геометријске траке и флоралне преплете тако заокружује декоративни репертоар Робног магазина. Захваљујући архитектури Робног магазина Београд је ишао у корак с временом, а његов неимар је увео сецесију у архитектуру српске престонице готово истовремено када је била актуелна и у другим земљама. Примењујући све елементе „нове уметности“ Виктор Азриел је пројектовао овај, данас усамљени архитектонски концепт, који је 1966. године утврђен за кулурно добро.

Телефонска централа у Београду

Почетак XX века и рађање сецесије означавају и за Србију буђење националног романтизма. То се јасно одразило и на градитељство. Једно од здања које се може тумачити као налажење жељеног српско-византијског стила, била је Телефонска централа у Косовској улици.

Архитектонско решење је дао архитекта Бранко Таназевић (1876-1945), најистакнутији представник националног стила у српској архитектури у првој деценији XИX века.

Грађење зграде у Косовској улици започето је 1908. године, а телефонска централа је пуштена у рад 1910. године.

Главна фасада је окренута ка скупштинском парку, а њен доминантни део налази се десно, уз суседну зграду. Пандан том ризалиту (истакнути део), са по три изразито велика прозора на сваком спрату и монументалном завршницом развијеном у три блага лука, јесте угаони део куће са шупљом куполом, карактеристичном за сецесију. Национално обележје здању, пре свега дају декоративни елементи који се претежно заснивају на стилу моравске школе. Зграда се карактерише јаким колористичким акцентима. Наиме, на неутралној подлози фасаде, декорација је изведена јако печеном циглом.

Приземљем доминирају двобојне хоризонтале, а први и други спрат су декоративним елементима спојени по вертикали. Зграда, међутим, у конструктивном смислу, има обележја академизма. Како број просторија није задовољавао потребе телеграфско-телефонске службе, 1919. године предложено је дозиђивање још једног спрата. Зграда је завршена 1925. године и од тада до данас чува тадашњи облик.

Хотел „Москва” у Београду

Здање хотела „Москва“ био је први објекат који је обележио будућу изградњу Теразија. Осигуравајуће друштво „Росија“ из Петрограда почетком ХХ века купило је имање на углу Краља Милана (данас Теразије) и Балканске улице, да би сазидали објекат за смештај своје фирме. Прву награду на конкурсу које је Друштво расписало 1905. године добио је рад архитекте Виктора Ковачића из Загреба. Међутим, управа Друштва у Петровграду није се сложила са избором жирија, те је прихватила пројекат Јована Илкића, награђен другом наградом. Архитекта Илкић позван је у Петроград, где је рад на пројекту настављен у сарадњи с руским архитектима. Пројекат је потписао архитекта Павел Карлович Бергштресер, „шеф-архитект“ Осигуравајућег друштва „Росија“, док је сама зграда изведена под надзором Јована Илкића. Ослобођена традиционалног композицијског поступка, употребљеном врстом декорације и применом нових материјала – шведског гранита, армираног бетона, фајанса, мермера и керамике – зграда хотела „Москва“ спада међу прве примере у српској архитектури који представљају прихваћен сецесијски стил. Зелене керамичке плочице којима је остварена изузетна декоративна, колоритна оплата фасаде, израђене су у чувеној фабрици мајолике и керамичких украса „Жолнај“ из Печуја. Украсни мотиви на фасади израђени су према Илкићевим нацртима. Значајне детаље фасаде хотела и његовог орнаменталног корпуса чине скулптура „Жена са три детета“ и „Глорификација Русије“, алегоријска рељефна представа привредне и поморске снаге Русије изведена у мајолици. Палату Осигуравајућег друштва „Росија“ са кафаном и хотелом „Москва“ отворио је краљ Петар I Карађорђевић 14. јануара 1908. године.

Убрзо по отварању у хотел се уселио Клуб новинара и књижевника, 1910. године овде је основан Олимпијски покрет у Србији, отворени су први шалтери Поштанске штедионице 1923. године, а у послератном периоду редовни гости били су између осталих Иво Андрић и Васко Попа. За првих 100 година хотел је имао више од 36 милиона посетилаца међу којима су Никола Пашић, Алберт Ајнштајн, Жан Пол Сартр, Алфред Хичкок, Милош Форман, Индира Ганди, Лучано Павароти, Орсон Велс, Реј Чарлс, Карл Луис, Џек Николсон и многи други. Средином прошлог века здање је проглашено спомеником културе под заштитом државе.

100 година Градске куће у Суботици

Градска кућа је, несумњиво, најзначајнија суботичка грађевина, настала као резултат двестогодишњег напора да се од једне дивље и за живот непогодне средине створи простор, који не само да је погодан за живот, већ и реализован као врхунски духовни, естетски и уметнички доживљај. Суботица је тада била у саставу Аустро-угарске монархије. Данашња Градска кућа је трећа по реду која је изграђена на истом месту. Прва Градска кућа изграђена је 1751. године, друга у периоду између 1826. и 1828. године, а планови за трећу урађени су 1896. године, али нису реализовани.

Године 1902. градоначелник Суботице постао је амбициозни Карољ Биро, под чијом управом су изграђени неки од најзначајнијих објеката на почетку 19. века у граду. Конкурс за изградњу Градске куће расписан је 30. августа 1906. године. Један од конкурсних услова био је да се Градска кућа изгради у стилу барока у част хабсбуршке царице Марије Терезије, која је Суботици дала статус слободног краљевског града. Прву награду на конкурсу освојили су будимпештански архитекти Марцел Комор и Деже Јакаб, који су изашли пред сенат са понудом да се, уместо барокне, изгради Градска кућа у стилу сецесије, што би граду умањило трошкове изградње. Тако су, до јуна 1908. године, у Будимпешти одобрени нови планови за Градску кућу и отпочела је њена изградња. У исто време се, у румунском граду Тиргу Мурешу, градила Градска кућа у новом стилу према пројекту истих архитеката.

Груби радови су завршени до 1910. године, а још две године је било потребно за радове у ентеријеру, који је својом руком дизајнирао Деже Јакаб. Тада изгра-ђени објекат је био 105,08 м дуг, 55,56 м широк, а простире се на површини од 5.838 м2, са корисном површином од 16.000 м2. Како по својој функцији, тако и по својој опреми, била је то савремена грађевина: снабдевена водоводом, канализацијом, централним грејањем и лифтом, који је од службеног улаза водио до трећег спрата.

Градска кућа је завршена 1912. године као весник новог доба, као кућа за администрацију у служби грађана. У њеној богатој сецесијској декорацији, инспирисаној фолклорним мотивима везених делова народне ношње и архитектуре из Трансилваније, како на фасадама, а посебно у ентеријеру, симболичним представама приказана су обележја целокупног тадашњег начина живота у Суботици.

Уметничка обрада марке: Надежда Скочајић, академски сликар-графичар.

Стручна сарадња: Архитектонски факултет у Београду и Завод за заштиту споменика културе града Београда.

Каталошке информације
2. март 2012.
Уметничка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
486. 22,00 дин (вишебојна) 65.000
487. 33,00 дин (вишебојна) 65.000
488. 46,00 дин (вишебојна) 65.000
489. 55,00 дин (вишебојна) 65.000
Табак: 10
На ковертима са жигом ПД (FDC x 2)
Нацрти: 486. Робни магазин у Београду; 487. Телефонска централа у Косовској улици у Београду; 488. Хотел „Москва” у Београду; 489. Градска кућа у Суботици.
Величина марака: 35 х 34,8 мм
Важе неограничено.

Ослобођењем Ниша од Турака, љубитељи позоришне уметности основали су ансамбл Путујућег позоришта „Синђелић”, који је премијерно извео прву представу 11. марта. 1887. године – „Српски ‘ајдуци” Јована Стерије Поповића, у елитној кафани „Европа”. Први управник био је Михајло Димић. 1. јануара 1939. године, као први, изведен је комад „Зидање Раванице или Задужбина цара Лазара” Милорада Поповића Шапчанина, у режији Драгослава Кандића. Значајно место у развоју позоришне уметности у Нишу заузимају Mилорад Петровић, Стеван Сремац, Стеван Никшић Лала, Хенрих Лилер, Ђорђе – Ђока Протић и Шпира Калик.

Златни период рада Народног позоришта везује се за управника Љубишу Ружића (1954-1964) и Бору Трајковића, помоћника управника, в.д. управника и секретара.

На позорници овог позоришта стасавали су први модерни српски глумци, редитељи, сценографи, костимографи… Највећи број извођења имале су представе: „Ивкова слава” С. Сремца, у драматизацији и режији Душана Животића (1957. године), „Зона Замфирова” С. Сремца, у режији Љубе Милошевића (1976. године), „Јовча” Б. Станковића, у режији Јована Путника (1975. године), „Аутобиографија” Б. Нушића, у режији Александра-Саше Гловацког.

За 125 година биланс награда је импозантан: за глумачка остварења издвајамо две са Стеријиног позорја, Драгану Жикићу и Живку Вукојевићу; са Југословенског позоришног фестивала у Ужицу – Верица Јовановић („Ардалион”); са Дана комедије у Јагодини („Ћуран”): Васја Станковић, Ђорђе Вукотић, Сања Крстовић. На Сусретима професионалних позоришта Србије “Јоаким Вујић”, освојено је преко 200 награда. На Интернационалном фестивалу „Јоаким Фест” у Крагујевцу освојили смо 8 награда (2008. и 2011. године). Наше представе видела је и публика у Пољској, Аустрији, Бугарској, Мађарској, Русији, Албанији, као и у свим републикама бивше Југославије. Данас је на челу куће управница Биљана Вујовић. Установила је „Глум Бал” фестивал, Први Балкански позоришни фестивал, посвећен најбољим глумачким позоришним остварењима.

Трајемо 125 година и све смо млађи!

Даниела Трајковић Ивановић,

Руководилац службе за менаџмент и продају Уметничка обрада марке: Mр Марина Калезић, академски сликар.

Каталошке информације
9. март 2012.
Уметничка обрада Марина Калезић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
490. 22,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8+вињета
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 490. Зграда Народног позоришта у Нишу.
Величина марке: 31,9 х 35 мм
Важе неограничено.

Васкрсна недеља одређује дан годишње прославе Христовог васкрснућа. Православна црква слави свој Васкрс на основу јулијанског календара. Датум није фиксни, а израчунава се на основу астрономије, односно датума пуног Месеца који је претходио Христовом васкрснућу 30. године п. н. е. Васкрс је један од најважнијих хришћанских празника. То је дан вечне радости, дан када је Христ, Син Божји, победио смрт. Чином васкрснућа Исус Христ је доказао своје божанске моћи и отворио врата вечног живота, радости и среће које можемо наћи у вери нашој. На Васкршњу недељу звона звоне на црквама, а народ са својим свештеником обилази око цркве. После трећег обиласка, стаје се испред цркве. Свештеник носи крст, свећу и кандило и поје васкршњу литургију. Врата се отварају и народ улази у цркву где се литургија наставља. Када се заврши, народ се поздравља речима: „Христос васкрсе”, „Ваистину васкрсе”. Постоје многи обичаји у вези са Васкршњом недељом, а онај који сигурно деца највише воле је бојење и даривање јаја. Прво јаје се боји у црвено и у многим деловима наше земље ово јаје се зове „чуваркућа” и чува се целе године, све до наредног Васкрса.

За мотиве на маркама и коверти су коришћени музејски експонати из Музеја Српске православне епархије будимске у Сентандреји. Основни фонд збирке у Сентандреји даје свеобухватни преглед развоја уметности у Епархији, а истовремено приказује и основна обележја православне црквене уметности у ширем Подунављу, пре свега у 18. веку.

Мотив на марки номинале 22,00 РСД: Васкресење Христово, непозната радионица, детаљ окова Јеванђеља, XVIII век, (емајл, сребро). Мотив на марки номинале 46,00 РСД: Васкресење Христово, горњи део престоног крста, непозната радионица, XIX век, (емајл, сребро).

Мотив на коверти: Тајна вечера, Михаило Живковић, детаљ некадашњег иконостаса српске цркве у Балашађармату 1815, (дрво, уље, 58 x 43 cm).

Графичка обрада марака: Надежда Скочајић, академски сликар-графичар. Стручна сарадња: Коста Вуковић, руководилац збирке Музеја Српске православне епархије будимске, Сентандреја.

Каталошке информације
15. март 2012.
Уметничка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
491. 22,00 дин (вишебојна) 215.000
492. 46,00 дин (вишебојна)   25.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 491. Васкресење Христово, горњи део престоног крста, непозната радионица, XIX век, Сентандреја; 492. Васкресење Христово, детаљ окова Јеванђеља, непозната радионица,  XVIII век, Сентандреја.
Величина марака: 30,45 х 42 мм
Важе неограничено.

75 година Музичке академије у Београду

Пре 75 година указом Министарства просвете предратне Југославије, основана је Музичка Академија у Београду, данашњи Факултет музичке уметности.

Факултет музичке уметности је прва уметничка високошколска институција у нашој средини, која својим вишедеценијским радом и резултатима представља истинског лидера из области музичког стваралаштва, интерпретације и едукације, и пожељног и инспиративног уметничког партнера бројним угледним институцијама из целог света.

Идеја водиља првих професора и оснивача Факултета била је усмерена на стварање уметника и педагога који ће својим концертним и наставничким активностима креирати специфичну уметничку свест и тиме, променити и оплеменити ширу друштвену заједницу. Овај развојни уметнички процес са истим жаром настављају и данашње генерације студената и професора. За нешто више од пола века учињен је огроман напредак – уметничка музика постала је саставни део културног израза наше средине, реномирани фестивали уметничке музике у нашој земљи већ прослављају вишедеценијске јубилеје, симфонијски оркестри, бројни камерни и вокално инструментални ансамбли, као и готово свакодневни солистички реситали, окупљају својим квалитетним и занимљивим садржајима огроман део популације. Универзалност музичког језика, која се на Факултету музичке уметности нарочито негује на свим нивоима образовања – основним, мастер и докторским академским студијама, резултира стваралачком радозналошћу студената и свих професора да се слободно упусте у креативна уметничка и научна истраживања. Овакве сазнајне процесе професори Факултета музичке уметности подстичу пре свега запаженим личним ангажовањима и доследним праћењем светских иновација, а интернационални уметнички и научни успеси професора и студената Факултета музичке уметности представљају најбољу референцу и снажан подстицај за будућност.

Уметничка обрада марака: Мр Бобан Савић, академски сликар.

Стручна сарадња: Факултет музичке уметности у Београду.

75 година Академије ликовних уметности у Београду

Академија ликовних уметности у Београду основана је 1937. године, а од 1973. ради као Факултет ликовних уметности. Током седамдесет пет година постојања Факултета, редовне студије завршило је 2.887 а постдипломске студије 1.146 студената. Од оснивања до данас у наставним процесима који су се одвијали на Факултету, учествовало је 138 најистакнутијих уметника Србије и ширег балканског окружења.

Оснивачи и први професори АЛУ Петар Добровић, Мило Милуновић и Тома Росандић школовани су у иностранству (Париз, Беч, Фиренца, Минхен, Будимпешта) и својим искуствима утемељили су београдску академију по узору на светске школе тог типа. Иако Факултет припада групацији млађих високошколских установа овог типа у Европи, веома брзо је стекао углед, јер је његов рад наставак институционализованог уметничког школства у Србији, које је почело да делује у другој половини 19. века. На почетку 21. столећа Факултет ликовних уметности наставља своју трансформацију и задржава лик динамичне и савремене образовне и уметничке институције.

Уметничка обрада марака: Мр. Бобан Савић, академски сликар.

Стручна сарадња: декан Милутин Драгојловић, редовни професор Факултета ликовних уметности у Београду.

150 година Гимназије у Пожаревцу

Гимназија у Пожаревцу је основана указом Кнеза Михаила Обреновића 24. септембра 1862. године као Пожаревачка полугимназија.

Током свог постојања школа је неколико пута мењала назив:

По оснивању, 1862. године, школа се звала Пожаревачка полугимназија, од 6. децембра 1898. године школа указом добија назив: Гимназија кнеза Михаила у Пожаревцу. Исте године постаје пуна осморазредна гимназија. Године 1904. школа добија назив Гимназија у Пожаревцу. Школске 1951/52. Гимназија се конституише у Вишу гимназију. Године 1959. школа добија назив Гимназија „Јован Шербановић“. Године 1978. Гимназија се трансформише у Школски центар за усмерено образовање „Јован Шербановић“. Године 1989. школа поново постаје Гимназија „Јован Шербановић“. Од 22. маја 2001. године назив школе је Пожаревачка гимназија.

Најзначајније награде:

Поводом стогодишњице постојања, школа је 1962. године добила Октобарску награду СО Пожаревац. Године 1966. указом председника СФРЈ, Јосипа Броза Тита, Гимназија је одликована Орденом заслуга за народ са златном звездом. За допринос развоју културе у Републици Србији, школи је 1992. године додељена Вукова награда.

Најзначајније активности у богатој историји школе:

15. септембра 1890. године одржана је оснивачка скупштина Ђачке дружине Развитак, која је каснијих година покренула лист Наша ризница, а затим и часопис за књижевност, науку и културу Развитак чије је постојање одржано до данашњих дана. Године 1895. основан је Гимназијски музеј, на чијим основама је формиран Музеј града Пожаревца. Током стопедесетогодишњег постојања школе, ученици су постизали велике успехе на свим нивоима такмичења и успешно настављали образовање након завршене Гимназије.

Данас је Пожаревачка гимназија школа која чува традицију, али и прати модерне токове образовања. Школа учествује у бројним образовним и културним активностима, за које се надамо да ће постати традиција школе.

Уметничка обрада марака: Мр Бобан Савић, академски сликар.

Стручна сарадња: Данијела Жуковски, директор Гимназије у Пожаревцу.

Каталошке информације
30. март 2012.
Уметничка обрада Бобан Савић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
493. 22,00 дин (вишебојна) 25.000
494. 33,00 дин (вишебојна) 25.000
495. 44,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 493/495. На маркама су представљене три Музе уметности, (Музичке, ликовне уметности и образовања) „Музичке академије” у Београду, „Академија ликовних уметности”, у Београду, и „Пожаревачке гимназије”, у Пожаревцу. 
Величина марака: 30,45 х 42 мм
Важе неограничено.

Јан Коњарек (1878-1952)

Кроз заједничку реализацију издања поштанских марака, поштанске управе остварују и продубљују сарадњу и комуникацију, као и размену драгоцених искустава. Путем поштанске марке земље лако комуницирају, без обзира колико су географски удаљене и којим језиком се у њима говори. Овом приликом везу Србије и Словачке представља вајар Јан Коњарек који је своје уметничке идеје уградио у развој вајарства у Србији, предајући у средњим школама.

Један од најзначајнијих словачких уметника, водећа личност вајарске модерне, вајар Јан Коњарек (30.01.1878. Водеради – 04.05.1952. Трнава) својим уметничким изразом поставио је темеље модерног словачког вајарства. Ученик мајсторске школе Алојза Штробла у Будимпешти, академске студије завршио је у Минхену код професора фон Римана (1900-1904.).

Након студија, од 1906. године па до почетка I светског рата 1914. године, радио је у Србији као педагог, предајући креативно образовање у средњим школама у Чачку и Београду. У I светском рату био је мобилисан и послат на фронт где се борио у српској војсци. После рата се вратио у Словачку.

Уметнички израз Јана Коњарека представља врхунац вајарства у Словачкој с почетка XX века и темељ је модерног словачког вајарства. Коњареково ауторско дело тематски се креће у два правца: споменици народним активистима и споменици палима у I светском рату. Врхунац ауторовог израза у ратној тематици представља споменик Палим за Трнаву подигнут 1929. године. На самом крају II светског рата створио је и два дела која су изражавала сву драму времена – рељеф Глас рата и скулптуру Глас устанка, којима је заокружио стваралаштво са ратном тематиком. Од споменика народним трибунима и борцима за Словачку најзначајнији су свакако споменици М. Р. Штефанеку из 1926. године, те песнику Јану Холију из 1929. године. У једном периоду свог стваралаштва Коњарек се посветио и интимној ситној пластици, у којој се назиру утицаји сецесије али и импресиониста. Из ове његове фазе, најзначајнији су радови Девојка испод туша, Лавина, Мушкарац који пије, те портрети Госпођа Сеслер, Глава дечака… У Коњарековом уметничком раду врхунац су достигле слободарске идеје које су се назирале у стваралаштву педесетих година XIX века.

Мотив на марки: Глава Јована Крститеља (бронза, 1906. година), Народни музеј у Београду; мотив на коверти: Глава професора Милорада Павловића-Крпе (патинирани гипс, 1910. година), Народни музеј у Београду.

Графичка обрада марке: Надежда Скочајић, академски сликар-графичар.

Каталошке информације
12. април 2012.
Уметничка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
496. 50,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 496. Глава Јована Крститеља (бронза, 1906. година), Народни музеј у Београду;
Величина марке: 30,45 х 42 мм
Важе неограничено.

Датум одржавања овогодишњег јубиларног 25. Београдског маратона је 21.04.2012.

По многим званичним и незваничним анкетама, то је најзначајнија спортска манифестација у нашој земљи. Мало је код нас међународних догађаја који се могу похвалити тако успешним и дугим трајањем, а Београдски маратон већ 25 година, сваког пролећа, представља повод за промоцију спорта, али и привредних, културних и туристичких потенцијала Београда и Србије.

Најрадоснија београдска река, са 20 000 учесника из више од 30 земаља света, који учествују у полумаратону, маратону и Трци задовољства на 5 км – уз дужну пажњу домаћих и међународних медија – највећи је спортски и промотивни догађај који се традиционално одржава у нашем главном граду.

Београдски маратон не би био оно што већ дуго јесте, без изванредне подршке и сарадње коју има са Скупштином града Београда, Министарством омладине и спорта, Атлетским савезом Србије, Туристичком организацијом Београда, Туристичком организацијом Србије, Министарством здравља, те многобројним партнерима, спонзорима и пријатељима, међу којима је и Јавно предузеће ПТТ саобраћаја „Србија”, од самог почетка до данас.

Уметничка обрада марке: Радомир Бојанић, академски сликар. Стручна сарадња: Београдски маратон.

Каталошке информације
21. април 2012.
Уметничка обрада Радомир Бојанић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
497. 22,00 дин (вишебојна) 50.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Максимум карта (MC)
Нацрт: 497. Ноге такмичара-маратонца, панорама Београда, и званични лого такмичења.
Величина марке: 42 х 29 мм
Важе неограничено.

Гмизавци (lat. Reptilia од reptilis – онај који гмиже) су одиграли изузетно значајну улогу у еволуцији животињског света, јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на копно. Ово је омогућено захваљујући развитку јаја са амнионом (опном) и љуском, која их је штитила од исушивања. Тело им је заштићено рожним крљуштима и/или плочама, које их штите од губитка течности, а дишу искључиво плућима. Оплођење им је унутрашње и већина гмизаваца је овипарна (полажу јаја), мада је знатан број и вивипарних (рађају живе младунце). Способност регенерације им је добро изражена и осим на ниску спољашњу температуру, веома су отпорне животиње. Могу дуго да издрже без хране, нпр. неке змије и више од годину дана. Спадају међу најдуговечније животиње на нашој планети. Најпознатијe рецентне групе гмизаваца су: корњаче, гуштери, змије, крокодили, алигатори и гавијали.

Смукуља – Coronella austriaca је релативно мала змија, не већа од 80 цм, веома кратке главе, округлих зеница и глатке кљушти. Боје је смеђе – до риђе смеђе или сиве, са тамним четвороугаоним мрљама на леђима. Насељава сува станишта, али се у јужним деловима Србије може наћи и у влажнијим и релативно хладнијим стаништима, на већим надморским висинама. Храни се претежно гуштерима, ређе ситним сисарима.

Степски гуштер – Podarcis taurica је дужине до 24 цм, од чега две трећине чини реп. Боја леђне стране тела је зелена, са по две светле уздужне танке пруге на боковима и мраморастим тамним мрљама између њих. У Србији насељава сува, претежно равничарска станишта отвореног типа југозападне, јужне, југоисточне и источне Србије, као и источне Војводине.

Зелембаћ – Lacerta viridis спада у крупне гуштере Европе. Укупна дужина достиже преко 35 цм, од чега најмање две трећине чини реп. Боја леђне стране тела је зелена, а женке могу имати браонкасту или зеленкасто-браонкасту боју. Мужјаци су карактеристични по тиркизно плавој боји врата која је у доба парења изузетно уочљива. У Србији је веома распрострањена. Храни се углавном бескичмењацима, али једе и птичија јаја, младунце, а понекад и воће.

Барска корњача – Emys orbicularis је најраспрострањенија врста слатководних корњача у Европи. Нарасте до 30 цм дужине. Боја оклопа је црна са зракастим светлим, најчешће жућкастим испрекиданим линијама које се шире из центра ка периферији коштаних плоча. У Србији је претежно низијска врста, али се може наћи и у погодним стаништима до 1000 м надморске висине. Ова врста је грабљива и храни се претежно воденим бескичмењацима, водоземцима, рибама, вегетацијом, а не заобилази ни остатке угинулих животиња. Забележена дужина живота у природи је до 40 година.

Уметничка обрада марака: Мр Бобан Савић, академски сликар.

Стручна сарадња: Др Ана Пауновић, кустос херпетолог, Природњачки музеј у Београду.

Каталошке информације
21. мај 2012.
Уметничка обрада Бобан Савић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
498. 22,00 дин (вишебојна) 65.000
499. 33,00 дин (вишебојна) 65.000
500. 44,00 дин (вишебојна) 65.000
501. 66,00 дин (вишебојна) 65.000
Табак: 20
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 498. Смукуља – Coronella austriaca; 499. Степски гуштер – Podarcis taurica;  500. Зелембаћ – Lacerta viridis; 501. Барска корњача – Emys orbicularis.
Величина марака: 35 х 24,65 мм
Важе неограничено.

Занимљива и узбудљива, Србија је земља неоткривених привлачности и живости, спој традиционалног и савременог:

Београд, главни град, налази се на ушћу реке Саве у Дунав. Живи нон-стоп буран и јединствен ноћни живот, проповеда свима богату историју истичући тврђаву Калемегдан; Војводину, северни део земље, чини национални парк Фрушка Гора, на чијим падинама је смештено 17 манастира из периода од 15. до 18. века, бројни салаши са понудом здраве домаће хране, вински подруми, и интернационални музички фестивал ЕXIТ, који се сваке године одржава у Новом Саду, на Петроварадинској тврђави и окупља преко пола милиона младих људи из целог света; река Дунав – спој авантуре и културе, национални парк Ђердап, бројне бициклистичке стазе, крстарење, остаци древних цивилизација Винча и Лепенски Вир, римски Виминацијум, један од најзначајнијих војних логора из тог доба; врели југ – град Ниш, родно место римског цара Константина, темпераментна музика, зачињена храна, пиротски ћилими, паприке, качкаваљ, најбољи српски роштиљ; бритак ваздух Старе планине и скијашки спортови, пешачење, призори нетакнуте природе; централни део – Шумадија, културно историјски комплекс Опленац, долина краљева и крунидбени манастир Жича из 12. века, манастир Студеница, који је под заштитом УНЕСКО-а; западна Србија – непрегледне планине, језера, идеално место за спортске активности у нетакнутој природи, Златибор, национални парк Тара; реке Дрина, Увац, Лим и Ибар нуде сплаварење, рафтинг, планинарење; легендарни Сабор трубача у Гучи, који сваке године посети преко пола милиона гостију из целог света; вожња возом „Шарганска осмица” из 1925. године, етно село Сирогојно и Дрвенград, који је саградио познати филмски редитељ Емир Кустурица; бројне бање, које су некада користили римски императори, данас радо посећују пословни људи и врхунски спортисти, идеалне су за опуштање и релаксацију; бројна сеоска домаћинства у којима ћете доживети топлину српског гостопримства и упознати се са старим занатима, јелима и рукотворинама; планина Копаоник, скијашки центар,бициклизам, оријентиринг, пешачење.

На коју год страну да кренете осетићете традицију и дух изражен кроз разне манифестације које се одигравају преко целе године – Хомољски мотиви у Кучеву, Косидба на Рајцу, Чобански дани у Косјерићу, Врњачки карневал и бербе грожђа само су неке од њих.

Туристичка организација Србије

Уметничка обрада марака: Радомир Бојанић, академски сликар и Надежда Скочајић, академски сликар-графичар.

Каталошке информације
30. мај 2012.
Уметничка обрада Радомир Бојанић и Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
502. 44,00 дин (вишебојна) 100.000
503. 77,00 дин (вишебојна) 100.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 502.  Неки од најпознатијих средњевековних српских манастира, изнад њих милешевска фреска „Бели анђео”; 503. Различити пејзажи Србије, као и лого Европе.
Величина марке: 42 х 34,8 мм
Важе неограничено.

Шумски резервати природе

Прва заштићена природна добра у нашој земљи – шумски резервати природе посебно су вредне и очуване шуме које чине богат део генетског архива Србије. Приказани резервати обележавају јубилеј од 50 година заштите и праксе доброг управљања, која је довела до очувања фонда дрвенастих врста и укупног биодиверзитета.  Врсте које их чине представљају  националну и светску природну баштину због својих еколошких одлика и реткости.

Специјални резерват природе „Јарешник“, налази се у југоисточном делу Србије у Пчињском округу. Једино је налазиште кримског бора Pinus nigra spp. pallasiana (Lamb) Holmb и једини резерват чисте шуме црног бора  прашумског типа у Србији. Кримски бор (Pinus nigra Arn. Var. pallasiana) има ареал на Криму, Малој Азији, Грчкој, Бугарској, Македонији, а у Србији је забележен на јужним падинама планине Црноок код Босилеграда. Он је дрво приморске области са малим захтевима на влагу земљишта. Достиже висину до 30 m, а старост ових најстаријих борова износи око 250 година.

Специјални резерват природе „Јасенова глава“, налази се на подручју општине Бољевац и део је шумског комплекса Јужног Кучаја. Oсновну вредност резервата чини тиса (Taxus baccata) која заједно са буквом представља градитељску врсту ове реликтне заједнице.  Вредност резервата употпуњује и присуство ендемореликтног планинског јавора (Acer heldreichii). Тиса (Taxus baccata) је зимзелено дрво висине до 20 m. Терцијарни је реликт и природна реткост. Због свог значаја, распрострањења и степена угрожености строго је заштићена и налази се на Црвеној листи флоре Србије. Планински јавор (Acer heldreichii) терцијарни је реликт и ендемит Балканског полуострва, расте у висину до 20 m, јавља се на надморској висини од 1.200 до 1.500 m, најчешће у шумским заједницама као малобројна пратећа врста. Због своје реткости је у категорији строго заштићене врсте. Буква (Fagus moesiaca) најраспрострањенија и главна дрвенаста врста у Србији. Гради чисте састојине и ствара највећу дрвну масу наших шума. Ареал букве чине брдске и планинске области средње, западне и југоисточне Европе. У Србији, буква се јаваља у свим висинским појасевима. Висина стабла букве у резерватима може износити до 40 м, док дебљина може бити и преко једног метра.

Уметничка обрада марака: мр Марина Калезић, академски сликар.

Стручна сарадња: Наташа Панић, руководилац групе за образовно-издавачку делатност, Завод за заштиту природе Србије, др Драгана Остојић, Завод за заштиту природе Србије.

Каталошке информације
1. јун 2012.
Уметничка обрада Марина Калезић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
504. 22,00 дин (вишебојна) 215.000
505. 46,00 дин (вишебојна)   25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 504. Специјални резерват природе „Јарешник“, Pinus nigra Arn.Var. pallasiana; 505. Специјални резерват природе „Јасенова глава“, Acer heldreichii.
Величина марке: 42 х 31,9 мм
Важе неограничено.

Београдска Саборна црква посвећена Светом архангелу Михаилу налази се на углу улица Кнеза Симе Марковића и Краља Петра Првог, на простору старог језгра града (Варош-капији) и у непосредној близини ушћа реке Саве у Дунав.

Грађена је од 1837. до 1840. године под старешинством митрополита београдског Петра (Јовановића). Главни архитекта био је Фридрих Адам Кверфелд из Панчева. Ова једнобродна грађевина сазидана је од опекa са кречним малтером на месту где се још у XVI веку налазила црква. У архитектонском смислу одликује се еклектицизмом: на класицистичкој грађевини доминира барокни звоник изнад припрате на западној страни. Комплетну унутрашњу декорацију храма (дрворезбарску конструкцију иконостаса, певнице, предикаоницу и тронове), по нацртима вајара Димитрија Петровића, извели су сам Петровић (радове на иконостасу) и Георгије Девић (певнице, предикаоницу и тронове). Иконе на иконостасу и монументалне композиције на зидовима и полуобличастим сводовима цркве дело су сликара Димитрија Аврамовића, истакнутог представника српског сликарства XIX века, формираног под утицајем бечке сликарске академије. Дрворезбарски и сликарски радови обављeни су у периоду од 1841. до 1845. године.

Значајна реконструкција фасаде и кровне конструкције Саборне цркве изведена је у другој деценији XX века. Обимни радови на конзервацији и рестаурацији зидног сликарства и иконостаса изведени су у два маха: 1883-1884 и 1993-1996. године. Године 2003. три велике иконе са западне фасаде, сликане уљем на бакарној подлози 1885/86. годинe, замењене су и на њихово место постављени су мозаици од венецијанског стакла са истим иконографским представама.

Катедрална црква Светог архангела Михаила у Београду била је средиште многих важних догађаја. У црквеној порти испред главног портала сахрањени су знаменити представници српске културе Доситеј Обрадовић (1742-1811) и Вук Караџић (1787-1864). У унутрашњости цркве испред иконостаса, налазе се кивот са моштима кнеза Стефана Штиљановића (+1543) и кивот са честицама моштију кнеза Лазара Хребељановића (+1389), док је икона са моштима Светог Јована Шангајског и Санфранцисканског (+ 1996) поред певнице. У крипти храма сахрањени су српски кнежеви Милош (1780-1860) и Михаило (1823-1868) Обреновић. У београдској Саборној цркви почивају и четири првојерарха Српске православне цркве: патријарх српски Гаврило (Дожић), патријарх српски Викентије (Проданов), митрополит Србије Михаило (Јовановић) и митрополит Србије Инокентије (Павловић).

Уметничка обрада марке: Мр Бобан Савић, академски сликар.

Стручна сарадња: Радмила Петронијевић, кустос Музеја Српске православне цркве у Београду.

Каталошке информације
13. јул 2012.
Уметничка обрада Бобан Савић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
506. 22,00 дин (вишебојна) 50.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Максимум карта (MC)
Нацрт: 506. Саборна црква Св. Архангела Михаила у Београду.
Величина марке: 29 х 35 мм
Важе неограничено.

Олимпијске игре су од скромног догађаја на почетку, прерасле у мулти-спортски, специјални и мега догађај који осим на спортисту и спорт, недвосмислен утицај имају на културни, технолошки, финансијски, урбани и развој цивилизације у складу са принципиима одрживог развоја.

Олимпијске игре су догађај на коме се мора учествовати, који се мора видети, и који има вишеструк друштвено-економски утицај, како на оне који га организују, тако и на оне који се припремају да на њему учествују. Од Игара у Лондону се очекују бенефити у сфери развоја друштва Велике Британије, али и у систем спорта и олимпијског  покрета  Србије.

Учешћем на Играма у Лондону ОКС слави 100 година од првог учешћа на ОИ, 102 године од оснивања, са жељом да спортисти Србије изборе и стоту олимпијску медаљу.

Србију ће у Лондону представљати више од 110 спортиста који ће се такмичити у 15 спортова, четири тима у три екипна спорта и преко шездесет спортиста у 12 индивидуаних спортова. Осим спортиста у делегацији ОКС ће учествовати више од 70 спортских стручњака.

На овим Играма, кроз Међународне спортске федерације, учествоваће и већи број судија и делегата у спортовима у којима ћемо се такмичити, али и у спортовима у којима се нећемо такмичити, тако да ће Србија на ОИ 30. олимпијаде у Лодону учествовати у 18 од укупно 28 спортова.

Уметничка обрада марака: Јакша Влаховић, академски графичар. Стручна сарадња: Олимпијски комитет Србије

Каталошке информације
27. јул 2012.
Уметничка обрада Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
507. 44,00 дин (вишебојна) 100.000
508. 77,00 дин (вишебојна) 100.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 507. Олимпијска бакља; 508. Знамените зграде Лондона.
Величина марке: 29 х 35 мм
Важе неограничено.

150 година од рођења Војислава Илића

Војислав Илић (14. април 1862, Београд – 21. јануар 1894, Београд). Српски песник који је учествовао као добровољац у бугарском рату 1885, а затим често  мењао намештења ( коректор Државне штампарије, учитељ у српској школи у Турн Северину, писар министарства унутрашњих дела, вицеконзул у Приштини).Објавио је три збирке песама (1887, 1889, 1892.), као и велики број песама у разним часописима. Илић је у српском песништву извршио одлучан раскид с романтизмом и отворио пут поезији у којој је најважнији моменат брига за саму себе, за своје властито уметничко биће. Најпознатије песме: Анђео мира, Јесен,У позну јесен,  На Вардару, Исповест, Домовина, Свети Сава, Зимско јутро, На Дрини, Зимска идила.

150 година одрођења Јанка Веселиновића

Јанко Веселиновић (13. мај 1862, Салаш Црнобарски – 26. јун 1905, Глоговац, Мачва) Са непуних 18 година постаје учитељ, затим председник општине Коцељева, а онда и помоћник главног уредника листа Српске новине, Милована Глишића. Био је и коректор Државне штампарије, драматург Народног позоришта, покретач и уредник листа Звезда, уредник листова Побратим, Дневни лист. Као приповедач, романсијер и драмски писац,  због критика власти, Јанко је више пута био у затвору. Написао је преко 30 књига, међу којима су најпознатије Слике из сеоског живота, Пољско цвеће и Хајдук Станко.

225 година од рођења Вука Караџића

Вук Стефановић Караџић (6. новембар 1787, Тршић – 7. фебруар 1864, Беч) је био српски филолог, реформатор српског језика и ћирилице (радио на граматици народног говора), борац за увођење народног језика у српску књижевност,  писац првог речника српског језика сакупљач народних песама. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а потиснут славеносрпски језик. Сматрао је да сваки глас треба да има само једно слово. Капитална Вукова дела су: Мала простонародна славено-сербска пјеснарица и Писменица сербскога језика по говору простога народа написана (прва граматика српског језика на народном говору где је примењен Аделунгов принцип: „пиши као што говориш, а читај као што је написано”-1814), Народна сербска пјеснарица (1915), Српски рјечник (1818) ,Народне српске пословице (1836), превод Новога завјета (1847).

Каталошке информације
3. септембар 2012.
Уметничка обрада Марина Калезић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
509. 22,00 дин (вишебојна) 25.000
510. 33,00 дин (вишебојна) 25.000
511. 44,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 509. Портрет Војислава Илића; 510. Портрет Јанка Веселиновића; 511. Портрет Вука Караџића.
Величина марке: 35 х 31,9 мм
Важе неограничено.

Народни музеј Крушевац

Народни музеј Крушевац основан је 19. децембра 1951. године. Током шест деценија постојања развио се у музеј у коме се чува више од двадесет три хиљаде експоната, који се налазе у оквиру седам збирки: археолошкој, историјској, нумизматичкој, приро-дњачкој, етнолошкој, збирки културне историје и збирки ликовне уметности. У саставу музеја налази се пет објеката: централна зграда у Лазаревом граду, Меморијални комплекс Слободиште, Уметничкка галерија, Стара мензулана и Кућа Симића.

Централна зграда музеја подигнута је 1863. године  и представљала је други објекат наменски подигнут за потребе гимназије у тадашњој Србији. Зграда је дограђена 1908. године.  Од 1964. године у овом објекту налази се музеј. Током 2011 и 2012. године извeдени су радови на реконструкцији и адаптацији зграде.

Бронзана статуета Римљанина пронађена је током археолошких истраживања Лазаре-вог града. Статуета представља млађег Римљанина одевеног у тогу који је у десној руци држао копље, а у левој свитак или кесу са новцем. Експонат се датује у  IV век.

Приликом конзерваторских радова на цркви Св. Духа у Град Сталаћу, у црквеним темељима пронађен је примерак златног новца, солидус Константина VII и Романа  I. Златник је ко-ван у Константинопољу (Цариграду) и представља један од најважнијих нумизматичких налаза, који сведоче о порасту дотока новца у Србији током прве половине X века.

Парадна официрска сабља припадала је пешадијском потпоручнику Драгобрату Ж. Петровићу (1909 – 1931) из Крушевца. Након формирања Краљевине СХС сви официри добили су сабље украшене са једном гривном и грбом нове државе на корпи. На сечиву се налази назив лиферанта „ОФИЦИРСКА ЗАДРУГА“ са укомпонованим државним грбом. Експонат припада легату академика Владана Ђорђевића и налази се у оквиру збирке културне историје.

Академик Владан Ђорђевић поклонио је крушевачком музеју и пар сребрних официрских еполета, које су припадале његовом деди, коњичком мајору Живојину М. Петровићу (1880 – 1914). Експонат се чува у склопу збирке културне историје.

Мотиви на маркама: марка номинале 22 РСД – Римљанин, бронзана статуетa, 4. век), мотив на вињети – византијски златник, прва половина 10 века.; марка номинале 55 РСД – Официрска сабља, прва половина 20. века.

Графичка обрада марака: Надежда Скочајић, академски сликар-графичар.

Стручна сарадња: Народни музеј Крушевац.

Каталошке информације
27. септембар 2012.
Уметничка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
512. 22,00 дин (вишебојна) 65.000
513. 55,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 9
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 512.   Римљанин, бронзана статуетa, 4. век; 513. Официрска сабља, прва половина 20. века.
Величина марке: 35 х 34,8 мм
Важе неограничено.

Сусрети деце “Радост Европе”, сваке године, од далеке 1969, окупљају децу Европе узраста од 7 до 15 година која различитим активностима промовишу пријатељство као симбол јединства дечјег света, али представљају и сталну размену различитих култура. Аутентична дечја креативност, исказана у што непосреднијем контакту са грађанима Београда, сваког октобра (од 1. до 6.), отвара врата бољем међусобном разумевању и бољем разумевању дечјег света уопште.

Мотив на марки: Дарја Целишћева, 7 година, Ликовни атеље Дечјег културног центра Београд.

Мотив на вињети: Тара Ђукић, 10 година, Ликовни атеље Дечјег културног центра Београд.

Мотиви на коверти: Андреа Тадић, 9 година; Ђорђе Рашић, 9 година; Дарја Целишћева, 7 година; Милица Тадић, 5 година.

Стручна сарадња: Катарина Булајић Павловић и Горан Симић, Дечји културни центар Београд Ликовни атеље Лидија Сеничар, уредник међународног ликовног конкурса “Радост Европе”.

Графичка обрада марке: мр Марина Калезић, академски сликар.

Каталошке информације
1. октобар 2012.
Уметничка обрада Марина Калезић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
514. 46,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 514. Дечији цртеж са ликовног конкурса „ДКЦ-а”,  Дарја Целишћева, 7 година.
Величина марке: 35 х 31,9 мм
Важе неограничено.

Први балкански рат (1912-1913.) спада у најзначајније догађаје новије српске историје. Након више векова Србија је ослободила Стару Србију и тамошњи поробљени српски народ, и повратила своја стара државна и духовна средишта као што су Рас, Приштина, Пећ, Призрен и Скопље. Србија је ослободила од Турака области које су некада биле најгушће насељене и на којима се налази више од 1300 српских цркава и манастира, међу којима су Пећка патријаршија, Високи Дечани, Грачаница, Бањска, Богородица Љевишка, Св. Арханђели код Призрена, Милешева, Сопоћани… Многи од тих манастира и цркава су разорени или претворени у џамије као што је био случај са Богородицом Љевишком и Бањском.

Краљ Петар I Карађорђевић објавио је рат Турској 5/18. октобра 1912. године у Нишу, да би одмах затим прешао у Врање одакле је пратио ток ратних операција. Српска војска је наступала у пет борбених групација – Прва, Друга и Трећа армија, Ибарска војска и Јаворска бригада. Главну ударну снагу чинила је Прва армија јачине око 120000 људи под командом регента Александра Карађорђевића. Пресудна битка током Првог балканског рата била је Кумановска битка (23-24. октобра 1912. г.) у којој је Прва армија разбила турску Вардарску армију под командом Зеки-паше. Команда Прве армије очекивала је да ће се главна битка водити на Овчем Пољу али је турска Вардарска армија изненадила нападом у рејону Куманова, очекујући да ће изненађењем онемогућити даље наступање Прве армије. Захваљујући херојству српске војске и способности официра Прва армија је успела да извојује победу којом је отворен простор за наступање према Скопљу и даље у дубину Вардарске Македоније. Уочи Другог светског рата на Зебрњаку код Куманова подигнут је величанствен споменик јунацима Кумановске битке, рад Момира Коруновића, који су Бугари срушили 1942. године. У крипти се налазе посмртни остаци српских војника који су такође оскрнављени. Споменик није обнављан и данас се налази у рушевинама.

Ослобођење Старе Србије 1912. године створило је претпоставке за нову епоху у политичком, привредном, друштвеном и културном развитку ових области. Ретко је који догађај у српској историји, као што је био Први балкански рат, окупио све слојеве српског друштва и произвео такву једнодушност у свим српским крајевима.

Мотив на марки номинале 22,00 динара: портрети генерала Радомира Путника, генерала Степе Степановића, пуковника Живојина Мишића и регента Александра Карађорђевића; мотив на марки номинале 50,00 динара: Освета Косова (уље, 1913. година), Паја Јовановић; мотив на вињети табака номинале 50,00 динара: Куманово (цртеж), Паја Јовановић; мотив на коверти: Кумановска битка (пастел, 1912. година), Паја Јовановић.

Уметничка обрада марке номинале 22,00 динара: Мр Бобан Савић, академски сликар; графичка обрада марке номинале 50,00 динара: Надежда Скочајић, академски сликар-графичар.

Стручна сарадња: САНУ, Народна библиотека Србије, Историјски музеј Србије, Војни музеј и Музеј града Београда.

Каталошке информације
24. октобар 2012.
Уметничка обрада Бобан Савић и Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
517. 22,00 дин (вишебојна) 25.000
518. 50,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 9
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 517.   Портрети генерала Радомира Путника, генерала Степе Степановића, пуковника Живојина Мишића и регента Александра Карађорђевића; 518. Освета Косова (уље, 1913. година), Паја Јовановић.
Величина марке: 42 х 34,8 мм
Важе неограничено.

75 година од одржавања Прве земаљске филателистичке изложбе

Прва земаљска филателистичка изложба (ЗЕФИБ) одржана је у Београду од 12. до 19. септембра 1937. године у организацији Југословенског филателистичког савеза, који је у том моменту имао 26 чланица (друштава) са 1150 регистрованих филателиста.

Изложба је одржана у згради новoг Универзитета (садашњи Филолошки факултет) на Краљевом тргу број 3 (данашњи Студентски трг), док је свечаност отварања одржана у великој сали старог Универзитета (Капетан Мишино здање) у присуству великог броја званица, министара, амбасадора и краљевског изасланика. Учешће на изложби узело је 150 излагача, од тога 70 из Југославије и 80 страних из: Аустрије, Белгије, Бугарске, Данске, Египта, Литваније, Луксембурга, Мађарске, Немачке, Пољске, САД, Француске, Холандије, Чехословачке и Швајцарске, што је изложби дало међународни карактер. Према Правилнику  изложбе могли су се излагати: „поштанске марке државних издања свих врста, целине, жигови, исправе из предфилателистичког периода, марке локалних и приватних пошта, телеграфске и железничке марке, нацрти, есеји, пробни отисци и новотисци, фалсификати, фантазијске марке, литература, филателистички прибор и остали предмети који су у вези са филателијом”. На крају изложбе подељене су златне, сребрне и бронзане колајне, а у оквиру изложбе организована је и берза марака према посебном Правилнику.

Стручна сарадња: Јован Ристић.

Уметничка обрада марке: Радомир Бојанић, академски сликар и Надежда Скочајић, академски сликар-графичар.

Каталошке информације
25. октобар 2012.
Уметничка обрада Надежда Скочајић и Радомир Бојанић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
519. 22,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Максимум карта (MC)
Нацрт:517. Зграда новoг Универзитета (садашњи Филолошки факултет) и Зграда старог Универзитета (Капетан Мишино здање) као места одржавања Филателистичке изложбе.
Величина марке: 42 х 30,45 мм
Важе неограничено.

Божић је један од најзначајнијих и најрадоснијих хришћанских празника, заједнички празник свих православних и католичких верника. Разлика је само у датуму када се он слави. Православци га славе 7. јануара, а католици 25. децембра, али је његова порука иста – порука мира и љубави.

Божић се код нас слави три дана. То је пре свега породични празник, а обичаји везани за њега су бројни. На дан уочи Божића, Бадњи дан, уноси се бадњак од храстовог дрвета у кућу, пали се кандило, простире слама у коју се стављају слаткиши, суве шљиве, ораси, шећер и новчићи. Слама симболизује јасле у којима је Исус рођен. Бадњак је симбол дуговечности и чврстине трајања хришћанства, као и топлоте љубави коју нам Христос доноси својим рођењем и доласком на Земљу. На сам дан Божића, рано ујутру, звоне звона на православним храмовима и објављују долазак и рођење Христово. Народ одлази у цркву на божићну литургију и сви се поздрављају речима „Христос се роди“ и „Ваистину се роди“.

Мотив на марки номинале 22,00 РСД: Рођење Христово, икона са иконостаса Горње цркве у Сремским Карловцима посвећене Ваведењу пресвете Богородице, иконостас рад Димитрија Бачевића из 1760-1761. године.

Мотив на марки номинале 46,00 РСД: Рођење Христово, икона са иконостаса Доње цркве у Сремским Карловцима посвећене светим апостолима Петру и Павлу; иконостас рад Димитрија Братоглића 1828-1831. године. Мотив на коверти: Рођење Христово, икона са иконостаса Саборне

цркве у Сремским Карловцима посвећене светом Николи; иконостас рад Теодора Крачуна и Јакова Орфелина из 1780–1781. године.

Графичка обрада марака: Надежда Скочајић, академски сликар-графичар.

Стручна сарадња: Српска православна епархија сремска у Сремским Карловцима.

Каталошке информације
1. новембар 2012.
Уметничка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
520. 22,00 дин (вишебојна) 215.000
521. 46,00 дин (вишебојна)   25.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Максимум карта (MC)
Нацрт: 520.Рођење Христово, икона са иконостаса Горње цркве у Сремским Карловцима посвећене Ваведењу пресвете Богородице, иконостас рад Димитрија Бачевића из 1760-1761. године; 521. Рођење Христово, икона са иконостаса Доње цркве у Сремским Карловцима посвећене светим апостолима Петру и Павлу; иконостас рад Димитрија Братоглића 1828-1831. године.
Величина марке: 30,45 х 42 мм
Важе неограничено.

Почетком двадесетог века, док се балони увелико користе у војне сврхе и док над небом Европе лете први авиони, Србија добија своја ратна крила. Потреба да се буде у корак са временом, савременим трендовима, новим научним и технолошким достигнућима као и визионарством наших државних и војних руководилаца омогућено је да се 1912. године, након само 9 година од првог лета браће Рајт, у Србији формира Команда ратног ваздухопловства, са седиштем у Нишу. Србија се тако међу првима сврстала у ред земаља које су схватиле значај ваздушног простора и ваздухоплова за вођење рата и увеле ваздухопловство у своје војне јединице.

Протекло је 100 година стварања и развоја српског војног ваздухопловства, век херојских дела ваздухопловаца у борби за слободу народа и одбрану отаџбине. Његова историја, испреплетена периодима развоја и историјских искушења, била је везана за догађаје којима су били изложени и наш народ и наша држава. Од балканских ратова, преко Првог и Другог светског рата, поратног времена, бомбардовања 1999. године па све до данашњих дана, генерације пилота, противавионаца, техничара и специјалиста различитих ваздухопловних профила уграђивали су своју младост, знање, ентузијазам, као и оно највредније – своје животе у богату историју ваздухопловства. Њихова јуначка дела трајна су инспирација и пример садашњим и будућим генерацијама ваздухопловаца, како се брани част професије и како се воли и брани отаџбина.

Данас је српско војно ваздухопловство организовано по узору на ваздухопловства најразвијенијих земаља света. На аеродромима у Србији и даље се осећа мирис керозина и бука авиона. То представља велику наду за лепше сутра, посебно ако се има визија у ком правцу се иде, а војни ваздухопловци Србије су је јасно исказали.

Уметничка обрада марака: Мр Бобан Савић, академски сликар.

Стручна сарадња: Министарство одбране Републике Србије, Команда Ваздухопловства и ПВО Војске Србије.

Каталошке информације
24. децембар 2012.
Уметничка обрада Бобан Савић
Вишебојни офсет „Форум” Нови Сад; з.ч. 13 3/4
522. 22,00 дин (вишебојна) 20.000
523. 55,00 дин (вишебојна) 20.000
524. 22,00 дин (вишебојна) 20.000
525. 55,00 дин (вишебојна) 20.000
526. 22,00 дин (вишебојна) 20.000
527. 55,00 дин (вишебојна) 20.000
Табак: карнет
На коверту са жигом ПД (FDC)
Максимум карта (MC)
Нацрт: 522. Балон „Србија“; 523. Авион Физир ФН; 524.Авион Рогожарски ИК-3; 525. Авион Икарус С-49; 526.Авион  Соко Јастреб; 527. Авион  Ласта 95.
Величина марака у табаку : 35 х 29 мм
Величина корице карнета: 260 x 88 мм
Важе неограничено.