Опис
Етнографски музеј у Београду основан је 1901. издвајањем етнографског одељења из Народног музеја. Разноврсни етнографски предмети – земљано и метално посуђе, накит, амајлије, предмети од стакла и текстила, оружје, алат, ускршња јаја и остале музеалије пренесени су у Задужбину Стевче Михаиловића, коју је он тестаментом завештао управо за ову сврху. Предмети су прикупљани на теренским истраживањима по тадашњој Србији и суседним земљама у којима је живео српски народ. Прва стална поставка Музеја отворена је већ 1904. поводом прославе стогодишњице Првог српског устанка.
Од 1953. Етнографски музеј у Београду се налази у згради бивше Београдске берзе, на Студентском тргу. Музеј се бави истраживањем народног живота и културе живљења српског народа и других народа који живе са њим и у његовом окружењу. Збирке садрже преко 50 хиљада предмета и преко 70 хиљада музеалија друге врсте – фотографије и фото негативе, архивску грађу и ликовна дела која илуструју народни живот. Етнографски музеј у Београду поседује специјалну библиотеку из области етнологије и антропологије са преко 70 хиљада библиотечких јединица. Редовни програм Музеја од 1992. чини и Међународни фестивал етнолошког филма, а од 2010. у оквиру Музејa налази се и Центар за нематеријално културно наслеђе Србије.
Мотив на марки: Ћилим Кондићева шара, Пирот, Србија, прва половина 20. в. За украшавање зида или прекривање кревета.
Мотиви на вињетама: Ковш, украсна посуда, радионица Павела Акимова Овчињикова, 1916. Вотив колевка, Пећ, 1947, кујунџија Марко Гаши. Вотив је заветни дар поклањан светилиштима. Филигранске колевке су прилагале нероткиње које су желеле дете. Бокал, Лужнице, Крагујевац, половина 19. в. Направљен од глине, на ножном грнчарском колу, користио се за воду и вино. Кошница трмка, Клењ, Мачва, 19 – 20. в. Купастог облика, од прућа и балеге, са дршком на врху ради лакшег преношења. Фењер, Жагубица, почетак 20. века, метал и стакло, са дрвеним рукохватом. Косовски вез са рукава кошуље, Србија.Женска венчана кошуља – ђурђевојка. Невеста ју је облачила на дан венчања.
Мотив на ФДЦ: Либаде, свечана женска јакна, Београд, 1831; Девојачкасукња, почетак 20. века, Шумадија.
Мотив на ЦМ: Пушка кремењача, са украсима од месинга и седефа, околина Ваљева. У позадини Ћилим, Страгари, средина 19. в.
Стручна сарадња на издању: Етнографски музеј у Београду
Графичка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар
