Лунарни календар је заснован на циклусима Mесечевих мена, мада већина лунарних календара представља у ствари лунисоларне календаре. То значи да календарски месеци одговарају Mесечевим циклусима али се повремено додају интеркаларни месеци како би се ови циклуси усагласили са соларном годином. Међу оваквим календарима су кинески, хебрејски и хинду календари, као и већина календарских система коришћених у антици. Лунарни календари се разликују по томе којим даном почиње месец. У кинеском календару, први дан је астрономски одређен коњункцијом Сунца и Месеца у кинеској часовној зони.

Kинески зодијак спада у најстарије познате астролошке системе. Састоји се од 12 знакова од којих сваки влада једном лунарном годином. Ови знаци зодијака носе називе животиња (Пацов, Биво, Тигар, Зец, Змај, Змија, Kоњ, Kоза, Мајмун, Петао, Пас, Свиња). Поред основних знакова, у кинеском хороскопу веома су битни и елементи: дрво, метал, вода, ватра и земља. Kинеска астрологија заснована је на сазнањима старих астронома и традиционалнoм кинеском календару. Она је такође повезана и са древним учењима о три хармоније – рај, земља и вода, учењем ву ксинг, јин и јанг, пет планета, 10 небеских токова и 12 земаљских грана, итд.

У кинеској култури биво је цењена животиња. Због његове улоге у пољопривреди, приписују му се позитивне карактеристике, попут марљивости и искрености. Биволи су вредни радници из сенке, интелигентни и поуздани. Искрени су и озбиљни. Никада не траже похвалу или да буду у центру пажње, што често уме да прикрије њихове таленте. Особе рођене у овом знаку ретко кад изгубе живце, логично размишљају и постају сјајни предводници. Биво сва признања и награде у животу стиче искључиво својим трудом.

Према Лунарном хороскопу, 2021. је година металног Бивола. У овој години биће потребно много дисциплине и додатног напора у организовању времена како би се решили нагомилани проблеми. За узврат, 2021. ће донети срећу и неће се догодити никакви експлозивни или катастрофални догађаји, па ће ово бити повољна година за економски опоравак или консолидацију, година дугорочних инвестиција (посебно за стварање резерви и залиха за наредне непродуктивне године).

Уметничка обрада издања: мр Бобан Савић, академски сликар.

Каталошке информације
23. фебруар 2021.
Уметничка обрада мр Бобан Савић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1034. 27,00 дин (вишебојна) 100.000
1035. 70,00 дин (вишебојна) 100.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1034. Биво и стилизовани натписи из кинеског лунарног хороскопа; 1035. Биво и стилизовани натписи из кинеског лунарног хороскопа.
Величина мараке: 35 х 29 мм
Важе неограничено.

Васкрс је покретан празник, јер се сваке године прославља различитог датума. Може пасти између 04. априла и 08. маја по новом грегоријанском, односно 22. марта и 25. априла по старом јулијанском календару, али се везује искључиво за недељни дан. Одлука о његовом прaзновању донета је на првом Васељенском сабору у Никеји 325. године.

Васкрс је најзначајнији хришћански празник, „празник над празницима“. Слави се у спомен победе Господа Исуса Христа над смрћу васкрсењем које су објавили анђели и жене мироносице, пронашавши гроб празан три дана пошто је Исус разапет и умро на крсту на брду Голгота изнад Јерусалима. Назива се и Хришћанска Пасха, по старозаветном празнику Јевреја у спомен на ослобођење из египатског ропства. Код православних, Васкрсу претходи седмонедељни пост, строжији од осталих постова у току године. Последња седмица поста назива се и Велика тј. Страсна седмица јер је обележавају дани страдања Христовог. За ову недељу везују се многи народни обичаји, међу којима и фарбање јаја која су симбол васкрсења. Прво офарбано црвено јаје чува се до наредне године и зове се „чуваркућа“. У освит васкршњег дана верни се окупљају у цркви поздрављајући се са: „Христос воскресе – Ваистину воскресе!“ и са свештенством учествују у празничној Литургији. Васкрс је празник радости и вере у живот вечни. Цела седмица по Васкрсу назива се Светла седмица, а понедељак и уторак означени су као Васкрсни понедељак и Васкрсни уторак.

Тропар Васкрсења Христовог: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима, живот дарова“ Кондак: „Иако си у гроб сишао Бесмртни, уништио си адову моћ и васкрсао си као Победиоц, Христе Боже. Женама мироносицама си рекао: Радујте се! Твојим апостолима дарујеш мир, а палима васкрсење“

Стручна сарадња: др Миљана Матић, историчар уметности, кустос Музеја Српске Православне Цркве.

Уметничка обрада издања: Марија Влаховић, академски графичар.

Каталошке информације
5. март 2021.
Уметничка обрада Марија Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1036. 27,00 дин (вишебојна) 150.000
1037. 70,00 дин (вишебојна) 150.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1036. Исус Христос; 1037. Распеће на Голготи изнад Јерусалима.
Величина марке: 31,9 х 42 мм
Важе неограничено.

Оснивање и почетак рада Српске православне богословије у Призрену (1871) је најважнији догађај у српској духовној, просветној и културној историји Старе Србије. Прва српска институција у Османском царству, основана након укидања Пећке патријаршије (1766), убрзо је постала средиште просветног и црквеног живота, а њени ђаци, потоњи учитељи и свештеници, кренуће у велику мисију обнове просвете и цркве. Нове снаге неговале су племенити карактер српског народа, чувајући древно црквено и културно наслеђе. Велики значај у оснивању и раду Призренске богословије имали су власник и ктитор школе Симеон Сима Андрејевић Игуманов, митрополит Михаило, кнежевски намесник Јован Ристић и руски конзул Иван Степанович Јастребов.

У стопедесетогодишњем раду ове школе непроцењиви допринос дали су многобројни часни ректори и професори. Призренска богословија подарила је српском роду тројицу патријараха (Варнаву, Гаврила и Иринеја), велики број епископа и клирика, просветних и националних делатника, књижевника и научника, како у отаџбини тако и широм васељене. Епископ рашко-призренски, и потоњи патријарх Павле, више деценија се старао о раду Призренске богословије. Дипломатске активности и мисија школе на размеђу сукобљених светова су посебно важни, као и страдања Богословије од албанских екстремиста 1999. и 2004. године, обнова рада у Нишу и у Призрену, у времену и околностима када такви напори представљају велики подвиг.

Рођени Призренац Сима Игуманов (1804–1882) бавећи се трговином стекао је велико богатство. Имајући љубав према свом роду и жељу да допринесе његовој просвети и образовању, све своје имање завештао је Призренској богословији и ученицима са простора Старе Србије. Основао је Задужбину која своју мисију остварује и данас. Пример родољуба и добротвора Симе Игуманова Призренца светли као звезда водиља нама и свим потоњим генерацијама.

Мотив на марки: портрет Симе Андрејевића Игуманова (Урош Кнежевић, Народни музеј у Београду), у позадини зграда Призренске богословије.

Стручна сарадња: др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења и секретар Косовскометохијског одбора Матице српске, по благослову епископа рашко-призренског Господина Теодосија, ректора Богословије.

Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
10. март 2021.
Уметничка обрада Анамари Бањац
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1038. 27,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1038. Портрет Симе Андрејевића Игуманова (Урош Кнежевић, Народни музеј у Београду), у позадини зграда Призренске богословије.
Величина марке: 42×30,45мм
Важи неограничено.

Студентски културни центар, стециште културе намењено студентима и младим неафирмисаним ауторима, као и већ формираним уметницима и јавним и научним радницима, ове 2021. године обележава свој јубилеј – педесетогодишњицу рада.

Зграда СКЦ-а, која је споменик културе, а коју су пројектовали знаменити српски дворски архитекта Јован Илкић и Милорад Рувидић налази се на углу Улице краља Милана и Ресавске. Изграђена је далеке 1895. за потребе тадашњег Официрског дома који је био стециште војног естаблишмента. Под њеним кровом окупљали су се политичари, представници племства и богате грађанске класе. У послератној Југославији једно време ту је био дом Удбе, а 1968. године зграда је предата на управу Београдском универзитету и те године је основан Студентски културни центар, а 3. априла 1971. званично је почео са радом.

У годинама које су уследиле СКЦ постаје култно место, једно од главних места окупљања напредних академаца и урбане омладине. Млади уметници као и сви они који су нудили нешто другачије и алтернативно, добили су простор где су могли да искажу свој креативни дух у свим уметничким правцима те да на јавну сцену унесу нове погледе и свеже идеје.

СКЦ је успео да задржи једну од водећих позиција на културној мапи Београда. И данас се, јачајући алтернативне погледе и окупљајући нове младе и младе духом жељне да буду алтернатива доминантним уметничким правцима, у Галерији, Срећној галерији, Малој сали, Циркус галерији, Великој сали, Клубу СКЦ-а, Новом простору и популарној Башти одржавају изложбе, концерти, позоришни програми, перформанси, аудио-визуелне инсталације, предавања, креативне радионице…

Пратећи младе и њихова интересовања, ослушкујући све оно ново и вредно у уметности, СКЦ наставља да негује слободан дух и алтернативне начине уметничког изражавања трудећи се да остане једно од најпосећенијих места у Београду где култура води главну реч.

Стручна сарадња: Студентски културни центар Београд

Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
2. април 2021.
Уметничка обрада Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1047. 27,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На ковертима са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1047. Зграда Студентског културног центра у Београду, која је споменик културе.
Величина марке: 31,9 x 42 мм
Важи неограничено.

Јуриj Гагарин први је човек који је 12. априла 1961. године полетео у космос. Овај историјски догађај остварен је после вишегодишњих темељних припрема у оквиру совјетског програма за истраживања космоса. Гагарин се у космос винуо у совјетском свемирском броду Восток–1, у којем је облетео Земљину куглу за 108 минута. Први лет човека у космос који је извео Јуриј Гагарин подразумевао је висок ризик за живот космонаута, па је Гагарину по успешно обављеном лету додељено почасно звање Хероја Совјетског Савеза.

Герман Титов је други човек који се 6. августа 1961. винуо у Земљину орбиту. Титов је до данас најмлађи астронаут који је летео у космос са само 26 година, а његов лет од једног дана и једног сата био је тада најдужи по трајању, при чему је направио 17 орбита око Земље. Титов је полетео у космос са космодрома у Бајконуру у оквиру космичке мисије Восток–2 и први је човек који је фотографисао и филмски снимао Земљу из орбите. За други успешно обављени орбитални лет у историји човечанства додељено му је престижно звање Хероја Совјетског Савеза. Герман Титов посетио је Београд у јесен 1961. године.

Валентина Терешкова прва је жена која је летела у космос 16. јуна 1963. године. Терешкова је и даље најмлађа жена космонаут и једина жена која је летела у космос самостално. Космичка мисија Восток–6 трајала је готово три дана, током којих је Терешкова направила 48 орбита око Земљине кугле. Валентина Терешкова једна је од најважнијих пионирки освајања космоса и својим подвигом постала је национални херој Русије и узор многим женама света.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” Београд

Мотив на коверту 5а/2021: путања Востока–1 око Земље;

Мотив на коверту 5б/2021: модел Восток космичког брода са трећом фазом лансера;

Мотив на коверту 5в/2021: капсула Востока–6.

Мотив на корицама карнета: насловна страна – Константин Циолковски (1857–1935), оснивач савремене космонаутике, својим научним радом поставио је темеље совјетском свемирском програму истраживања космоса;

На полеђини – Свемирско одело „Сањар”. Свемирско одело „Сањар” (eng. Dreamer) сачињено је од цртежа пацијената са педијатријске онкологије из 20 градова и 10 држава укључујући и Србију. Свемирско одело „Сањар” послато је Међународној свемирској станици априла 2021. године. Циљ пројекта руске добротворне фондације „Јунити” (eng. UNITY) под покровитељством Роскосмоса је да надахне и пружи наду пацијентима и њиховим породицама.

Издање је реализовано у сарадњи са Државном корпорацијом за космичке активности „Роскосмос”.

Уметничка обрада издања: Надежда Скочајић, академски графичар.

Каталошке информације
12. април 2021.
Уметничка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1049. 85,00 дин (вишебојна) 10.000
1050. 85,00 дин (вишебојна) 10.000
1051. 85,00 дин (вишебојна) 10.000
Табак: карнет
На ковертима са жигом ПД (FDC x 3)
Нацрти: 1049. Портрет Јурија Гагарина; 1050. Портрет Германа Титова; 1051. Портрет Валентине Терешкове;
Величина марака: 42 x 31,9 мм
Величина табака у карнету: 152 x 89,8
Величина корице карнета: 316 x 99,8
Важи неограничено.

На врху шумовитог узвишења што доминира панорамом Новог Пазара, налазе се рушевине манастира Ђурђеви ступови, задужбине великог жупана Стефана Немање. Комплекс – који чине црква Св. Ђорђа, трпезарија, конаци, цистерне и зидине са улазном кулом – подигнут је у осмој деценији XII века. Једнобродни храм са троделним олтарским простором, наосом са бочним вестибилима и припратом фланкираном двема кулама, у свом спољном изгледу одаје дух западног, романског градитељства. Фреске, данас највећим делом оштећене, а делом пренете у Народни музеј у Београду, изведене су у најбољим традицијама комнинског стила и вешто прилагођене архитектури храма, што је посебно дошло до изражаја у јединственој куполи елипсасте основе. Улазна кула је доградњом апсиде на источној страни 1282/83. претворена у капелу и гробно место краља Драгутина. Осим што је унутрашњост капеле осликана фрескама историјске садржине, радови изведени у манастиру крајем XIII века обухватили су и изградњу нове трпезарије, конака као и живописање припрате католикона. Пропадање комплекса започето је у турско време, а кулминацију доживело у ратовима XX века. Археолошки и рестаураторски радови извођени су 1960–1982, а манастирски живот је обновљен крајем прошлог века. Као део целине Стари Рас са Сопоћанима, манастир се налази на Листи Светске баштине од 1979. године.

Стручна сарадња: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Студеница као најзначајнији манастирски комплекс средњовековне Србије и данас представља велики уметнички и духовни центар српског народа. Од XII столећа, када је основана, ова монашка заједница ни у једном тренутку није прекидала свој вишевековни живот, чији се културни слојеви препознају у низу градитељских и сликарских остварења. Задужбина и гробница родоначелника династије Немањића служила је као узор многим владарима ове лозе, не само као подстицај за подизањем маузолеја који би наликовали Богородичиној цркви, већ и као место где би могли дати свој лични допринос. Тако је, након изградње манастирских бедема и католикона, ту временом настајао низ објеката који је требало да задовољи верске и економске потребе студеничког братства: трпезарија, Радосављева припрата, цркве Св. Николе и Св. Јована, Краљева црква, конаци, итд. Упоредо са неимарима, радили су у Студеници и бројни сликари, од оних који су ремек-делима византијског живописа XIII столећа обележили пут српског средњовековног сликарства, преко дворске радионице краља Милутина и водећих уметника обновљене Пећке патријаршије, до зографа XIX века. У ризници се чувају неки од капиталних примерака српске примењене уметности. Уписан у Листу светске баштине 1986, манастир Студеница је споменик културе на којем се непрекидно изводе заштитни радови.

Стручна сарадња: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Црква Успења Богородице у манастиру Грачаници, задужбина краља Милутина, саграђена је у другој деценији 14. века. Изведена у форми петокуполне грађевине са основом у облику уписаног крста, грачаничка црква спада у врхунска архитектонска остварења епохе. Средином 14. века дозидана је спољна припрата. Михаило и Евтихије, чувени сликари из Солуна, завршили су живописање до 1321. У централној куполи, испод слике Христа Сведржитеља, представљени су Небеска литургија, пророци и јеванђелисти. У наосу су циклуси Великих празника, Христовог страдања, Чуда, Парабола, Христових јављања после Васкрсења, сцене из живота Богородице, св. Николе и Календара. У олтару су евхаристичке и старозаветне теме. Милутин и његова жена Симонида, византијска принцеза, насликани су као владари по вољи Божјој, јер им анђели с неба доносе круне. У припрати је насликано генеалошко стабло Немањића и Страшни суд, док су у спољној припрати сачувани фрагменти фресака сликани у 14. веку и око 1570. Поред композиција из циклуса Васељенских сабора, Богородичиног акатиста и Крштења, ту су портрети српских архиепископа и патријараха и слика сахране грачаничког митрополита Дионисија. Грачаничка ризница страдала је у пожарима између 1379-1383. У манастиру се данас налази значајна збирка икона, међу којима је најстарија Христа Милостивог из 14. века, јединствена по својим димензијама (269 x 139 цм). Радови на конзервацији архитектуре и сликарства одвијају се перманентно. Уписана у Листу светске баштине 2006. као целина Средњевековни споменици на Косову, где се налазе још два манастирска комплекса.

Стручна сарадња: Републички завод за заштиту споменика културе – Београд

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
15. април 2021.
Уметничка обрада Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1053. 27,00 дин (вишебојна) 25.000
1054. 27,00 дин (вишебојна) 25.000
1055. 27,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На ковертима са жигом ПД (FDC x 3)
Нацрти: 1053. Манастир Ђурђеви ступови; 1054. Манастир Студеница; 1055. Манастир Грачаница.
Величина марке: 42 х 30,45 мм
Важe неограничено.

Дан планете Земље – 22. април је датум који представља повод да преиспитамо свој однос према планети на којој живимо. Истовремено, то је јавна кампања да се зaуставе или ублаже последице деструктивног цивилизацијског развоја.

Иницијатива обележавања Дана Планете, који је установљен 1970. године у Сједињеним Aмеричким Државама а обележава се широм света од 1992. године, постала је глобални подстицај за акције за решавање значајнијих еколошких проблема данашњице.

Последњих година све више се говори о климатским променама и последицама које се одражавају на Планету и то је све више у фокусу овог међународног датума. Посебан значај заузима брига за очување природе и опстанак Планете, будући да од тога како се људи односе према природи и природним ресурсима, зависи стање животне средине, привређивање, начин живота људи, па и смањење сиромаштва у свету. Проблем нарушавања еколошке равнотеже и претеране експлоатације ресурса Планете је глобални проблем који више или мање угрожава све земље.

Србија је земља која још увек може да се похвали подручјима са очуваном природом, неизмењеним пределима и значајним степеном очувања биодиверзитета. Међутим, то нас обавезује да не понављамо туђе грешке, да правилно вреднујемо и чувамо то што имамо као непоновљив део планете Земље.

Стручна сарадња: Завод за заштиту природе Србије.

Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар.

Каталошке информације
22. април 2021.
Уметничка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл–90. 120,00 дин (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл–90. Приказ планете Земље са омотачима представљеним у виду графикона енергетске
ефикасности, указује на потребу решавања значајних еколошких проблема данашњице.
Величина блока: 84 x 72 мм (обрезан)
Величина марке у блоку: 49,3 x 35 мм
Важe неограничено.

175 година Грађевинског факултета Универзитета у Београду

Грађевински факултет Универзитета у Београду је најстарија и водећа образовна и научна установа из области грађевинарства и геодезије у Србији. Почетак високошколске наставе везује се за 19. јун 1846. године, када је на иницијативу Атанасија Николића, по занимању геодетског инжењерa, формирана „Инџинирска школа” при Лицеју у Београду. Атанасије Николић је био и први ректор Лицеја, први председник Друштва српске словесности (претече САНУ), али и оснивач првог позоришта у Београду – Театра на Ђумруку, 1841.

Оснивањем Министарства грађевина Србије 1862. године постављен је темељ грађевинског законодавства у Србији. Наредне године Лицеј постаје Велика школа са три факултета: Филозофским, Техничким и Правним, која је 1905. прерасла у Универзитет. На месту бившег „Тркалишта” Технички факултет је 1931. године добио нову, по многима најлепшу, зграду у Београду. Изграђена је према пројекту универзитетских професора Војислава Зађине, грађевинског инжењера и потоњег декана Техничког факултета, те архитеката Николе Несторовића и Бранка Таназевића, у духу академизма са доминантним класицистичким елементима. Данас су у овој згради смештена три факултета из области техничких наука: Грађевински, Архитектонски и Електротехнички.

Током протеклих 175 година мењале су се форме високошколског образовања, политичке прилике, закони и наставни планови, али су грађевинарство и геодезија остале инжењерске дисциплине изузетно важне за развој државе и друштва. У том периоду дипломирало је скоро 13.500 студената, магистрирало око 550 и докторирало више од 370 инжењера. Под покровитељством Грађевинског факултета у Београду оснивани су факултети у Србији и окружењу: у Новом Саду, Бањалуци, Подгорици. Импозантан допринос грађевинских и геодетских инжењера уграђен је у темеље модерне Србије. Међу њима је велики број научника и јавних делатника, од којих су вероватно најпознатији Милутин Миланковић и Никола Пашић, обојица грађевински инжењери.

Модеран, препознатљив и ефикасан, Грађевински факултет данас са поносом слави велики јубилеј. На темељима славне прошлости стварамо бољу будућност, водећи се постулатима записаним на грбу Факултета: studere, docere, aedificare – истраживати, образовати, градити. И тако већ 175 година.

Стручна сарадња: проф. др Владан Кузмановић, декан Грађевинског факултета.

Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар.

75 година од обнове друмско-железничког моста преко Дунава

У новембру 2021. обележава се 75 година од обнове друмско-железничког моста преко Дунава. Градња моста започела је 1928, а завршена је у новембру 1931, док је коначно уређење највећег дела моста трајало до 1934. године.

Кнез-намесник Павле Карађорђевић отворио је 10. новембра 1935. за јавни саобраћај панчевачку пругу и нови „Мост краља Петра Карађорђевића”.

Градња моста привукла је пажњу стране јавности јер је био један од највећих у Европи. Укупна дужина била је 1.526 м, од чега је над водом 1.134 м, док је вијадукт изнад десне обале Дунава био 134,9 м и продужење моста над левом обалом 256,8 м.

Панчевачки мост градила су немачка предузећа: ”Деутсцх Луxембургисцх Бергwеркс унд Хüттен, А. Г.” (горњи строј) и ”Сиеменс-Бауунион Г.М.Б.Х. – Сиеменстанд” (бетонски стубови и сл). Коловоз за друмски саобраћај градило је француско предузеће ”Батинол”.

Током разарања у Другом светском рату, мост је оштећен. Априла 1941. срушила га је југословенска војска да би успорила напредовање нациста, али су га Немци поправили за своје потребе. Највише штете мост је претрпео током бомбардовања савезника, а миниран је након повлачења окупатора из Београда, октобра 1944.

Послератни радови на обнови моста почели су 1. новембра 1945. и извела их је Црвена армија, која је располагала великим бројем стручњака са потребном механизацијом, уз помоћ дела наше Прве железничке бригаде. Оправка моста завршена је крајем 1946. године.

Први воз преко обновљеног „Моста Црвене армије” прошао је 7. новембра 1946, а Јосип Броз Тито је симболичним пресецањем врпце пустио у саобраћај друмски део моста 29. новембра.

Стручна сарадња: Железнички музеј у саставу „Железнице Србије” ад.

Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар.

Каталошке информације
29. април 2021.
Уметничка обрада Анамари Бањац
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1057. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1058. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На ковертима са жигом ПД (FDC x 2)
Нацрти: 1057. Зграда Грађевинског факултета Универзитета у Београду ;105 Друмско – железнички мост на Дунаву.
Величина мараке: 42 x 30,45 мм
Важe неограничено.

Falco cherrug – степски соко

Степски соко се гнезди од централне Европе на западу, па све до Манџурије на истоку широм умереног појаса Евроазије.

Мужјаци и женке су слични по обојености, али су женке веће и теже. Углавном се храни глодарима и птицама, најчешће текуницама и голубовима. Код нас се гнезди у већ направљеним гнездима, углавном гавранова које преотима од домаћина током марта. Ова врста полаже од 3 до 6 јаја, на којима лежи женка, док се о младима старају оба родитеља.

Степски соко је угрожен на глобалном нивоу, а брзи пад популације је забележен свуда, нарочито на подручју Азије где живи већина популације. Главни узроци пада популације су уништавање станишта, прогањање и убијање. У Србији је степски соко најзначајнија врста глобално угрожене птице.

Код нас је тренутно број гнездећих парова око 40. Има статус строго заштићене врсте. Мере заштите које се спроводе код нас укључују стављање вештачких гнезда која степски соко радо прихвата.

Eremophila alpestris – ушата шева

Ушата шева је једина врста шеве која насељава, осим Евроазије и севера Африке, и подручје Северне и Јужне Америке. Ушата шева је широко распрострањена врста, али је везана за специфична станишта, те никада није честа и бројна. Код нас се ова врста гнезди на високим планинама.

Ушата шева насељава травната и каменита станишта са ниском вегетацијом и голим деловима која се налазе на планинама. Храни се инсектима и семењем трава. Полови се разликују по обојености и дужини перја на глави које подсећају на уши, по коме је ова врста добила име. Мужјаци изводе свадбени лет током кога певају и тако привлаче женке. Углавном полажу од 2 до 5 јаја на којима лежи женка, а оба родитеља хране птиће.

Ова врста није угрожена на глобалном нивоу, док је у Србији ушата шева сврстана у локално угрожене врсте. Има статус строго заштићене врсте. Сматра се да су главни разлози пада бројности ове врсте у Србији зарастање станишта и глобално отопљавање.

Стручна сарадња: др Марко Раковић, Природњачки музеј у Београду.

Уметничка реализација издања: мр Марија Влаховић, академски графичар.

Каталошке информације
12. мај 2021.
Уметничка обрада Марија Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1059. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1060. 85,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1059. Falco cherrug – степски соко; 1060. Eremophila alpestris – ушата шева.
Величина мараке: 42 х 31,9 мм
Важe неограничено.

150 година од слања прве српске разгледнице

Прву српску разгледницу, популарно названу „Змај”, послао је Јован Манојловић 19. маја 1871. године из Беча, из редакције часописа „Змај” у Сомбор, на адресу адвоката Димитрија Манојловића. Написана је на српском језику, ћириличким писмом. Сама дописница штампана је на картону формата 155 mm х 105 mm, техником бакрореза који је колорисан, код бечког типографа и резбара Рудолфа Ширера фон Валдхајма почетком 1871.

Разгледницу је наручила редакција сатиричног часописа „Змај”, који је један од првих и најбоље уређиваних шаљивих листова на српском језику, и по којем је његов покретач и уредник Јован Јовановић и добио надимак Змај. Овај сатирични часопис Јован Јовановић покренуо је 1864. године, а назив „Змај” је игра речима, пошто је 3. мај био датум одржавања Мајске скупштине 1848. године.

Ликовно решење дописнице, цртеж на којем је представљено митско биће змај са раширеним крилима, испод којег су насликани Цариград и Москва, а између њих пароброд који плови под српском заставом, урадио је геодетски официр Петар Манојловић. Иначе, лист „Змај” је излазио од 1864 – 1871. у Будиму, Новом Саду и последње године у Бечу, где је штампано шест бројева плус специјални број за углед, после кога часопис „Змај” престаје са излажењем. Лист је одржавао борбени став према српском режиму и конзервативцима у Угарској, оштром сатиром стекао је добар глас, али је имао проблема са малим бројем претплатника и са тешким уласком у Србију, где иначе није био забрањен.

Разгледница „Змај” једна је од првих у свету и представља раритет на глобалном нивоу. Од целокупног одштампаног тиража до данас је сачуван само један примерак, мада се зна да је до тридесетих година 20. века био у власништву породице Манојловић, о чему је београдска „Правда” писала 1929. Ушла је у енциклопедију код нас (ЈЛЗ-ова) и представља светски раритет. Разгледница је 1964. изложена на једној филателистичкој аукцији у Паризу, а до данас је само десетак људи на читавом свету поседовало ову разгледницу, која је боравила у колекцијама у Белгији, Француској, Немачкој… Последњи пут је продата садашњем власнику на аукцији 2009. у Салцбургу.

© Институт за вредновање и обраду разгледница (ИЗВОР), Загреб

Стручна сарадња: Савез филателиста Србије

Графичка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
19. мај 2021.
Графичка обрада Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1061. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1061. Прва српска разгледница послата 19. маја 1871. године.
Величина марке: 35 x 31,9 мм
Важе неограничено.

125 година од рођења Саве Шумановића

Сава Шумановић (Винковци, 22. јануар 1896 – Сремска Митровица, 30. август 1942) један је од највећих српских сликара свих времена. Реалну гимназију завршио је у Земуну, а Вишу школу за умјетност и обрт у Загребу, где је и приредио прву самосталну изложбу 1918. године.

У јесен 1920. године одлази у Париз, где се усавршава на Академији код истакнутог уметника Андре Лота. Тада настају најзначајније кубистички оријентисане слике у историји нашег сликарства: Скулптор у атељеу, Мртва природа са сатом, Морнар на молу, Лучки агент. Након Париза се враћа у Загреб, где пише есеје Сликар о сликарству и Зашто волим Пусеново сликарство, веома значајне за разумевање његових идеја и уметности.

Поново одлази у Париз 1925, где излаже на Јесењем салону 1926. Тада настаје Доручак на трави, аутопортрет са четири акта у пределу. Учествује и у осликавању култне кафане „La Coupole” 1927, а исте године је насликао и слику Пијани брод, коју је изложио на Салону независних.

У Шид се враћа 1928. године, слика прве пејзаже из „Сремске крајине”, околине Шида, на којима бележи јединствену светлост завичаја. У јесен 1928. у Београду излаже слике настале у Паризу, а изложба добро пролази и код критике и код публике. Поново одлази у Париз, где ствара ремек дела: Црвени ћилим, Лежећи женски акт, Луксембуршки парк у Паризу.

У марту 1930. године враћа се у Шид. Слика актове по скицама које је донео из Париза и пејзаже из своје околине. Ове теме остају доминантне у његовом раду до самог краја. У септембру 1939. у Београду организује велику самосталну изложбу на којој излаже 410 слика. Задовољан успехом изложбе, наставља да ради са великим полетом, упркос рату.

Шид 1941. године улази у састав Независне државе Хрватске. У једној бесмисленој усташкој акцији на Велику Госпојину1942. Сава Шумановић је ухапшен и стрељан са групом Шиђана у Сремској Митровици, где је и сахрањен у заједничкој гробници.

Мотив на марки: Берачице-Евенке, 1939, уље на платну; мотив на вињети: Липова алеја, 1941, уље на платну; мотив на коверту: Шидска црква, 1940, уље на платну.

Стручна сарадња: Јована Лакић, директор, Галерија слика „Сава Шумановић” у Шиду

100 година од рођења Зорана Петровића

Зоран Петровић (Сакуле, 7. април 1921 – 23. јун 1996.) гимназију је завршио у Панчеву, а Академију ликовних уметности у Београду 1948. код професора В. Поморишца, М. Милуновића и И. Табаковића. Специјални течај је похађао 1949. у класи професора Ђ. Андрејевића Куна. Од 1951 – 1953. био је члан групе Самостални, а од 1955 – 1960. Децембарске групе. Учествовао је у оснивању уметничких колонија у Бачкој Тополи и Ечки. Излагао је на бројним групним изложбама од 1948, а на самосталним од 1953. године по читавој Југославији и у иностранству. Био је редовни професор на одсеку цртежа и сликарства Факултета ликовних уметности (некадашња АЛУ) у Београду (1949 – 1986). Бавио се сликарством, вајарством, цртежом и колажом, а упоредо и књижевношћу (Село Сакуле, а у Банату, Пенџери равнице), писао је радио драме и монодраме, извео је сценарио за филм Хитлер из нашег сокака. Био је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1949. и Удружења драмских писаца Србије. Добитник је више награда: „Меморијал Надежда Петровић“ у Чачку 1961, Награда за цртеж Leirner фондације у Сао Паолу 1961, Седмојулска награда Републике Србије 1962, Награда УЛУС-а 1966, и других. Дела му се налазе у многим јавним и приватним колекцијама. У породичној кући у Сакулама у Банату 1979. је поставио сталну галерију својих слика, цртежа и скулптура, а 1989. граду Панчеву поклонио je легат од 100 дела.

Већ од 1955. и излагања са Децембарском групом, опредељује се за апстрактне, монохромне форме са енформелном структуром. Од 1957. интензивно се посвећује експериментима у скулптури, ствара инсталације од вареног и ливеног гвожђа и челика. На јединствени начин, фантастиком и асоцијативношћу на тему имагинарних машина-бића, ратника модерне Апокалипсе са човеком-жртвом цивилизације који на духовито ироничан начин упозорава и шаље антиратне поруке, обележио је један од најзначајнијих периода развоја позног југословенског и српског модернизма.

Мотив на марки: Гост мрзи на госта, а домаћин на обоје, из циклуса Народне пословице, 1955, туш и темпера на папиру; мотив на вињети: Ратничка форма, 1982, лим, ливено и варено гвожђе; мотиви на коверту: И овај се ритер рата плашио, 1968, ливено и варено гвожђе и челик; Мали пргави нишанџија, 1992, лим, пластика, ливено и варено гвожђе.

Стручна сарадња: Гордана Станишић, музејски саветник, Народни музеј у Београду

Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
24. мај 2021.
Графичка обрада Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1062. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1063. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDCх2)
Нацрти: 1062. Берачице-Евенке, 1939, уље на платну; 1063. Гост мрзи на госта, а домаћин на обоје, из циклуса Народне пословице, 1955, туш и темпера на папиру.
Величина марке: 31,9 x 42 мм
Важе неограничено.

Дан Африке обележава се 25. маја, у знак сећања на дан када су шефови 32 независне државе Афричког континента у Адис Абеби потписали повељу којом је створена прва организација независних афричких држава – Организација афричког јединства, која је прерасла у организацију под називом Афричка унија. Примарни циљ Афричке уније је постизање јединства и солидарности афричких земаља и њихових грађана, у складу са визијом Уније о јединственој, просперитетној и Африци као континенту мира, којим управљају његови житељи.

Пригодна поштанска марка има панафрички мотив – скулптуру од дрвета Maпа Африке, дело Николе Коље Милуновића, начињену од различитих врста дрвета из Африке, насталу поводом отварања Музеја афричке уметности у Београду. Скулптура је специфична јер у рељефу не приказује географску, већ политичку мапу континента након деколонизације.

Кроз осам вињета овог издања, посебна почаст одата је земљама чији доприноси афричком јединству и панафричким инцијативама имају одјека и у Србији – Нигерију представља Глава Олокуна, скулптура од легуре бронзе; Анголу дрвена Скулптура жене, Алжир је представљен жичаним инструментом Имзад, Коњско седло представља уметничке занате Марока, а Кхајамија тканина представља Египат. Ови предмети део су богате колекције Музеја афричке уметности у Београду. Фигуре народа Масаи карактеристичне су за Кенију; Торба од камиље коже представља уметничке занате Туниса, а Етиопију представља Молитвеник на пергаменту, Етиопске оријентално-православне цркве. Ови драгоцени предмети, такође приказани на вињетама, чувају се у Музеју књиге и путовања Удружења Адлигат. Сви мотиви и колорит вињета илуструју културолошко богатство и раскош народа Афричког континента.

На ФДЦ коверту приказано је сидро типа адмирал са насуканог брода негријера, и рибарски чамац из села Манкодзе у Гани, експонати Музеја афричке уметности, такође приказаног на коверту, првог и јединог у региону посвећеног искључиво културама и уметности афричког континента који као такав представља важну културну спону Србије са Африком. У позадини је слика на кори дрвета Птице на дрвету, уметност свахили обале, тинагатинга сликарство Танзаније из Музеја књиге и путовања Удружења Адлигат који баштини изузетно значајне колекције бројних афричких земаља, чинећи тако значајну тачку сарадње културних институција Србије и афричких земаља.

Стручна сарадња: Музеј афричке уметности, Београд; Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, Београд.

Графичка обрада издања: Надежда Скочајић, академски графичар.

Каталошке информације
25. мај 2021.
Уметничка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1064. 86,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1064.  Панафрички мотив – скулптура од дрвета Maпа Африке, дело Николе Коље Милуновића, начињена од различитих врста дрвета из Африке.
Величина марке: 37,7 х 42 мм
Важе неограничено.

Споменик природе „Бледерија”

Налази се на југозападном ободу регије Дунавског кључа, југозападно од Кладова и ставља се под заштиту како би се очувало богатство и разноврсност облика геодиверзитета. Извориште Бледерије је разбијеног типа, са четири места истицања врела, два акумулативна водопада, од којих низводнији, због висине од око 7 m, лепоте и богатства воде, представља објекат хидролошког наслеђа Србије. Велике акумулације бигра су у доњем току, а врелска пећина Соколовице, са истоименим повременим врелом гравитационог типа и периодским током је низводно од локалитета „Град”, до састава са токовима Суваја и Бледерија, које су усекле живописну кречњачку клисурицу са неколико изразитих сужења и слапова.

На подручју споменика природе површине 398,87 ha је установљен II режим заштите. Споменик природе је поверен на управљање Туристичкој организацији Кладово.

Специјални резерват природе „Осредак”

Специјални резерват „Осредак” је заштићен како би се очувала мочварна станишта у долини Западне Мораве, која се састоје од сплета старих рукаваца, мртваја и десетине новонасталих језера, као и палеозојски кристаласти шкриљци високог степена метаморфизма у подини, преко којих се простире неогени и квартарни стенски комплекс, беловодски пешчари и панонско – понтски седименти.

У резервату је забележено присуство 44 биљне врсте, остатак мезофилних низијских поплавних лужњакових шума, заједнице беле и крте врбе, беле и црне тополе, раките и угрожених биљних врста као што су жути локвањ, гроњасти шиљ, раставић и гавез. У резервату природе гнезде се многе ретке и заштићене врсте птица (83 врсте), а станиште је и за водоземце, међу којима су велика зелена жаба, крастава жаба и зелена крастава жаба, као и барске корњаче и змије – белоушка, рибарица и смук.

На подручју Специјалног резервата природе површине 245,75 ha установљени су II и III степен заштите, a поверен je на управљање Јавном комуналном предузећу Крушевац.

Стручна сарадња: Завод за заштиту природе Србије.

Графичка обрада издања: Мирослав Николић.

Каталошке информације
10. јун 2021.
Уметничка обрада Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1066. 60,00 дин (вишебојна) 25.000
1067. 80,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1066. Споменик природе „Бледерија“; 1067. Специјални резерват „Осредак“.
Величина марке: 42 х 31,9 мм
Важе неограничено.

Дигитализација и дигиталне технологије мењају савремени свет на начин који се не може упоредити са другим променама у дугој историји људске цивилизације. Неке од најважнијих тема, које су посебно обележиле друштвене промене изазване дигитализацијом и феномене који их прате, могу се сврстати у категорије које су симболично приказане пригодним поштанским маркама издања Дигитализација. Електронска управа омогућава вишеструке и брзе промене на боље у друштвеној организацији и квалитету живота грађана и омогућава даље повезивање са свим тачкама на планети и свим људима и народима света. Дигиталне креативне индустрије омогућавају нове узлете људске имагинације и уметничког исказа и доживљаја, доступног ширим круговима публике, на новим платформама уз нове могућности интеракције и учествовања, који доприносе изградњи заједнице и личном напретку сваког њеног појединца. Дигитализација културног наслеђа омогућава динамичну глобалну размену културних искустава појединачних заједница и заједничку изградњу опште препознатљивих културних образаца и модела, уз очување културних посебности и идентитета нација са мањим бројем говорника матерњег језика и мањим опсегом географског домашаја националног културног простора.

Дигитализација у Републици Србији спроводи се убрзаним темпом током 2021. године, посебно због потребе да се многе активности од друштвеног и јавног значаја изместе у виртуелни простор услед епидемиолошких околности изазваних пандемијом вируса Корона. Издавање емисије пригодних поштанских марака Дигитализација стога је  посвећено, не само модерном добу дигитализације, већ и конкретној употребној вредности технологија и алата који проистичу из овог феномена савременог света, а у околностима развоја човечанства 2021. године.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“.

Графичка обрада издања: мр Бобан Савић, академски сликар.

Каталошке информације
14. јун 2021.
Уметничка обрада Бобан Савић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1068. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1069. 80,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1068/69. Марке посвећене модерном добу дигитализације и конкретној употребној вредности технологија и алата и који проистичу из овог феномена савременог света.
Величина марке: 31,9 х 42 мм
Важе неограничено.

Средњовековна престоница кнеза Лазара, данас савремени град модерне Србије, Крушевац има изузетно богато културно-историјско наслеђе и чврсто се ослања на темеље своје славне прошлости. Кнез Лазар га је подигао 1371. године, одабравши га за своју престоницу.

О славној прошлости Лазаревог града сведочи црква Лазарица, зидана од 1376. до 1380. године, у којој је обављено причешће српске војске пред одлазак у Косовски бој. Ову цркву кнез Лазар подигао је у славу прворођеног сина Стефана. О сјају Лазаревог града, поред цркве Лазарице, сведоче и остаци Кнежевог двора и Донжон – главна одбрамбена кула.

Лазарев град красе и споменик кнезу Лазару и зграда Народног музеја, а недалеко од Лазаревог града, на Тргу Деспота Стефана, 2018. постављен је споменик у бронзи кнегињи Милици, дело академског вајара Зорана Ивановића.

Средњовековна историја била је инспирација и за мозаички комплекс „У славу Крушевца”, који краси једно од најлепших архитектонских здања града с почетка XX века, зграду Начелства, данас седиште Градске управе. Колористичка раскош, многострукост мотива и доза мистичности, карактеристике су мозаика којег чине зидни, подни мозаици, витражи и лунете у плафонским нишама.

У богатој историји Крушевца, период борбе са Турцима памти Кућа Симића, грађена пре ослобођења града од Турака, 1833. године, у којој је договорена кнез–Милетина буна. Симбол Крушевца, Споменик Косовским јунацима у центру града, једно од најуспелијих вајарских дела с почетка XX века, аутора Ђорђа Јовановића који је на Светској изложби у Паризу, 1900. године, награђен Златном медаљом I реда.

Крушевац се поноси и Споменичким комплексом „Слободиште” у којем је окупатор током Другог светског рата стрељао више стотина родољуба из Крушевца и околине.

Град је окружен и изузетном природом – непосредна близина Јастрепца, свега 20 км од центра града, близина Копаоника, као и Рибарска бања, која спада у најстарије српске бање, пружају изузетне могућности за одмор и лечење, са пределима атрактивним за све љубитеље природе, чинећи Крушевац данас значајним регионалним културним и туристичким центром.

Стручна сарадња: Град Крушевац

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
28. јун 2021.
Уметничка обрада Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1070. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 4+5 вињета
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1070. Споменик Косовским јунацима.
Величина мараке: 31,9 х 42 мм
Важe неограничено.

Летње Олимпијске игре представљају водећи међународни спортски догађај на којем се хиљаде спортиста из целог света такмиче у различитим спортовима и дисциплинама. На свом почетку представљале су скромно спортско дешавање, а данас су прерасле у велики мултиспортски догађај који има утицај на културни, финансијски, туристички и технолошки развој. 

Игре XXXII Олимпијаде биће друге у историји олимпијског покрета које ће се одржати у Токију. Од 23. јула до 8. августа 2021. године, главни град Јапана ће угостити близу 11000 спортиста који ће се такмичити у 33 олимпијска спорта и 50 дисциплина. 

Токио је изабран за домаћина XXXII Летњих олимпијских игара на 125. заседању МОК-а одржаном 7. септембра 2013. године у Буенос Ајресу, Аргентина. 

Градови који су се такође борили за прилику да угосте најбоље спортисте света током Игара 2020. године су били Истанбул, Турска и Мадрид, Шпанија. Мадрид је испао у првом кругу гласања, док је у другом кругу Токио добио 60, а Истанбул 36 гласова.

Токио је први пут био домаћин Олимпијских игара 1964. године.

Тим Србије за Олимпијске игре у Токију тренутно броји 70 спортиста у 13 различитих спортова: 4 екипна (кошарка, баскет 3на3 одбојка, ватерполо) и 9 индивидуалних (атлетика, карате, кајак, пливање, рвање, стрељаштво, теквондо, веслање, стони тенис).

Имајући у виду да квалификациони период траје до половине јула, очекује се да ће се тим Србије додатно увећати и да ће бројати близу 100 спортиста.

У тиму ћемо имати и представнике у тенису и џудоу.

Стручна сарадња: Олимпијски комитет Србије.

Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар.

Каталошке информације
1. јул 2021.
Уметничка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1071. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1072. 120,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1071/72. Стилизовани спортски мотиви са олимпијских такмичења.
Величина мараке: 42 х 33,35 мм
Важe неограничено.

Савез удружења бораца народноослободилачких ратова Србије и Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, под покровитељством председника Републике Србије, организују ове године бројне активности на обележавњу 80 година од почетка устанка народа Србије против фашизма и фашистичког окупатора. Очување историјских вредности НОП-а 1941–1945. године и истине о антифашистичкој борби Србије представљају један од темељних принципа, вредности и циљева за које се СУБНОР Србије залаже у остваривању своје улоге као друштвене организације, настојећи при том да пренебрегне било какво фалсификовање историјских чињеница и умањење улоге антифашистичких снага у ослобађању земље од окупатора.

Историја недвосмислено показује да је српски народ по свом бићу слободољубив и непокорив. Онда када су и много бројнији народи и државе поклекли пред фашистичком Немачком и Силама осовине, на самом почетку Другог светског рата, српски народ је рекао своје одлучно НЕ окупатору и уз огромне људске жртве и стравична материјална разарања, заједно са силама победницама, стао раме уз раме са тадашњим СССР-ом и другим антифашистичким народима, покретима и државама, у сламању једног од највећих зала које је захватило свет средином двадесетог века.

У знак сећања на све оне који су жртовали своје животе у борби против фашизма зарад наше слободе, као и херојске борбе српског и свих других народа који живе у Србији, ову емисију поштанских марака Пошта Србије и СУБНОР Србије посвећују управо њима.

Мотив на марки: Демонстрације у Београду, 27. март 1941. Мотиви на вињетама: Мило Милуновић, „Први дан слободе“; Франо Шимуновић, „Партизанска колона“; Јован Бијелић, „Бомбардовање Београда 1941“; Милић Станковић, „Дан двадесети октобар 1941“. Мотиви на коверту: Драгољуб Вуксановић, „Ја се борим, а ти?“ и „У борбу против окупатора“, плакати из 1941; Демонстрације у Кнез Михаиловој улици у Београду, 27. март 1941.

Стручна сарадња: СУБНОР Србије и Војни музеј у Београду

Графичка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
7. јул 2021.
Уметничка обрада Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1073. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1073. Демонстрације у Београду, 27. март 1941.
Величина мараке: 42 х 31,9 мм
Важe неограничено.

Драгослав Срејовић (1931 – 1996)

Драгослав Срејовић (Крагујевац, 8. октобар 1931 – Београд, 29. новембар 1996) један је од највећих археолога на нашим просторима, културни антрополог, професор Универзитета и академик. У Крагујевцу је завршио основну школу и гимназију, на археолошкој групи Филозофског факултета у Београду дипломирао је 1954. године, а за асистента је изабран 1958. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду са тезом „Неолитска и енеолитска антропоморфна пластика у Југославији” (1964). За ванредног професора именован је 1970. године а редовни професор постао је 1976. За дописног члана САНУ изабран је 1974, а за редовног 1983. године, чиме је постао најмлађи члан икада примљен у Српску академију наука и уметности. Био је директор Галерије САНУ од 1989, а потпредседник САНУ од 1994. године.

Академик Срејовић руководио је археолошким ископавањима 67 праисторијских и античких локалитета у Србији, Босни и Црној Гори (Дукља, Сребреница, Лепенски Вир, Власац, Дивостин, Гамзиград, Шаркамен и др.). Објавио је више од 200 радова у земљи и иностранству. Ископавања која је водио 1964. године изазвала су светску сензацију – светлост дана угледала је култура Лепенског вира из палеолитског периода, са најстаријом монументалном скулптуром у Европи и људском насеобином. За књигу коју је објавио 1969. „Лепенски вир – Нова праисторијска култура у Подунављу”, добио је Октобарску награду Београда.

Археолошка ископавања, којима је руководио Драгослав Срејовић од 1970. до 1996, донела су још једно велико откриће – царску римску палату Ромулијана у Гамзиграду, летњу резиденцију и маузолеј римског цара, тетрарха Галерија. Својим ископавањима, Срејовић је научно расветлио постојање утврђене царске палате чиме је срушио раније заблуде о карактеру и улози Ромулијане. Данас се царска палата Феликс Ромулијана налази на УНЕСКО листи светске баштине.

По једна улица у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Зајечару носе његово име.

Након његове смрти, основана је Фондација Драгослав Срејовић за капиталне научне и уметничке пројекте у оквиру САНУ.

Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар.

Каталошке информације
9. јул 2021.
Уметничка обрада Марија Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1074. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1074. Портрет Драгослава Срејовића, у позадини приказ детаља са археолошких ископавања.
Величина мараке: 42 х 34,8 мм
Важe неограничено.

Фрaнкофонија је међународна организација држава и регија које користе француски језик као национални, службени, радни или као језик међународне комуникације. Франкофонију чине 53 земље чланице и 13 земаља посматрача међу којима је и Србија. Ова важна међународна организација подржава активности које као основу имају француски језик и културу изграђену на основама овог језика, а важан сегмент тога чине академске активности. Mото Франкофоније је Једнакост, комплементарност и солидарност и он осликава жељу држава и регија чланица за сарадњом на равноправним основама у заједничком, дељеном, културном и језичком оквиру који сви подједнако развијају.

Изузетна је важност ове организације у области рада на развијању лингвистике и културе у ери глобализма, када је потреба за очувањем културних и језичких посебности израженија него икада. Међународна организација Франкофонија има статус посматрача на седницама Савета безбедности УН. Самити Франкофоније се одржавају сваке две године, када лидери земаља чланица имају могућност да се сретну и развију стратегије и циљеве организације.

Издањем пригодних поштанских марака Франкофонија се обележава 60 година од када је 13. септембра у Монтреалу основана организација за академску сарадњу у оквирима француског језичког подручја AUF Agence universitaire de la Francophonie. Ова међународна организација даје заначајан доприснос развоју академске средине у Србији, а издањем пригодне поштанске марке обележава се њен значај за развој Франкофоније и односа Србије и франкофоних земаља, нарочито у академским оквирима. Равноправна и интензивана сарадња академских заједница Србије и Француске и осталих франкофоних зеамља широм света, а у оквиру шире теме развоја опште франкофоне сарадње у којој Република Србија активно учествује, од изузетног је значаја за развој привреде, науке, културе и друштва у Србији и остваривања целовитијег доприноса Србије глобалним развојним трендовима.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Уметничка реализација: Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
14. јул 2021.
Уметничка обрада Анамари Бањац
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1075. 85,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1075. . Симболичка илустрација „Малог принца” и планете Земље у бојама логотипа Франкофоније.
Величина мараке: 31,9 х 42 мм
Важe неограничено.

Краљево

Краљево је град богате историје и културе, на чијој територији је створена модерна српска држава. Смештен је на обалама Ибра и Западне Мораве, на самој капији Долине векова, што пружа јединствену прилику да у само једном дану видите манастир Жичу (13. век) у којој је крунисано седам српских краљева, једну од најбоље очуваних средњовековних тврђава у Европи – мистериозни Маглич (13. век) и српски бисер на листи УНЕСКО-а, манастир Студеницу (12. век), коју с правом називају мајком свих српских манастира.

Сам град је архитектонски занимљиво решен и препознатљив је по великом кружном тргу на коме доминира Споменик српским ратницима, са кога се улице гранају у четири правца, а све се секу под правим углом. Централна градска зона представља праву пешачку оазу у којој се налази велики број кафеа, барова, посластичарница, ресторана и пицерија. За нешто дуже шетње идеално је уређено шеталиште поред реке Ибар, на којој се налази и неколико сплавова и плажних барова у којима се можете опустити, одморити од шетње и уживати у лепотама природе на само пар стотина метара од градске вреве.

Мотив на марки: Трг српских ратника.

Мотив на вињети: Споменик отпора и победе – налази се у градском парку код железничке станице. Посвећен је жртви и борбама које је Краљево дало у Другом светском рату. Аутор споменика је југословенски и словеначки вајар Лојзе Долинар. Споменик је откривен 29. новембра 1959. на прослави петнаестогодишњице ослобађања Краљева у Другом светском рату.

Стручна сарадња: Туристичка организација града Краљева.

Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар.

Нови Пазар

Окружен висовима Голије, Рогозне и Пештерске висоравни, Нови Пазар је лоциран у истоименој котлини, на најлепшим обронцима Парка природе Голија и на ушћу река Рашке и Јошанице. Изузетан географски положај – на Стамбол друму, главној вези тадашње Дубровачке републике и центра Отоманске империје, предодредио је да се становништво Пазара од памтивека бави трговином као основним занимањем, по чему је и сам град добио име.

Према попису из 2011. године, Нови Пазар има 109.327 становника, док према незваничним подацима овај град броји преко 120.000 становника.

Нови Пазар је познат и по културним вредностима од међународног, националног и регионалног значаја, по богатој гастрономији и бањама. Град красе споменици под заштитом УНЕСКА: црква Светих апостола Петра и Павла – најстарији споменик црквене архитектуре у Србији, манастир Ђурђеви ступови, прва српска престоница Стари град Рас и манастир Сопоћани. Такође, ту је и Стара чаршија, омеђена Арап џамијом на почетку и Алтун-Алем џамијом на дну чаршије; тврђава са Кулом мотриљом, хамам Иса-бега Исхаковића, оснивача Новог Пазара. Новопазарска и Рајчиновићка бања су надалеко познате по својим лековитим својствима.

Захваљујући лепоти пејсажа и значају географског положаја, богатом културном и историјском наслеђу, Нови Пазар је израстао у јединствен мултиетнички простор где се на једном месту сусрећу западна и источна цивилизација и мешају хришћанска и исламска култура.

Мотив на марки: панорама Новог Пазара са Старом чаршијом.

Мотив на вињети: Кула мотриља на бедему градске тврђаве.

Стручна сарадња: Туристичка организација Новог Пазара.

Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар.

Каталошке информације
8. септембар 2021.
Уметничка обрада Анамари Бањац
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1077. 60,00 дин (вишебојна) 25.000
1078. 60,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверима са жигом ПД (FDC x 2)
Нацрти: 1077. Трг српских ратника 1078. Панорама Новог Пазара са Старом чаршијом.
Величина мараке: 42 х 30,45 мм
Важe неограничено.

Мексико и Србија одувек су делили основне вредности слободе, националног интегритета и равноправности међу народима и државама. Издање пригодне поштанске марке под називом „75 година дипломатских односа између Мексика и Србије” објављује се у част 75 година непрекидних дипломатских односа између Мексика и Србије. Две пријатељске земље 2021. године заједно обележавању годишњицу дипломатских веза формализованих 24. маја 1946.

Током историјских догађаја који су довели до консолидације Србије као нације наследнице бивше Југославије, Мексико је увек остао близак народу Србије. У ствари, откад је Мексико отворио своју амбасаду у Београду 1951. године, никада није затворио своја врата. Ни у једном тренутку званичне и друштвене везе нису биле прекинуте са народом Србије. Мексико је до данас задржао свој став о поштовању територијалног интегритета и суверенитета народа Србије. Политички дијалог на високом нивоу и културна и академска размена, развијена током 75 година, изградили су снажне темеље пријатељства и сарадње између две земље, засноване на друштвеној димензији њихове билатералне агенде.

Прослављајући првих 75 година дипломатских односа, Мексико и Србија потврдили су своју спремност да продубе своје везе, суочавајући се са изазовима у контексту пандемије КОВИД-19, и да унапреде билатералну сарадњу како би учврстили нову фазу просперитетних односа за обе нације у глобализованом свету 21. века. Снажно пријатељство два народа остаће мотор нове ере између мексичког и српског народа.

Стручна сарадња: Карлос Феликс, Изванредни и опуномоћени амбасадор Мексика у Републици Србији; Амбасада Мексика у Србији.

Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар.

Каталошке информације
13. септембар 2021.
Уметничка обрада Марија Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл.91. (88,00 + 88,00) дин (вишебојна) 10.000
Табак: Блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: Бл.91. На мотивима марака пригодног поштанског блока у првом плану се налазе
препознатљиве статуе за обе државе – марка са српским мотивима приказује споменик
Београдски победник, а мексичка Споменик независности, а позадине на маркама су обогаћене значајним
споменицима културе који су, у виду две обале, спојени заставама и националним мотивима обе земље у виду моста.
Величина блока: 96 x 75 мм (обрезан)
Величина марке у блоку: 35 x 49,3 мм
Важe неограничено.

Након што су армије Централних сила, у јесен 1915. опколиле Србију, главнокомандујући српске војске, престолонаследник Александар, са државним врхом и командантима својих армија доноси одлуку о преласку Албаније, јер је пут војсци из Метохије, где је била сконцентрисана, преко Македоније био одсечен.

Повлачење српске војске и цивила преко завејаних планина Албаније и Црне Горе, од новембра 1915. до јануара 1916. године, у историји је забележено као Албанска голгота. Захваљујући савезницима, измучени српски војници, народ и државни апарат, који су се докопали албанске обале, пребачени су на грчко острво Крф.

И сам учесник албанске голготе, краљ Александар I Карађорђевић је, у знак сећања на повлачење кроз Албанију установио Албанску споменицу, којом је одликовано 142.148 официра, подофицира, каплара, редова, обвезника чиновничког реда и свештеника. Споменицу су добили сви који су били на војној дужности приликом преласка Албаније, као и чланови страних војних мисија који су се заједно са српском војском повлачили преко Албаније. Указ о одликовању Албанском споменицом краљ Александар потписао је 6. новембра 1921. а као Дан доделе Албанске споменице српским херојима – учесницима Великог рата, одређен је 23. новембар 2021.

Албанска споменица је додељивана на предлог министра војске и морнарице, са декретом који је рађен по нацрту Ђорђа Чарапића, а репродукован у Војном географском институту у Београду. Споменица је у облику двоглавог орла са српским штитом на грудима и краљевском круном на горњем делу. На аверсу, испод орла је медаљон уоквирен ловоровим венцем са профилом главе Александра Карађорђевића, уоквирено натписом: СВОЈИМ РАТНИМ ДРУГОВИМА – АЛЕКСАНДАР. На реверсу је натпис у три реда: ЗА ВЕРНОСТ ОТАЏБИНИ. Споменице је израђивала париска фирма „Арти Бертран”.

Мотив на марки и коверту: Албанска споменица – повеља

Мотиви на вињетама: портрети носилаца Албанске споменице

Стручна сарадња: Савез потомака ратника Србије 1912–1920, у оквиру пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата”. Графичка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
15. септембар 2021.
Уметничка обрада Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1081. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1081. Албанска споменица – повеља.
Величина мараке: 29 x 42 мм
Важe неограничено.

У Србији се такмичарски ватерполо појавио 1921. године, када је одржано прво државно првенство, које је освојио ВК „Сомбор”. Убрзо затим, 1927. године, наша национална селекција први пут наступа на ЕП у Магдебургу, да би у Бечу, на ЕП 1950. године, освојила прву у низу медаља. Од тада, наши ватерполисти пели су се на највише постоље 48 пута, освојивши укупно 94 одличја на олимпијским, светским и европским такмичењима! Од 2006, наши ватерполисти су петоструки прваци Европе, двоструки светски прваци, двоструки олимпијски шампиони, уз два злата на Светском купу, Mедитеранским и Универзитетским играма и 11 златних медаља на такмичењу Светске лиге.

Неизбрисив траг у нашем ватерполу оставили су играчи Сандић, Јанковић, Мушкатировић, Кривокапић, Милановић, Шоштар, Андрић, Вујасиновић, Шапић, Шефик, Удовичић, Јеленић, Филиповић, Прлаиновић, Пијетловић, Мандић и многи други, спортски функционери попут Ламбаше, Радана, као и стручњаци Вуксановић, Чуквас, Орлић, Сајферт и најтрофејнији светски селектор Ратко Рудић, који је тренерску каријеру почео са југословенском репрезентацијом.

Шампионски пут наставили су Стаменић, Манојловић, Поробић, Удовичић и садашњи селектор националног тима Савић, уз којег су победничка постоља по правилу резервисана за српске ватерполисте. По узору на мушки ватерполо, пре три деценије почео је и развој женског ватерпола, са амбицијама да у блиској будућности достигне врхунске резултате.

Неодвојив део златног ватерполо века су и успешни челници ВСС, пре свих Совровић, Кривокапић и Јеленић који су лидерским и организационим способностима пружали врхунску подршку нашим селекцијама. Не заборавимо ни велике успехе клупског ватерпола на европској сцени – Партизана, Црвене Звезде, Бечеја и Радничког из Крагујевца.У 21. веку најтрофејнија спортска екипа наставља традицију врхунских резултата. Базен Ташмајдан, домаћин највећих спортских догађаја, у свету сматрају храмом светског ватерпола. На ЕП 2016. у београдској Арени,  једном од  најбоље организованих такмичења у историји ватерпола, финалe Србије и Црне Горе пратило је рекордних 19.000 гледалаца! Иако данас српском ватерполу недостаје још олимпијских базена, то ватерполистима и ватерполисткињама Србије неће сметати да на будућа велика такмичења крену са највећим амбицијама. У години јубилеја, ватерполисти су и овај пут свом народу даровали најлепши поклон – пето олимпијско злато!

Стручна сарадња: Ватерполо савез Србије

Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар  

Каталошке информације
23. септембар 2021.
Уметничка обрада Анамари Бањац
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1082. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1082. Приказ детаља са ватерполо утакмице: ватерполиста Филип Филиповић.
Величина мараке: 30,45 x 42 мм
Важe неограничено.

У 2021. години навршава се 145 година од Првог српско-турског рата (1876) и од формирања руског добровољачког покрета у чијим су редовима били многи угледни Руси – командант српске армије Черњајев, те пуковник Николај Рајевски, који је Лава Толстоја надахнуо у стварању лика грофа Вронског у роману „Ана Карењина”. И велики руски сликар Василиј Дмитријевич Поленов, за ког је Србија била „земља благородна, богата и расцветана” био је међу онима који су дошли у Србију да помогну братском народу.

Светски признат мајстор пејзажа и жанровског сликарства, као ратни извештач из Српско-турског рата за илустровани часопис „Пчела”, оставио је много бележака, цртежа и графика, које приказују ратна дејства чији је био сведок и учесник. За јунаштво испољено у борбама током Српско-турског рата, Василиј Дмитријевич Поленов одликован је Таковским крстом.

Мотиви – Коверат: Соба за пријем, трпезарија, спаваћа соба, кухиња (1876, дрво, уље, 10,2×18, аутор Василиј Дмитријевич Поленов). Марка: Коњаник ескадрона Черњајева (1876, дрво, уље, 18×10,5, аутор Василиј Дмитријевич Поленов). Вињета: Позадина српске армије, 2. октобар 1876. (1876, папир, графитна оловка. 20,8×26,7, аутор Василиј Дмитријевич Поленов). Сва дела су из фундуса Федералне државне буџетске установе културе „Сверуски музејски савез „Државна Третјаковска галерија”.

Стручна сарадња: Руски центар за науку и културу „Руски дом” у Београду.

Уметничка обрада издања: Надежда Скочајић, академски графичар.

Каталошке информације
24. септембар 2021.
Уметничка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1083. 85,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1083. Коњаник ескадрона Черњајева (1876, дрво, уље, 18×10,5, аутор Василиј Дмитријевич Поленов).
Величина мараке: 35 x 46,4 мм
Важe неограничено.

Идеја да се сваке године почетком октобра одржава манифестација на коју би долазила деца из свих крајева Европе, родила се у замисли Донке Шпичек, давне 1968. године, у оквиру редакције „Сусрети четвртком” у Дому пионира Београд. У позиву је било назначено да ће сви сегменти будуће манифестације бити осмишљени тако да дечја игра буде у центру свих дешавања.

Први сусрет деце Европе – Радост Европе одржао се почетком октобра 1969. године, уз подршку градске власти, председника Тита, Уницефа и Генералне скупштине Уједињених нација. Од тада је прошло више од пола века и преко 20.000 деце је посетило Београд.

Најмлађу програмску целину Манифестације чини Међународни ликовни конкурс „Радост Европе”, који већ двадесет трећи пут, од свог оснивања, окупља децу и младе ствараоце (од 4 до 18 година) из целог света кроз раскошно дечје ликовно стваралаштво. Стручно жирирани радови традиционално налазе своје место и на пригодној поштанској марки „Радост Европе”.

Избор радова за марку, вињете и коверат, ове године је у знаку радости живота, након прошле туробне године која је протекла у изолацији и напетости. Слави се радост коју дечјој души доноси природа са својом раскошном флором и фауном, радост кретања, радост маштања уз књигу и сликарски штафелај.

Оваква марка на најлепши могући начин даје подршку природном и креативном начину живљења, јер дечје ликовно стваралаштво носи у себи непоновљиву оригиналност, снагу и свежину!

Мотив на марки је цртеж Дуње Суџум (11 година, Србија). Аутори цртежа на вињетама су: Алина Пагаева (12 година, Русија), Симон Хабурцак (7 година, Словачка), Аурора Тсанг (6 година, Хонгконг), Софиа Захаркина (7 година, Русија), Глеб Колчев (6 година, Русија), Џераса Икаева (11 година, Русија), Алиса Чернова (13 година, Русија). Аутор цртежа на коверти је Таниша Вихол (15 година, Индија).

Стручна сарадња: Лидија Сеничар, уредник ликовног конкурса, Дечји културни центар Београд.

Графичка обрада издања: Јакша Влаховић, академски графичар.

Каталошке информације
30. септембар 2021.
Уметничка обрада Јакша Влаховић  
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1084. 85,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1084. Дечији цртеж са ликовног конкурса „ДКЦ-а”, цртеж Дуње Суџум (11 година, Србија).
Величина мараке: 35 x 31,9 мм
Важe неограничено.

Емисија пригодних поштанских марака „60 година од Прве конференције Покрета несврстаних – Београд 1961. године” објављује се у част великог дипломатског јубилеја и изузетно важног међународног догађаја који је означио почетак нове ере у периоду Хладног рата. Ово је била ера у којој је, осим два супротстављена блока, Нато савеза и Варшавског пакта, важну улогу у међународним односима почела да игра и група држава које су се залагале за идеале равноправне сарадње, отворености и једнакости у међународним односима, а коју су чиниле претежно државе настале у периоду постколонијалне еманципације народа Африке, Азије и Јужне Америке. Емисија пригодних поштанских марака подвлачи и истиче значај Београда и некадашње Југославије у процесу формирања и деловања Покрета несврстаних, а управо поводом јубилеја, 60. годишњице одржавања прве конференције овог покрета у Београду 1961. године. 

Прва конференција Покрета несврстаних одржана је у Београду, главном граду тадашње Федеративне Народне Републике Југославије, од 1. до 6. септембра 1961. године. Циљ конференције била је „размена гледишта о међународним проблемима у циљу ефикаснијег доприноса миру и безбедности у свету и мирољубивој сарадњи међу народима”. На конференцији је учествовало 25 земаља које су представљали шефови држава, влада или министри иностраних послова, а три земље су учествовале у својству посматрача. Покрет несврстаних и данас има значајну улогу што потврђује велики број држава чланица и посматрача које учествују у његовим активностима. Издавањем емисије пригодних поштанских марака „60 година од Прве конференције Покрета несврстаних – Београд 1961. године”, Република Србија истиче значај очувања сећања на важне дипломатске догађаје и даје допринос промовисању принципа и идеала Покрета несврстних у данашњем свету. 

Стручна сарадња: Музеј Југославије.

Графичка обрада издања: Надежда Скочајић, академски графичар.

Ово издање проширено је дигитализованим материјалом који се може очиитати преко QR кода. Табачић издања „60 година од Прве конференције Покрета несврстаних – Београд 1961. године” има два QR кода. QR код у горњем десном углу табачића, видљив и на дигиталном приказу издања, води на страницу https://efilatelija.posta.rs/, док QR код у доњем левом углу води на страницу на којој су приказани дигитализовани артефакти из времена одржавања Прве конференције Покрета несврстаних у Београду 1961. године и може се очитати само са штампаног табачића издања, због чега је на пркиазу замењен словима.

Каталошке информације
11. октобар 2021.
Уметничка обрада Надежда Скочајић  
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1085. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1086. 86,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1085/86.  Емисија пригодних поштанских марака, објављује се у част великог дипломатског јубилеја и изузетно важног међународног догађаја који је означио почетак нове ере у периоду Хладног рата.
Величина мараке: 35 x 31,9 мм
Важe неограничено.

Дипломaтски односи Србије и САД успостављени су 14. октобра 1881. године. Овај изузетно важан дипломатски јубилеј обележава се емисијом пригодних поштанских марака „140 година српско–америчких дипломатских односа”, која указује на богато дипломатско наслеђе које веже две земље. У историјском смислу, односе две земље карактерише савезништво у два светска рата, a културну, научну и економску сарадњу обележили су великани као што су Михајло Пупин и Никола Тесла. Након периода успона и падова крајем двадесетог века, дипломатски односи Србије и САД стално напредују.

Данас су билатерални односи две земље унапређени и значајно квалитетнији него током претходних година, а емисијом пригодних поштанских марака „140 година српско-америчких дипломатских односа”, не само да се доприноси очувању сећања на богату историју ових односа, већ се даје и допринос њиховом даљем унапређењу. Србију и САД вежу бројне заједничке вредности, идеали, могућности за сарадњу, као и остварена сарадња у многим областима, од којих су најважније наука, култура, економија и образовање.

Емисија пригодних поштанских марака „140 година српско–америчких дипломатских односа” на симболичан начин указује на неке од визуелних асоцијација које представљају идеале и вредности које деле САД и Србија, чиме се додатно учвршћује свест и подсећа да две земље, не само да имају богату дипломатску историју, већ да је она заснована на чврстим темељима заједничких полазних основа које омогућавају дугорочно трајање, развијање и узлет, упркос свим изазовима.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”

Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
14. октобар 2021.
Уметничка обрада Јакша Влаховић 
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл.92. (88,00 + 88,00) дин (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл.92. Српскo – амерички орао, који на симболичан начин указује на дипломатске односе Србије и САД.
Величина марака у блоку : 35 x 49,3 мм
Величина блока: 96 x 78 мм (обрезан)
Важe неограничено.

Боксерски савез Србије је организатор Светског првенства у боксу под ингеренцијом Међународног боксерског савеза (AIBA), од 24. октобра до 6. но-вембра 2021. године. Поприште турнира је Штарк арена у Београду, а за овај шампионат пријављено је више од 500 најбољих такмичара из више стотина земаља света у укупно 13 категорија. Први пут у 75 година дугој историји AIBA-е, за најбоље боксере на турниру, осим одличја, предвиђене су и високе новчане награде.

Организацијом овако значајног међународног спорт-ског догађаја, на којој учествује велики број спортиста из готово свих земаља света, Београд и Србија потврдили су своју репутацију добрих домаћина и од-личних организатора. Промоција организационих капацитета и туристичких потенцијала Београда и Србије доприноси и међународној афирмацији града Београда и Републике Србије.

Стручна сарадња: Боксерски савез Србије

Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
18. октобар 2021.
Уметничка обрада Јакша Влаховић  
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1089. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1089. Спортски поздрав боксерским рукавицама пред почетак меча.
Величина мараке: 42 x 31,9 мм
Важe неограничено.

Ваздухопловни савез Србије ове године обележава 100 година од оснивања Српског аероклуба. Клуб су званично формирали пилоти из Првог светског рата, 22. октобра 1921. године у Београду. Оснивачи су: Матија Хођера, Орестије Крстић, Драгољуб Ристић, Сава Микић, Драгиша Вујић, др Рудолф Арчибалд Рајс, Драгољуб Митровић – Јанковић, Драгош Адамовић, Јован Шрепаловић, Атилије Распор, Драгомир Николић, Сава Симић, Михајло Бошковић, Петар Ђурковић, Ђорђе Мирковић и Богдан Богдановић. За председника је изабран Матија Хођера, за генералног секретара Драгомир Николић, а функција почасног председника додељена је др Арчибалду Рајсу.

Већ 14. маја 1922. године клуб је променио име у „Аероклуб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, а за председника је изабран Тадија Сондермајер. У то време Аероклуб, чији је покровитељ и доживотни почасни председник био кнез Павле Карађорђевић, постаје и члан Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ).

Током века постојања, Савез је неколико пута мењао име и као Ваздухопловни савез Србије, наставља традицију и правни је следбеник Српског аероклуба.

Данас је Ваздухопловни савез Србије национални грански спортски савез који чине ваздухопловне спортске организације, основане у циљу бављења ваздухопловним спортом и ваздухопловством. Активни је члан Међународне ваздухопловне федерације (ФАИ), а у свом саставу има 60 организација које окупљају око 2500 чланова. Ваздухопловни савез Србије обухвата ваздухопловне спортове: падобранство, ваздухопловно једриличарство, балонарство, параглајдинг и змајарство, ултралако летење, општу авијацију и аеромоделарство (ваздухопловно и ра-кетно моделарство). Савез годишње организује више од 50 домаћих такми-чења у спортском ваздухопловству, а седам ваздухопловних репрезента-ција представља Србију на светским и европским првенствима. Спортисти Ваздухопловног савеза Србије освајачи су бројних светских и европских медаља, екипно и појединачно, државни, европски и светски рекордери.

Стручна сарадња: Ваздухопловни савез Србије

Уметничка реализација: Мирослав Николић.

Каталошке информације
22. октобар 2021.
Уметничка обрада Мирослав Николић  
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1090. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: 1090. Приказ ваздухопловних спортова: падобранство, ваздухопловно једриличарство, балонарство, параглајдинг и , ултралако летење.
Величина мараке: 42 x 31,9 мм
Важe неограничено.

Гамзиград ‒ Felix Romuliana

Felix Romuliana је царска палата императора Гаја Галерија Валерија Максимиjана (293 – 311), подигнута је крајем III – почетком IV века у близини села Гамзиград, на 11,5 km од Зајечара. Галерије је палату подигао себи и својој мајци Ромули, по којој ју је и назвао. Археолошко налазиште Гамзиград–Ромулијана je један од најбоље очуваних римских споменика и један од најјаснијих примера концепције и симболике архитектонских решења касне антике. Целокупни украс Галеријеве палате представља визуелни израз концепције тетрархије, владавине четворице царева, коју је осмислио Диоклецијан, чији је Галерије био усиновљеник, зет и савладар на Истоку. 

Felix Romuliana је 2007. године уписана на листу светске културне баштине Унеска и једино је археолошко налазиште у Србији на Унесковој листи. Главни критеријуми за упис на листу били су јединствени архитектонски склоп – којим је остварена веза између световног (комплекс палате) и сакралног (меморијални комплекс на брду Магура, местa последње апотеозе у римском свету, где су цар и његова мајка и званично, након смрти, уврштени међу богове) – и уметничка дела која представљају врхунски домет касноантичке уметности (мозаици, скулптура и архитектонска пластика).

Стручна сарадња: др археологије Маја Живић, директор Народног музеја „Зајечар”.

Уметничка обрада издања: Надежда Скочајић, академски графичар.

Каталошке информације
29. октобар 2021.
Уметничка обрада Надежда Скочајић  
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1091. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1091. Археолошко налазиште  Гамзиград ‒ Felix Romuliana.
Величина мараке: 42 x 31,9 мм
Важe неограничено.

Ђурђевдан

Крсна слава (слава, крсно име) представља празник посвећен неком хришћанском светитељу кога породица узима за свог покровитеља и заштитника. Прослављање светог заштитника у Срба датира још из времена Светог Саве. Данас већина православних на територији Србије славу обележава као значајан празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови шире фамилије, духовни сродници, суседи и пријатељи. Као носиоци јединствене православне традиције, Срби доживљавају славу и као начин исказивања хришћанског и националног идентитета. 

Уобичајено је да породица на дан славе одлази у цркву, где носилац славе – свечар, обично глава куће или наследник, пали славску свећу у присуству свештеника, који произноси молитве за здравље и благослов дома. Чита се молитва Оче наш, пева тропар светитељу и обавља сечење славског колача који обавезно има утиснут симбол IС ХС НI KA („Исус Христос побеђује“). Свештеник подиже колач изговарајући речи: „У славу и част Светог …“, крстообразно засеца колач и на месту сечења прелива вином. Затим се колач окреће и ломи на четири дела док свештеник честита свечару речима: „Христос посреди нас“, а свечар одговара: „Јест и биће!“ Сечење колача се може обавити и у породичном дому, када постоји могућност да свештеник дође у кућу да пресече славски колач. Важан део прослављања светог заштитника је славска трпеза – свечани ручак на коме се окупља читава породица, њени духовни и крвни сродници и пријатељи.

Слава је виталан елемент нематеријалног културног наслеђа српског народа и 2014. године уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Ђурђевдан тј. Свети великомученик Георгије, празнује се 6. маја. Геогије је рођен у Малој Азији, у Кападокији. Живео је у 3. веку и био је војник римске војске у гарди цара Диоклецијана. У доба прогона хришћана изјавио је пред царем да је и сам хришћанин, због чега је осуђен на тешко мучење и смрт усековањем главе. До 7. века приказиван је искључиво као војник, у стојећем ставу или како седи, док се касније Свети Георгије слика на коњу, како копљем убија аждају, која симболизује зло. Прослављају га хришћани (православни и католици), али и муслимани, на територији целе Србије, због чега је 2015. године уврштен у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

Мотив: на марки – Свети Ђорђе убија аждаjу; на коверту – Свети Ђорђе.

Стручна сарадња: Музеј Српске православне цркве, Етнографски музеј у Београду.

Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар.

Каталошке информације
2. новембар 2021.
Уметничка обрада Марија Влаховић  
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1092. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1092. Свети Ђорђе убија аждаjу.
Величина мараке: 42 x 31,9 мм
Важe неограничено.

Живојин Мишић (Струганик код Мионице, 19. јул 1855 – Београд, 20. јануар 1921), је рођен као тринаесто дете у породици Радована и Анђелије Мишић. Школовање је почео у Рибници, наставио у Крагујевцу, па у Београду, где је, 1874. године, примљен у 11. класу Артиљеријске школе (Војне академије). Након две године школовања, стиче прва ратна искуства као питомац-наредник, касније потпоручник, у српско–турским ратовима.

Осим Артиљеријске школе завршио је и Аустро-Угарску школу гађања у Бруку на Лајти и двогодишњу припрему за генералштабну струку, а предавао је и стратегију на Војној академији. Објавио је књигу „Стратегија”. Први пут је пензионисан после Мајског преврата, али је реактивиран 1909. године, током анексионе кризе, на лични захтев начелника Врховне команде, генерала Радомира Путника, који га је именовао за помоћника. У Балканским ратовима Мишић је био помоћник начелника штаба Врховне команде генерала Путника, а након Кумановске битке унапређен је у чин генерала. По завршетку Другог балканског рата, Мишић је по други пут пензионисан.

Реактивиран је уочи самог почетка Првог светског рата и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. Током Колубарске битке, генерал Мишић преузео је команду над Првом армијом и, захваљујући бриљантној стратегији, извојевао победу у одсудној бици. Генерал Мишић је, 4. децембра 1914. године, унапређен у чин војводе.

Након повлачења преко Албаније, војвода Мишић склоњен је са места команданта армије и послат на лечење у Француску. Ипак, средином 1916. године поново преузима команду над Првом армијом, да би у јуну 1918. био постављен за начелника штаба Врховне команде. Командовао је српском војском приликом пробоја Солунског фронта. Током четрдесетогодишње војне каријере одликован је 39 пута, између осталог и француском Легијом части првог и другог реда за заслуге у ослобађању Битоља, а енглески краљ Џорџ V доделио му је орден Светог Михајла и Ђорђа, једно од највиших британских одликовања. Живојин Мишић био је један од значајнијих војних стратега 20. века, најзнаменитији војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје и легенда српског народа.

Уметничка реализација: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
10. новембар 2021.
Уметничка обрада Бобан Савић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1093. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1093. Портрет војводе Живојина Мишића
Величина мараке: 33,35 x 42 мм
Важe неограничено.

Пригодне поштанске марке ове емисије указују на дубоку повезаност Србије и Немачке, конкретизовану кроз поље уметности, славећи животе и дела два великана и пионира уметности друге половине 20. века – Јозефа Бојса и Димитрија Башичевића Мангелоса. Обележавање великих јубилеја, сто година од рођења оба уметника, прилика је да се експеримент, друштвена ангажованост и актуелност, која краси дела оба аутора, подвуку и упореде кроз заједничку емисију поштанских марака која даје допринос континуираној изградњи свеукупних веза Србије и Немачке.

Димитрије Башичевић Мангелос (1921–1987) родоначелник је концептуалне уметности на нашим просторима. Оставио је дубок уметнички траг у региону, али и глобално, што доказују његови бројни радови у колекцијама најважнијих музеја света. Његова уметност разматра универзалне, а не микро-теме локалне средине, чинећи спону ка уметничкој поетици Јозефа Бојса. Јаз између друштва и уметности је, као и код Бојса, једна од централних тема Мангелосовог уметничког исказа. Он јој у својој оригиналности прилази тежећи измењеној природи уметности, за разлику од Бојса, који жели промену човека и буђење његове креативности. Поново дефинишући улогу уметности у друштву, Мангелос оставља дубок уметнички траг, али компатибилношћу и временским подударањем тема, идеја и интересовања са Бојсом гради још један важан мост између Немачке и Србије.

Мотив на марки: портрет Димитријa Башичевићa Мангелосa, цртеж: Селман Тртовац, графит на папиру. Мотив на вињети: ”Hegel kritik der logik” и мотив на коверти: ”Глагољско слово ц”, радови Димитрија Башичевића Мангелоса.

Јозеф Бојс (1921 – 1986) један од најзначајнијих уметника 20. века глобално, а свакако најзначајнији уметник Немачке и Европе послератног периода. Поред уметничког рада, познат је и као важан теоретичар и педагог на пољу уметности. Као својеврсно признање уметности која је у то време стварана на овим просторима, Бојс је посетио Београд 1974. године и представио своје уметничке ставове и тенденције у Београду као једином месту региона које се може похвалити оваквом важном сарадњом. Ако је сваки човек уметник, како је то Бојс храбро прогласио, онда можемо сматрати да је Бојс свакако један од људи који је своју уметничку суштину успео да изрази на начин који је можда и најјаче утицао на велики број других уметника, ондосно људи глобално.

Мотив на марки: портрет Јозефа Бојса; мотив на вињети: рефлексија на перформанс „Како објаснити слику мртвом зецу” Јозефа Бојса; мотив на коверти: рефлексија на рад ”La rivoluzione siamo noi” Јозефа Бојса, цртежи на марки, вињети и коверти: Селман Тртовац, графит на папиру.

Стручна сарадња: др Ивана Башичевић Антић, историчарка уметности

Графичка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
23. новембар 2021.
Графичка обрада Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1094. 80,00 дин (вишебојна) 25.000
1095. 80,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На ковертима са жигом ПД (FDC x 2)
Нацрти: 1094. Портрет Димитрија Бишчевића Мангелоса, цртеж: Селман Тртовац, графит на папиру; 1095. Портрет Јозифа Бојса цртеж: Селман Тртовац, графит на папиру.
Величина мараке: 31,9 x 42 мм
Важe неограничено.

125 година Педагошког музеја у Београду

Педагошки музеј јединствена је установа у српском народу. Основан је 24. новембра 1896. године као Школски музеј, на предлог учитеља Димитрија Путниковића, председника Учитељског удружења, који је био и његов први управитељ. Током своје историје, Музеј је више пута мењао своју локацију (основна школа код Саборне цркве, Савска основна школа, основна школа на дунавском крају, Учитељски дом), а у оба светска рата претрпео је велика разарања и готово потпуно уништење музејских збирки. Од шездесетих година ХХ века смештен је у зграду некадашње београдске Реалке, коју је Музеј добио на трајно коришћење од града Београда. Зграда је изграђена 1840. године у класицистичком стилу, као породична кућа тадашњег градоначелника Београда Цветка Рајовића. Током времена у њој су били и британски конзулат, руска школа, реална гимназија и Oсновна школа „Ђорђе Јовановић”, а сада је у њој Педагошки музеј. Цео комплекс Музеја (три зграде из средине и краја XIX века и двориште) проглашени су за споменик културе од значаја за Републику Србију.

Данас је Педагошки музеј модерна установа која чува око 50.000 експоната из историје српског школства и образовања, од Ћирила и Методија до модерног доба (књиге, уџбеници, школски прибор и учила, архивска документација, фотографије, медијатека…) Посетиоцима свих узраста Педагошки музеј нуди стручно вођење кроз сталну изложбену поставку, галерију и ризницу, организовање едукативно-забавних радионица, прославе рођендана уз „Еscape Room” за најмлађе, библиотеку са читаоницом за све који желе да се стручно упознају са прошлошћу српских школа, и још много тога. На тај начин Педагошки музеј остаје светионик на пољу бриге о традицији и прошлости српске просвете и културе у целини.

Стручна сарадња: Филип Трајковић, Педагошки музеј у Београду

Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар

125 година Народног  музеја Пожаревац

Оснивање Музеја при Пожаревачкој гимназији започето је 1893. године заузимањем професора Луке Јевремовића који је покренуо, уз помоћ ученика, ђачких родитеља и грађана, сакупљање предмета за музејску збирку.

Легални, у правом смислу рад, Музеј је започео са доношењем и потврђивањем Правила Музеја из 1896. године. Тадашњи министар просвете и црквених дела, Љубомир Ковачевић, одобрио је оснивање Музеја потврдом Правила Музеја, 3. фебруара 1896. године.

Музеј је те 1896. године у својим збиркама имао сакупљених преко 350 предмета, пре свега нумизматике, али и других. Одмах по оснивању Музеја за чувара (кустоса) одређен је Лука Јевремовић, који је ту дужност вршио пуних десет година. Основни задатак, због којег је музеј и био основан, почео је да се остварује: чување и истраживање старина, пре свега у Пожаревачком округу.

Априла 1907. Музеј је отворио и сталну музејску поставку у посебној просторији гимназије.

У Првом светском рату пропао је највећи број музејских предмета иако је извршена евакуација, а оно што је остало развукли су бугарски окупатори. Током Другог светског рата (1941-1945) Музеј је све време рата постојао и радио под именом Браничевски музеј.

По ослобођењу, септембра 1947. године Музеј је свечано и званично отворен за публику поводом Вуковог јубилеја. Никола Бошковић, пензионисани професор био је постављен за управника.

Пређени пут од 125 година, од гимназијског, преко Браничевског, Окружног, Градског до Народног музеја данас, био је изузетно динамичан (истраживање и сакупљање предмета, излагање и документација, као и сукцесивна конзервација музејских предмета), сведочи о богатој културној баштини овог краја, Браничевског округа.

Данас, Народни музеј у Пожаревцу је подручни музеј, са 20000 предмета у осам збирки и седам објеката на пет локација.

Стручна сарадња: Народни  музеј Пожаревац

Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
24. новембар 2021.
Графичка обрада Анамари Бањац
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1096. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1097. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На ковертима са жигом ПД (FDC x 2)
Нацрти: 1096. Зграда Педагошког музеја у Београду; 1097. Зграда Народног музеја Пожаревац.
Величина мараке: 42 x 34,8 мм
Важe неограничено.

Божић је један од најзначајнијих и најрадоснијих хришћанских празника, заједнички празник свих православних и католичких верника. Разлика је само у датуму када се он слави. Православци га славе 7. јануара, а католици 25. децембра, али је његова порука истоветна – порука мира и љубави. Божић се код нас слави три дана.

То је пре свега породични празник, а обичаји везани за њега су бројни. На дан уочи Бо-жића, Бадњи дан, уноси се бадњак од храстовог дрвета у кућу, пали се кандило и простире слама у коју се стављају слаткиши, суве шљиве, ораси, шећер и новчићи. Слама симболизује ја-сле у којима је Исус рођен. Бадњак је симбол дуговечности и чврстине трајања хришћанства, као и топлине љубави коју нам Христос доноси својим рођењем и доласком на земљу. На сам дан Божића, рано ујутру, звоне звона на православним храмовима и објављују рођење Христово. Народ одлази у цркву на божићну литургију и сви се поздрављају речима „Христос се роди” и „Ваистину се роди”.

Стручна сарадња: Музеј Српске православне цркве у Београду. Уметничка обрада издања: Марија Влаховић, академски графичар.

Каталошке информације
26. новембар 2021.
Уметничка обрада Марија Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1098. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1099. 80,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1098. Бадњак; 1099. Божићни анђео (хеклани украс).
Величина мараке: 42 x 34,8 мм
Важe неограничено.

Емисијом пригодних поштанских марака „100 година Комунистичке партије Кине“ обележава се стогодишњица настанка Комунистичке партије Кине (КПК) у жељи да се и на овај начин нагласи њен значај за развој Кине и изградњу одличних односа који постоје између Народне Републике Кине и Републике Србије. Вишегодишњи пријатељски односи две земље у највећој мери изграђени су кроз иницијативе за сарадњу које је покренула или које је прихватила и подстакла Комунистичка партија Кине.

Kомунистичка партија Кине је основана у јулу 1921, а 1. октобра 1949. године њен лидер Мао Цедунг је прогласио оснивање Народне Републике Кине. Овај чин на најбољи начин илуструје кључни значај КПК за развој Кине. Од тада па до 2021. године непрекинут је низ позитивних резултата на путу развоја НР Кине, а савремена Кина, позиционирана као глобални лидер, најпоузданији је пријатељ Србије и српског народа.

Емисија пригодних поштанских марака „100 година Комунистичке партије Кине“ пре свега подвлачи и слави заслуге КПК за унапређење односа Кине и Србије и даје још један допринос даљој изградњи пријатељских односа две земље.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” Београд Уметничка обрада издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
29. новембар 2021.
Уметничка обрада Надежда Скочајић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1100. 86,00 дин (вишебојна) 10.000
1101. 86,00 дин (вишебојна) 10.000
1102. 86,00 дин (вишебојна) 10.000
Табак: 3
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1100. Симболично представљена 100. годишњица Комунистичке партије Кине; 1101. Трг Тјенанмен; 1102. Кинески зид.
Величина мараке: 42 x 31,9 мм
Важe неограничено.

Банка Поштанска штедионица је за 100 година непрекидног рада израсла у јаку, сигурну и стабилну банку са јасно артикулисаним државним интересом и тачним и рестриктивним резултатом; значајно доприноси развоју привреде, истовремено водећи рачуна и о клијентима који јој указују поверење. Век одговорности за сигурну будућност.

Поштанска штедионица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца основана је 30. новембра 1921. године Законом о поштанско-штедном, чековном и вирманском промету. Убрзо постаје највећа штедна установа која је 1. јула 1926. увела прву штедну књижицу чији је улагач био престолонаследник Петар II Карађорђевић, а први шалтер отворила je у палати Москва на Теразијама, 1. октобра 1923. 

Данас Банка своје знање, рад и финансијска средства, клијентима пружа на 206 локација у Републици Србији, а захваљујући стручном кадру, ефикасним и коректним односом са партнерима и клијентима, преноси своје пословање и ван граница Србије.

Прва од банака издаје домаћу платну картицу – ПОСТ картицу 1. октобра 1990, прва уводи систем интернет банкарства – Homeb@nking 31. октобра 1998, прва у Србији прихвата China UnionPay платне картице највећег картичарског бренда на свету 12. јуна 2018, прва у Србији уводи мобилну експозитуру 21. марта 2020, ТИЗИ – прву домаћу платформу за пренос новца из иностранства у Србију 14. јула ове године…

Своју друштвену одговорност доказује подршком бројним културним, образовним, научним и спортским пројектима (23. јануара 2018. постаје генерални спонзор Одбојкашког савеза Србије), као и институцијама (САНУ и друге).

Банка Поштанска штедионица постоји, расте и ради за вас. Ово је само првих сто година.

Стручна сарадња: Банка Поштанска штедионица а.д., Београд

Умeтничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
30. новембар 2021.
Уметничка обрада Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1103. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1103. Прва поштанска штедионица у згради хотела „Москва“
Величина мараке: 42 x 33,35 мм
Важe неограничено.

Шарл Бодлер (1821 – 1867)

Шарл Бодлер (Париз, 9. април 1821 – Париз, 31. август 1867), био је зачетник модернизма и један од највећих песника света. Писао је опсежно о актуелним темама из француске културе, објављивао критике и есеје. Директан и искрен и са пријатељима и непријатељима, познат као кицош и расипник, практично читав живот провео је у борби са финансијском оскудицом. Иако је породица за њега планирала каријеру у области права или дипломатије, Бодлер је одлучио да се посвети искључиво књижевности.

Прво уметничко дело које је објавио био је преглед – критика, „Салон из 1845”, а страст којом је писао о уметности привукао је пажњу уметничке заједнице у Француској. Најпознатије дело, збирку песама „Цвеће зла”, објавио је 1857. године. Песме из ове збирке стекле су тада малобројну публику, али је предмет песама привукао велику пажњу. Неке од главних тема ове збирке, секс и смрт, лезбејска љубав, туга, корупција, изгубљена невиност, тешкоћа живљења, биле су скандалозне за оно време. Ремек-дело страсти, уметности и поезије, збирка „Цвеће зла”, као и остали Бодлеров уметнички опус и данас остварује изузетан утицај на генерације стваралаца, пре свега у Француској и Великој Британији, али и широм света. Милиони читалаца његову поезију доживљавају као један од врхунаца људске креативности. Књижевно наслеђе Шарла Бодлера је део културне ризнице човечанства па отуда и обележавање двестогодишњице његовог рођења пригодном поштанском марком.

Уметничка обрада: мр Бобан Савић, академски сликар

Фјодор Достојевски (1821 – 1881)

Фјодор Михаилович Достојевски (Москва, 11. новембар 1821 – Санкт Петербург, 9. фебруар 1881) је руски писац и један од највећих књижевника света. Утицај који је својим делима остварио може се мерити са ретким великанима светске књижевности, попут Шекспира или Сервантеса. Зачетник је новог жанра, психолошког романа, а његова дела су инспирисала оснивање многих нових покрета и праваца у уметности и књижевности. Неки од највећих стваралаца с краја деветнаестог и двадесетог века, у књижевности, филозофији и психологији ослањају се на инспирацију произашлу из његових дела и стварају свој допринос човечанству захваљујући делима овог изузетног писца, међу којима су најпознатија „Коцкар”, „Идиот”, „Злочин и казна” и „Браћа Карамазови”. Стваралаштво Достојевског постало је синоним за дубоку психолошку анализу, а многи теоретичари психологије, па чак и сам Сигмунд Фројд, сматрали су Достојевског зачетником психолошке теорије и анализе.

Генерације читалаца широм света стицале су животну зрелост читајући дела Достојевског, па је велики јубилеј, обележавање двестоте годишњице његовог рођења изванредна прилика да се пригодном поштанском марком додатно истакне значај и утицај овог великана руске и светске књижевности и културе уопште.

Уметничка обрада: мр Бобан Савић, академски сликар

Рабиндранат Тагор (1861-1941)

Рабиндранат Тагор (Калкута, 7. мај 1861 – 7. август 1941) је био индијски књижевник, драматург и филозоф. Написао је више од 1000 поема, 24 драме, осам романа, више од 2000 песама, велики број есеја и другу прозу. Поезија Тагора се одликује једноставношћу емоција, есеји јачином мисли, а романи друштвеном свешћу. Главни циљ му је био повезивање истока и запада, те је и сам преводио своју лирску прозу на енглески језик. Прве песме написао је већ са осам година. Током студија права у Лондону, објавио је и своје прве две збирке песама, „Вечерње песме” и „Јутарње песме”. Студије није завршио, већ се вратио у Индију и посветио се књижевном раду. Нобелову награду за књижевност добио је 1913. године, за збирку песама „Гутанџали”, а 1915. године добио је и титулу витеза. Ове титуле се одрекао после масакра у Амрицару 1919. године. Оснивач је експерименталне школе у Схантиникетану, која је била заснована на Упандисанским идеалима образовања. Најзначајнија дела су му збирке песама „Градинар” и „Гутанџали”, а од романа „Бродолом”. Осим литературом, Рабиндранат Тагор бавио се и сликањем и компоновањем. Аутор је музике и текста индијске националне химне.

Уметничка обрада: мр Бобан Савић, академски сликар

Станислав Лем (1921-2006)

Станислав Лем (Лавов, Украјина, 12. септембар 1921 – Краков, Пољска, 27. март 2006) је био пољски књижевник и један од најпознатијих светских писаца научне фантастике. Матурирао је у гимназији у Лавову 1939. године, а 1941. почео да студира медицину, коју је због рата морао да прекине, да би студије наставио након рата, 1944. године. Породица Станислава Лема се 1946. године преселила у Краков где је Лем, исте године, објавио и своју прву приповетку „Човек с Марса”, која је у наставцима објављивана у часопису „Нови свет доживљаја”.

Светску славу писца научне фантастике Станислав Лем стекао је романом „Соларис”, по којем су снимљена два филма, а друга његова позната дела су: „Болница промене”, „Астронаути”, „Неизгубљено време”, „Истрага”, „Киберијада”, „Дијалози”, „Господарев глас”, „Приче о пилоту Пираксу”, „Уображена величина”, „Непобедиви”, „Мир на земљи“ и др.

Од Министарства иностраних послова Пољске добио је награду 1970. године за популаризацију пољске културе у свету, а две године касније постао је члан комисије Пољске академије наука „Пољска 2000”. У Удружење писаца научне фантастике Америке примљен је 1973. године. Исте године добија и награду Министарства културе и уметности за књижевност. Почасни докторат Вроцлавске политехнике добио је 1981. године, а 1991. године аустријску награду „Франц Кафка”.

Члан Пољске академије уметности постао је 1993. године, а 1996. године је добио Орден са белим орлом и титулу почасног грађанина Кракова. Добио је почасни докторат Универзитета у Ополу, докторат Лавовског државног медицинског универзитета и докторат Јагелонског универзитета у Кракову.

Уметничка обрада: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
1. децембар 2021.
Уметничка обрада Бобан Савић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1104. 80,00 дин (вишебојна) 10.000
1105. 80,00 дин (вишебојна) 10.000
1106. 80,00 дин (вишебојна) 10.000
1107. 80,00 дин (вишебојна) 10.000
Табак: карнет
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1104. Портрет Шарла Бодлера; 1105. Портрет Фјодора Достојевског; 1106. Портрет Рабиндраната Тагоре; 1107. Портрет Станислава Лема.
Величина марака у карнету: 29 x 35 мм
Величина табака у карнету: 84 x 96 мм (обрезан)
Величина корица карнета: 180 x 106 мм (обрезан отворен)
Важe неограничено.

Република Србија и Уједињени Арапски Емирати ове године обележавају 50 година интензивних, пријатељских односа. Пола века непрекинутих односа двеју земаља сведоче о сталном напретку, који је посебно интензивиран 2012. године када су размењене посете на највишем државном нивоу. Од тог времена односи две земље почињу убрзано да се развијају у свим сегментима, а посебно у области привреде и културе, те су потписани бројни билатерални споразуми и меморандуми о разумевању и сарадњи у областима од заједничког интереса.

С обзиром на и даље актуелну пандемију вируса Ковид 19, потребно је истаћи и веома интензивну сарадњу две државе у борби против овог глобално присутног вируса. Несебични народ и руководство Уједињених Арапских Емирата су у више наврата упутили помоћ Републици Србији у облику донација медицинских средстава, заштитне опреме, а недавно је успостављена и сарадња на производњи вакцина у Републици Србији.

У складу са овим изузетним везама између две земље, Пошта Републике Србије одлучила је да овај златни јубилеј обележи емисијом пригодних поштанских марака под називом „Србија – Уједињени Арапски Емирати: 50 година пријатељства”, које ће ову сарадњу и пријатељске везе два народа симболично графички представити.

Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Умeтничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
2. децембар 2021.
Уметничка обрада Мирослав Николић 
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл.93. (86,00 + 86,00) дин (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл.93. Мотив на блоку архитектонске знаменитости Србије и Уједињених Арапских Емирата.
Величина марака у блоку : 35 x 49,3 мм
Величина блока: 96 x 75,3 мм (обрезан)
Важe неограничено.

Споменици су монументалне грађевине створене како би сачувале успомену на догађај или особу која је својим животом и делом постала део колективног памћења друштва. Подижу се у знак сећања на историјска времена и личности и због свог уметничког, историјског или архитектонског значаја представљају културно наслеђе друштва.

Грчка реч mnemosinon, односно латинска moneo, monere, које означавају споменик, такође значе и „подсећати“, „саветовати“ или „упозорити“, што указује на то да нам споменици омогућавају да „завиримо” у прошлост али нам и помажу да замислимо шта може бити у будућности.

Споменик Стефану Немањи се налази на Савском тргу у Београду, испред некадашње зграде Главне железничке станице. Посвећен је великом жупану Стефану Немањи,  родоначелнику српске средњовековне династије Немањића и представља владарску фигуру Стефана Немање у племићкој одори, са мачем у десној руци и Хиландарском повељом у левој. Налази се на постаменту који је сачињен од више елемената. У основи, то је напукли византијски шлем, као симбол Немањине борбе за независност од Ромејског царства, из кога израња владарско жезло, симбол владарске моћи. На постаменту се налазе рељефи из Немањиног живота и српске историје за време његове владавине. Споменик, заједно са постаментом, тежи 80 тона а висок је 23,5 метра и представља највиши споменик на територији Србије. Откривен је на Савиндан, 27. јануара 2021. године.

Споменик је дело руског скулптора Александра Јулијановича Рукавишњикова, члана Руске академије уметности, професора, мајстора монументалних композиција и скулптурних портрета. Рукавишњиков је рођен 2. октобра 1950. године у Москви, у вајарској породици. На Московском уметничком институту В. И. Сурикова дипломирао је 1974. у класи Л. Е. Кербеља са одличном оценом. Звање „Заслужни уметник Руске Совјетске Федеративне Републике” стекао је 1984. године, а од 1993. управник је катедре скулптуре у Московском уметничком институту В. И. Сурикова.

Уметничка реализација: Мирослав Николић

Каталошке информације
3. децембар 2021.
Уметничка обрада Мирослав Николић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1110. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1110. Споменик Стефану Немањи на Савском тргу у Београду.
Величина мараке: 29 x 42 мм
Важe неограничено.

Удружење новинара Србије основано је 21. децембра 1881. године у Београду, под називом Српско новинарско друштво. Једно је од најстаријих професионалних новинарских удружења у свету. Први председник био је Лаза Костић, познати новинар и песник.

Прве новине у Србији, „Новине сербске“, изашле су 1834. године у Крагујевцу. Од великог значаја за развој новинарства у Србији било је доношење првог Закона о штампи, 1870. године. Тада су новине покренуте у Свилајнцу, Пожаревцу, Смедереву. На појаву нових листова и часописа у Србији нарочито је утицао либерални Закон о штампи из 1881. године.

Крајем 1881. године у Београду су излазила 22 листа и часописа али новинарство још није било призната професија. То је навело неколико београдских новинара и уредника да оснују новинарско друштво које ће радити на заштити новинарских интереса и подизању угледа новинарства.

Идејни творац био је Милан Ст. Марковић, уредник часописа Порота. Он је израдио правила – „штатут“ – друштва који је усвојен на збору новинара 21. децембра 1881. године. Њиме су дефинисана три основна циља удруживања новинара: да раде на унапређењу српске публицистике; да се узајамно потпомажу у случају потребе; да штите углед и интересе публицистике.

Српско новинарско друштво касније деловало је под називима Српско новинарско удружење (1891), Југословенско новинарско удружење – Београдска секција (1921), Београдско новинарско друштво (1929), Новинарско удружење у Београду (1941), а од 1945. године носи назив Удружење новинара Србије и ове године обележава 140 година постојања.

Стручна сарадња: Удружење новинара Србије

Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
7. децембар 2021.
Уметничка обрада: Марија Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1111. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 25
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1111. Паметни мобилни телефон са знаком УНС-а, симболишући савремено средство медија, наспрам традиционалне рото–штампе у позадини.
Величина мараке: 31,9 x 42 мм
Важe неограничено.

Фудбалски клуб Црвена звезда основан је 4. марта 1945. године и до данашњег дана издвојио се као најтрофејнији у држави, са највећом базом навијача. Први погодак у историји Звезде постигао је Коста Томашевић на дан оснивања, а годину дана касније Звезда је освојила и трофеј тадашњег шампионата државе. Био је то само први у низу бројних трофеја, с обзиром на то да је Црвена звезда у својој богатој историји освојила 32 државне титуле, као и 25 куп такмичења, уз титулу европског и светског шампиона из 1991. године, чиме се и потврдило да јој нема равне на овим просторима. У финалу Купа европских шампиона у Барију савладан је Олимпик из Марсеја после 0:0 и бољег извођења једанаестераца, а потом и Коло Коло у Токију у оквиру Интерконтиненталног купа са 3:0. Уз то, Црвена звезда освајала је и бројне међународне турнире.

Још од 1. септембра 1963. године Звездин дом је стадион „Маракана”, а од децембра 2014. стадион носи име по Рајку Митићу, првој „Звездиној звезди”. Ова изузетна почаст – да буду названи „Звездиним звездама”, додељује се фудбалерима са великим утицајем на Звездине историјске успехе и укупно их има шест. Прва „Звездина звезда” је већ поменути Рајко Митић, друга је Драгослав Шекуларац, трећа је Драган Џајић, четврта Владимир Петровић, пета Драган Стојковић, док ласкаво признање шесте „Звездине звезде” носи читава генерација из 1991. године.

Црвена звезда од оснивања негује праве вредности. Љубав, верност, сигурност, емоција, све то нашу армију навијача чини породицом. Љубав према Црвеној звезди не познаје границе, преноси се са колена на колено и због тога смо ми велика и срећна породица!

Стручна сарадња: Фудбалски клуб Црвена звезда

Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
8. децембар 2021.
Уметничка обрада: Јакша Влаховић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1112. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1113. 80,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 10 са 5 вињета
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1112. Фудбалери ФК „Црвене звезде“ приликом прославе гола, грб ФК „Црвене звезде“ у позадини; 1113. Северна трибина са најватренијим навијачима Црвене звезде у препознатљивом елементу бодрећи свој клуб, грб ФК „Црвене звезде“ у позадини.
Величина мараке: 35 x 31,9 мм
Важe неограничено.

Јован Дучић (Требиње, 15. фебруар 1874 – Гери, Индијана, САД, 7. април 1943), је био српски и југословенски писац, песник и дипломата. Основну школу је завршио у Требињу, учитељску школу у Сарајеву, а на Филозофско-социолошком факултету у Женеви је завршио права. Био је један од оснивача Народне одбране, националне невладине организације у Краљевини Србији. Један је од најзначајнијих песника српског модернизма.

Прву збирку песама објавио је у Мостару 1901. године у издању мостарске Зоре, а затим другу у Београду 1908. године. Писао је доста и у прози, литерарне есеје, путописе и књижевне критике. Био је дописни члан Српске краљевске академије, а од 1931. године и њен редовни члан. Дипломатијом је почео да се бави 1907. године, а 1910. године је постављен за аташеа у посланству у Цариграду, а потом прелази на исти положај у Софију. Био је посланик у Будимпешти, затим у Букурешту где је, 1939. године, постављен за првог југословенског дипломату у рангу амбасадора. У време окупације Југославије, 1941. године, био је опуномоћени посланик у Мадриду. Његови посмртни остаци су пренети из САД и сахрањени у Требињу 22. Октобра 2000. године. Најпознатија Дучићева дела су: Благо цара Радована, Јутра с Леутара, Стаза поред пута, Верујем у Бога и српство, Песме.

Мотив на марки: портрет Јована Дучића, са оригиналним потписом писца из посвете краљици Марији у позадини; из колекције аутограма писаца и уметника, власништво Музеја српске књижевности Удружења Адлигат.

Стручна сарадња: Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, Београд

Уметничка реализација: мр Бобан Савић, академски сликар

Станислав Винавер (Шабац, 1. март 1891 – Нишка Бања, 1. август 1955), ерудита, књижевник и преводилац, гимназијско образовање стекао је у Београду, на Сорбони је студирао математику и физику, а дипломирао је на Универзитету у Београду 1930. године. Учествовао је у балканским ратовима и Првом светском рату као један од 1300 каплара. Био је поручник у славном Ђачком батаљону, прешао је Албанију и на Крфу се ангажовао као уредник Српских новина и службеник Државног пресбироа. После рата посветио се новинарству и књижевности као припадник шаролике групе младих и нових модернистичких српских књижевника (Милош Црњански, Драгиша Васић, Растко Петровић, Раде Драинац). Члан Југословенског новинарског удружења постао је 20. новембра 1920. Био је и један од оснивача Ошишаног јежа, а између два рата радио је као специјални дописник листа Време у Бугарској, Немачкој, Аустрији, Швајцарској и Совјетском Савезу, потом као службеник Министарства иностраних послова у Женеви и Берлину. Други светски рат је провео у заробље-ништву, у немачком логору Оснабрик. Након рата живео је у Београду и бавио се књижевношћу, сатиром и превођењем са француског, енглеског, руског, чешког, пољског и немачког језика.

Песник и есејиста Винавер, утемељивач експресионистичког покрета, написао је Манифест експресионистичке школе. Најоштрије се залагао за раскид с тради-ционалним уметничким изразом. Први је на српски језик превео Доброг војника Швејка, Гаргантуу и Пантагруела, Алису у земљи чуда, Доживљаје Тома Сојера.

Међу бројним Винаверовим радовима, најпознатија су дела: Мјећа, Приче које су изгубиле равнотежу, Варош злих волшебника, Громобран свемира, Икаров лет, Европска ноћ, Језик наш насушни и, као круна његовог размишљања о српском језику, Заноси и пркоси Лазе Костића.

Мотив на марки: портрет Станисалва Винавера, са оригиналним потписом писца у позадини; из колекције аутограма писаца и уметника, власништво Музеја српске књижевности Удружења Адлигат.

Стручна сарадња: Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, Београд

Уметничка реализација: мр Бобан Савић, академски сликар

Бранко Пешић (Земун, 1. септембар 1921 – Лињано, Италија, 4. октобар 2006) био је један од најзначајнијих архитеката Србије који је оставио за собом обимно и сложено дело на разним пољима архитектонских остварења од којих су најмаркантнија данас оријентири Београда.

Технички факултет у Београду – архитектонски одсек, уписао је 1939, а дипломирао је након рата, 1947. Као пројектант, шеф градилишта и бироа у Дирекцији за изградњу Новог Београда радио је од 1947. до 1951. На Грађевинском факултету изабран је за асистента 1951. године, потом за предавача и професора на предмету Зградарство где ради до пензионисања 1986. Аутор је уџбеника за предмет Зградарство, као и већег броја стручних публикација и радова. Међу његовим најзначајнијим пројектима су: југословенски павиљони на бројним међународним сајмовима, пројекти више зграда у Београду, од којих је најзначајнија палата Београд (Београђанка). Пројектовао је 27 црквених објеката, међу којима се истичу црква у Прибоју на Лиму, капела-задужбина породице Николаја Велимировића у Лелићима, Црква Свете Петке на Чукаричкој падини.

Аутор је пројекта за наставак градње Храма Светог Саве у Београду. Главни пројектант, организатор и надзорни инжењер на градњи Храма био је од 1984. до 1996. За рад на Храму Пешић није примао никакву врсту надокнаде, а осим послова из струке, Пешић је за Храм активно прикупљао средства, у коју сврху је одржао низ предавања и изложби, од Аустралије до Уједињеног Краљевства. Био је дугогодишњи председник секције архитектуре Удружења примењених уметника и дизајнера Србије (УЛУПУДС), председник УЛУПУДС-а (1976–80) а затим и председник Савеза примењених уметника и дизајнера Југославије – СПИД-ЈУ (1981–82) За свој рад и ангажовање на културном и стручном пољу добио је више медаља и диплома. Одликован је са две Медаље рада, Орденом рада I реда, Орденом заслуга за народ, Орденом Св. Саве I реда и постхумно, 2006. године орденом Белог Орла I реда.

Мотив на марки: портрет Бранка Пешића, са скицом Храма Светог Саве и потписом архитекте у позадини; из Легата архитекте Бранка Пешића, власништво Дома легата Удружења Адлигат.

Стручна сарадња: Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат,

Београд. Уметничка реализација: мр Бобан Савић, академски сликар

Добрица Ћосић, (Велика Дренова, 29. децембар 1921 – Београд, 18. мај 2014) је био српски писац, публициста, есејиста и политичар. Као двадесетогодишњак прикључио се партизанском антифашистичком покрету и 1951. објавио Далеко је сунце, први модерни роман о српској револуцији. Затим је објавио романе: Корени, Деобе (трилогија), Бајка, Време смрти (тетралогија), Време зла – трилогија: Грешник, Отпадник, Време власти I и Време власти II.

Писао је политичке есеје, публицистичке текстове, портрете савременика и дневничке белешке сабране у књигама: Акција, Одговорности, Моћ и стрепње (забрањена 1971) Стварно и могуће (забрањена 1982), Пишчеви записи 1–5, Време змија, Писци мога века, Српско питање I и II, Косово, Пријатељи, У туђем веку, Босански рат, Косово 1968 – 2013. и постхумно – У туђем веку II.

Добитник је НИН-ове награде за романе Корени и Деобе и Његошеве награде за Време зла. Члан је САНУ од 1970. Добитник је и награде „Пушкин” за изузетан допринос словенској књижевности и носилац медаље којом га је, 2010. године, одликовао руски председник Медведев за борбу против фашизма. Писац је са биографијом изразито ангажованог интелектуалца. На XИВ пленуму ЦК Србије 1968. критиковао је албански сепаратизам због чега је оптужен као националиста и две деценије му је био забрањен сваки вид јавног деловања.

Водио је борбу за окупљање југословенске критичке интелигенције са циљем демократизације југословенског социјализма. Као нестраначка личност прихватио је дужност првог председника СРЈ 1992–1993.

У последњој деценији живота објављивао је књиге дневничких бележака којима је обухватио време својих романа (1951–2010) – Лична историја мога доба.

Мотив на марки: портрет Добрице Ћосића, са оригиналним потписом писца у позадини; из колекције аутограма писаца и уметника, власништво Музеја српске књижевности Удружења Адлигат.

Стручна сарадња: Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат, Београд

Уметничка реализација: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
10. децембар 2021.
Уметничка обрада: Бобан Савић
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1114. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1115. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1116. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
1117. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На ковертима са жигом ПД (FDC x 4)
Нацрти: 1114. Портрет Јована Дучића, са оригиналним потписом писца из посвете краљици Марији у позадини; 1115. Портрет Станисалва Винавера, са оригиналним потписом писца у позадини; из колекције аутограма писаца и уметника; 1116. Портрет Бранка Пешића, са скицом Храма Светог Саве и потписом архитекте у позадини; 1117. Портрет Добрице Ћосића, са оригиналним потписом писца у позадини.
Величина мараке: 42 x 33,35 мм
Важe неограничено.

Иво Андрић (10.10.1892, Травник – 13.3.1975, Београд) одрастао је у Вишеграду где је гледао витке стубове ћуприје на Дрини, што ће обележити његово стваралаштво. Аутор је преко стотину приповедака међу којима су и Мост на Жепи, Пут Алије Ђерзелеза, Ћоркан и Швабица, Мара милосница, Аникина времена, Мустафа Маџар, Прича о везировом слону, Велетовци, Јелена, жена које нема, романа На Дрини ћуприја, Травничка хроника, Госпођица, Проклета авлија, Омерпаша Латас, медитативне прозе Ex Ponto, Немири, Знакови поред пута, есеја, дневника и путописа. Андрићева дела преведена су на педесет језика.

Нобелову награду за књижевност Андрић је добио од Шведске академије, 26. октобра 1961. Уручена му је 10. децембра, на церемонији у Стокхолму, којој су присуствовали суверен Густав Адолф VI са свитом, као и премијер Шведске и чланови владе. На свечаности су били и академици, чланови Нобелове фондације, ранији добитници.

Лауреат је ступио на раскошну сцену Концерт-хола. Блицеви су севали, а салом су се пронеле салве аплауза. Секретар Шведске академије др Андерс Естерлинг, представио је добитника за књижевност: „Андрић носи у себи много нежности за људе, али не узмиче пред страхотама, нити пред насиљем, које у његовим очима потврђује стварност зла. Он је писац који је мајстор једног сасвим личног, оригиналног круга мотива. Он отвара једну досад непознату страницу светске хронике и обраћа нам се из дубине напаћене народне душе Јужних Словена“.

Андрић је примио повељу са текстом одлуке о награди у златотиску, златну медаљу са Нобеловим ликом на аверсу, барељефом младића који под ловором записује певање муза и својим именом на реверсу. Лауреат је добио и чек са износом који је поклонио за развој библиотекарства у Босни и Херцеговини.

Иво Андрић је највећи део живота провео у Србији и Београду, где је провео Други светски рат и где је написао своја најзначајнија дела.

Стручна сарадња: Музеј града Београда, Задужбина Иве Андрића

Уметничка реализација: Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
10. децембар 2021.
Уметничка обрада: Анамари Бањац
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
1118. 30,00 дин (вишебојна) 25.000
Табак: 8
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрти: 1118. Портрет Иве Андрића, златна медаља са Нобеловим ликом на аверсу, барељеф младића који под ловором записује певање муза и његовим именом на реверсу, мост у Вишеграду ( на Дрини ћуприја) у позадини.
Величина мараке: 42 x 33,35 мм
Важe неограничено.

10. децембра 2021. године, Србија и Казахстан прослављају 25. годишњицу од успостављања дипломатских односа између две земље. Током протеклих четврт века, српско-казахстански односи успешно су се развијали у духу пријатељства, поверења и међусобног поштовања. Казахстан и Србија афирмишу заједничку спремност за интензивирање политичког дијалога и давање новог подстицаја билатералним односима. Заједничким напорима учвршћене су и успостављене корисне везе у економској, културној и хуманитарној сфери. Формирана је чврста основа билатералног правног оквира. 

Нур-Султан и Београд конструктивно сарађују у оквиру међународних организација, укључујући УН, ОЕБС и друге. Наши заједнички напори у овој области усмерени су на унапређење поштовања међународног права и пријатељске сарадње међу државама у међународној арени, што доприноси миру, безбедности и заштити свих људских бића. Напори обе земље усмерени су ка даљем јачању билатералних односа и проширењу пријатељске, обострано корисне сарадње.

Стручна сарадња: Амбасада Републике Казахстан у Београду

Уметничка реализација издања: Мирослав Николић

Каталошке информације
10. децембар 2021.
Уметничка обрада Мирослав Николић 
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл.94. (86,00 + 86,00) дин (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл.94. Мотив на блоку архитектонске и географске знаменитости Србије и Казахстана.
Величина марака у блоку : 42 x 40,6 мм
Величина блока: 130 x 86,6 мм (обрезан)
Важe неограничено.

Један, једини, јединствени. Непоновљиви, најбољи и наш – Новак Ђоковић! 

Рођен 22. маја 1987. године, тенисом је професионално почео да се бави 2003. године.

У тридесет четвртој години држи рекорд од 350 седмица на првом месту АТП листе професионалних тенисера. Седам пута завршавао је календарску годину као број један на АТП листи, освојио је укупно 20 гренд слем титула, 37 Мастерс турнира, забележио укупно 86 победа у финалима АТП турнира. Једини је у „отвореној ери” професионалног тениса коме је пошло за руком да најмање по два пута освоји сваки гренд слем – четири најпознатија тениска турнира – Аустралијан опен (9), Ролан Гарос (2), Вимблдон (6) и УС опен (3) и једини је играч у историји, након Рода Лејвера, који је имао све четири гренд слем титуле у низу.

Пет пута је освајао завршни мастерс АТП тура, свој први АТП турнир освојио је 2006. године, док је прву титулу на гренд слем турниру забележио на Аустралијан опену 2008. године. Од тада до данас, победе се нижу, а рекорди падају. Новак Ђоковић је освојио бронзану медаљу на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године, предводио је тениску репрезентацију Србије у освајању Дејвис купа 2010. године и АТП купа 2020, a четири пута је биран за најбољег спортисту света.

Најбољи тенисер данашњице и најбољи спортиста у историји српског спорта, велики је хуманиста и филантроп. Лично и путем своје Фондације помагао је народу Србије небројено пута, у оквиру чега је 48 вртића реконструисано, адаптирано и опремљено у нашој земљи и тиме обухваћено преко 47.500 деце и 7.500 родитеља, док је 2.200 учитеља и наставника добило подршку у свом раду. Oдликован је Орденом Светог Саве и Карађорђевом звездом, као и бројним међународним признањима за доброчинство.

Придружујући се Новаковом походу на нове титуле и рекорде, Пошта Србије први пут овом јединственом емисијом одаје почаст спортисти – појединцу, који је својим резултатима и успесима златним словима уписао своје име и име Србије у историју светског спорта.

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Каталошке информације
16. децембар 2021.
Уметничка обрада Бобан Савић 
Вишебојни офсет „Форум” Н.Сад; з.ч. 13 3/4
Бл.95. (30,00 + 80,00) дин (вишебојна) 10.000
Табак: блок
На коверту са жигом ПД (FDC)
Нацрт: Бл.94. Новак Ђоковић, први рекет света.
Величина марака у блоку : 35 x 31,9 мм
Величина блока: 99 x 59 мм (обрезан)
Важe неограничено.