Прва планинарска организација у Србији, Српско планинско друштво, основана је 9. јуна 1901. године у Београду. На нашим просторима и међу нашим људима било је и пре тога одлазака на планине ради уживања у природи, њеног упознавања и проучавања. Први планинарски кораци у нас припадају Љубомиру Ненадовићу, Милану Милићевићу, Доситеју Обрадовићу и апотекару из Свилајнца, Јулију Драшкоцију.

Оснивачима Српског планинарског друштва узор је био човек који је планину заволео као део своје научне и животне мисије – Јосиф Панчић. Он је са својим студентима већ средином XIX века организовао прве групне излете у српске планине, поставивши темеље онога што ће касније постати покрет. Међу оснивачима Српског планинарског друштва били су најумнији људи свог доба – академици, професори, угледни грађани. Први председник био је Јован Жујовић, оснивач геолошке науке у Србији.

У периоду до Другог светског рата у Србији су постојала четири планинарска друштва: Српско планинарско друштво – Београд, Фрушка гора – Нови Сад, Удружење студената планинара – Београд и Морава – Ниш која су имала неколико десетина подружница на просторима од Пећи до Суботице и од Ужица до Жагубице.

После Другог светског рата, 1948. године, основан је Планинарски савез Србије. Од тада, планинарске организације више не делују као самосталне већ су удружене у Савез као заједницу са јединственим чланством и програмским задацима. Данас Савез чини преко 20000 чланова који су удружени у више од 200 основних организација – клубова и друштава.

Планинарски савез 1997. године постаје члан Спортског савеза Србије, чиме је наглашен спортски карактер организације. Наши планинари освајали су врхове света, од Балкана па до највиших врхова свих континената и наступали на такмичењима на којима су освајали бројне медаље и признања.

Стручна сарадња на издању: Планинарски савез Србије
Уметничка реализација издања : Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 17. 03. 2026.
Број марака: 1
1436: 67.00 дин
Тираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 10
Димензије марке: 42 x 31,9 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Надежда Скочајић
Нацрт:
1436 – Планинари и лого Планинарског савеза Србије

Важе неограничено.

Aлександер Грејам Бел је рођен 3. марта 1847. године у Единбургу, у породици која се бавила истраживањем артикулационе фонетике. Његов отац, Александер Мелвил Бел, творац је система Vissible speech, који је коришћен да помогне глувим особама у учењу говора. Белова мајка Елиза била је наглува, што је младог Бела инспирисало за велике научне изазове. Породица Бел се из Шкотске преселила у Канаду, а потом у Америку.

У Бостону је од 1871. године до 1873. Грејам Бел радио у школи за глувонеме, где је и дошао на идеју о стварању новог уређаја – телефона. Свој патент је пријавио бироу Western Union, а 10. марта 1876. године Бел је обавио први успешан телефонски разговор са својим помоћником, електричаром Томасом Вотсоном, изговоривши чувене речи: „Вотсоне, дођи овамо. Желим да те видим.” Разговор је ишао преко жице од 12 метара која је повезивала телефон са лабораторијом у поткровљу. Након овог догађаја, Бел је наставио да промовише свој телефон на разним манифестацијама, а само годину дана касније основана је и фирма Bell Telephone Society, у којој је Бел радио на побољшању свог изума.

У јануару 1915. Бел је успоставио трансконтиненталну телефонску везу између Њујорка и Сан Франциска. Осим телефона, његов научни допринос чине и друга револуционарна открића попут фотофона, детектора метала и аилерона. Александер Грејам Бел био је један од оснивача National Geographic Society. Читав свој живот посветио је оснаживању и интегрисању глувих особа у друштво. Као својеврсно признање његовом укупном делу, Светска здравствена организација одредила је да се Светски дан слуха обележава 3. марта, на дан рођења овог изузетног човека. Умро је 2. августа 1922. године у Бадеку, Нова Шкотска, Канада.

Стручна сарадња: ПТТ музеј Београд
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 10. 03. 2026.
Број марака: 1
1433: 80.00 дин
Тираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 8
Димензије марке: 42 x 37,7 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Марија Влаховић
Нацрт: 1433 – Aлександер Грејам Бел и први прототип телефонског изума

Важе неограничено.

МАТИЦА СРПСКА је најстарије српско књижевно, научно и културно друштво, основано 1826. у Пешти. Оснивању је претходило покретање Летописа Матице српске 1824. Њено деловање је од самог почетка било усмерено на представљање српске културе у Европи, а са друге стране на просвећивање народа. Матица српска је 1864. пресељена у Нови Сад, али поље деловања је увек било на свим просторима где Срби живе и то „сад, и одсад, занавек, засвагда”. Многи приложници и добротвори су кроз њену двестогодишњу историју помагали рад Матице српске као средишне културне установе. Стипендијама задужбине Матице српске изнедрен је велик број истакнутих српских научника, културних посленика и уметника.

Данас Матица српска има око 3.000 сарадника. Они су укључени у више десетина научних и развојних пројеката, у оквиру Одељења за књижевност и језик, Лексикографског одељења, Одељења за друштвене науке, Одељења за природне науке, Одељења за ликовне уметности, Одељења за сценске уметности и музику и Рукописног одељења. Сарадници припремају прилоге за десет Матичиних научних часописа и раде на припреми публикација од капиталног значаја за српску културу и науку, као што су Српска енциклопедија, Српски биографски речник, Речник српског језика, Правопис и други. Матица додељује велики број награда, а једна од најзначајнијих је „Змајева награда“ за поезију на српском језику. Матица српска са установама које је основала: Библиотеком Матице српске, Галеријом Матице српске и Издавачким центром Матице српске, чини сложен систем који јединствено ради на идеји знања, просвећености и науке као темељу сваковрсног напретка српског народа.

Стручна сарадња на издању: др Јелена Веселинов, управник послова Матице српске; др Данило Вуксановић, помоћник управника Галерије Матице српске
Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
Датум издања: 18. 02. 2026.

Број марака: 1

1432: 67.00 дин

Тираж: 25.000

Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1

Максимум карта: 1
Табак: 10

Димензије марке: 46,5 x 42 mm

Штампа: вишебојни офсет

Зупчање: чешљасто 13 3/4

Штампарија: Форум Нови Сад

Уметничка реализација: Анамари Бањац

Нацрт:

1432 – Диплома Матице српске академском сликару Урошу Предићу

Важе неограничено.

Кинеска култура, стара хиљадама година, дарује човечанству драгоцено културно наслеђе и духовно богатство. Кинески хороскоп спада у најстарије познате хороскопе и обухвата дванаест животиња, а то су: Пацов, Во, Тигар, Зец, Змај, Змија, Коњ, Коза, Мајмун, Петао, Пас и Свиња. Њима одговара дванаест астролошких грана, са дванаестогодишњим циклусом. Поред тога, у кинеском хороскопу, веома су битни и елементи: метал, дрво, вода, ватра и земља. Карактерне одлике личности често су у блиској вези са карактеристикама кинеског хороскопа везаним за годину у којој је особа рођена.

​Година 2026. биће година Ватреног Коња. Традиционално се сматра да је коњ симбол слободе и животне снаге, снажне воље и страсти. Година Ватреног Коња најављује значајне промене, нове почетке, смеле продоре и незаустављив замах. Лунарна кинеска година Ватреног Коња почиње 17. фебруара 2026. године, чиме започиње петнаестодневни Празник пролећа који славе Кинези широм света.

​Материјал за реализацију пригодне поштанске марке уступило је Министарствo културе и туризма Народне Републике Кине.

Стручна сарадња: Кинески културни центар у Београду.
Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар
Ћин Шуо, др Визуелних комуникација

Каталошке информације
Датум издања: 12. 02. 2026.
Број марака: 1
1431: 160.00 дин
Тираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 10
Димензије марке: 42 x 31,9 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Надежда Скочајић
Нацрт:
1431 – Коњ, кинески знак зодијака 2026. године

Важе неограничено.

Као војна институција, генералштаб је настао почетком 19. века у Пруској, када је по први пут формиран, као део реформи које су имале за циљ прилагођавање војне организације променама у ратоводству које су настале појавом многољудних националних армија и наглим развојем војне технике. Од тог времена он учествује у изради и разрађује концепцију одбране читаве земље, израђује ратне планове, конципира и разрађује војну доктрину и стратегију, планира развој, организацију и структуру система одбране и мобилизацијске готовости, организује ратно планирање, те координира развој инфраструктуре и уређење државне територије за вођење рата.

У српској војсци Главни ђенералштаб формиран је 5. фебруара 1876. године. Његов први начелник био је генерал Франтишек Александар Зах, а током 150 година, на челу генералштаба налазиле су се неке од најзначајнијих личности српске војне историје – генерал Јован Мишковић, војводе Радомир Путник, Живојин Мишић и Петар Бојовић, генерал-пуковници и народни хероји Југославије Арсо Јовановић, Коча Поповић, Пеко Дапчевић, Љубо Вучковић и Раде Хамовић.

Посебну улогу Генералштаб је одиграо у припреми одбране СР Југославије од НАТО агресије 1999. године.

Генералштаб Војске Србије је највиши стручни и штабни орган за припрему и употребу војске у миру, ванредном и ратном стању. Предлаже и операционализује одлуке за припрему и употребу Војске Србије из надлежности председника Републике Србије и начелника Генералштаба Војске Србије. Генералштаб Војске Србије данас је војна установа формирана на савременим основама у служби одбране Републике Србије и њених грађана.

Стручна сарадња: пуковник проф. др Далибор Денда, Институт за стратегијска истраживања Универзитета одбране Уметничка реализација: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 10. 02. 2026.
Број марака: 1
1430: 67.00 дин
Тираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 8
Димензије марке: 42 x 31,9 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Јакша Влаховић
Нацрт:
1430 – Прва зграда Генералштаба на Београдској тврђави, грб Генералштаба, делови официрске униформе

Важе неограничено.

Војногеографски институт једна је од најстаријих установа наше војске. Свој дан обележава 5. фебруара, на дан када је књаз Милан М. Обреновић, 1876. године, потписао документ о Устројству ђенералштаба, при чему је формирано Друго одељење са задатком да „врши послове, који се односе на војничко премеравање Србије, на састављање за војну потребу нужних карата, на снимање и израђивање разних војничких планова, на осматрање и проучавање земље своје и суседне у погледу географском, топографском и статистичком и т.д.”.

Одељење је 1920. године прерасло у Географски институт (1923. у Војногеографски институт), прву војну установу која је понела назив институт. Од оснивања до данас Институт није мењао основну делатност – израда карата за војне потребе и имао је веома важну улогу у развоју српске геодезије, картографије и фотограметрије. Реализовао је низ пројеката од државног значаја, као што је пројектовање и успостављање прве државне тригонометријске, нивелманске, гравиметријске и ГПС мреже. Један од најзначајнијих задатака института је први систематски топографски премер целокупне државне територије, на основу којег су израђене бројне топографске карте.

Војногеографски институт је данас научно-истраживачка и производно-техничка установа Војске Србије, која своју делатност обавља у областима геодезије, фотограметрије, картографије, географских информационих система, картографске репродукције, метрологије и других геодисциплина. Баштинећи своју дугогодишњу традицију, Војногеографски институт и у овом веку наставља са пионирским радовима који се данас огледају у примени најсавременијих информационих технологија за израду топографских карата.

Стручна сарадња: Војногеографски институт – „Генерал Стеван Бошковић” Уметничка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 03. 02. 2026.
Број марака: 1
1429: 67.00 дин
Tираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 8
Димензија марке: 70 x 31,9 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Надежда Скочајић
Нацрт: 1429 – амблем Војногеографског института “Генерал Стеван Бошковић“, у позадини фотографија старог премера на којој је генерал Бошковић и фотографија старог авиона, обе из архиве.

Важе неограничено.