Систем концентрационих и логора смрти у Јасеновцу представљају најпотреснију парадигму српског страдања током Другог светског рата (1941-1945). Геноцидна по-литика Независне Државе Хрватске усмерена према српском, јеврејском и ромском народу у најтрагичнијем облику појавила се на најмасовнијем стратишту окупиране Краљевине Југославије. Током 1337 дана постојања логора смрти забележени су злочини који су људском уму и до данашњих дана остали недокучиви.  

22. април 1945. године представља дан када су последњи јасе-новачки заточеници јуришали у слободу. У последњим данима функционисања јасеновачког логора оформила се група логораша под вођством Анте Бакотића која је, у тајности, у ноћи између 21. и 22. априла осмислила план пробоја. У недељу, 22. априла 1945. године, у 10 часова, на Бакотићев знак логораши су пробили врата и прозоре барака и изненадили логорске стражаре. Око шест стотина очајних људи јуришало је кроз брисани простор према југоистичној капији трпећи значајне губитке од стражара који су из митраљеских гнезда дејствовали по њима. У хаотичним околностима је Миле Ристић, један од логораша, успео да преотме митраљез и узврaти ватру тиме омогућујући заштиту учесницима пробоја.

Пробивши се кроз југоисточну капију, преживели су се упутили ка шумама где су проналазили уточиште и слободу.

Мотиви на марки, вињети и коверти: Свети новомученици јасеновачки, рад монахиње Марије, приказани уз сагласност епископа Пакрачког и Славонског г. Јована.

Стручна сарадња: Музеј жртава геноцида и Епархија пакрачко-славонска, Српске Православне Цркве.
Графичка реализација: Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
Датум издања: 22. 04. 2025.
Број марака: 1
1376: 60.00 дин
Tираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 8
Димензија марке: 42 x 37,7 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 ¾
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Анамари Бањац
Нацрт: 1376 – Свети новомученици јасеновачки, рад монахиње Марије
Важе неограничено.

Jедна од најстаријих институција културe српског народа која и данас постоји, Српска читаоница „Лаза Костић” у Сомбору, основана је 24. марта 1845. године. На почетку је имала 72 члана оснивача, а њен први председник био је сомборски парох Аврам Максимовић. Првих деценија постојања Српска читаоница није имала своју зграду али је, учешћем чланова читаонице, добровољним прилозима сомборских Срба и уз помоћ Црквене православне општине у Сомбору, 1882. године подигнута наменска зграда, данас здање од изузетног културно-историјског значаја за град Сомбор и српски народ у целини. У периоду од 1901. до 1910. године председник Српске читаонице био је Лаза Костић, а након његове смрти ова институција понела је његово име. Године 1908. штампан је Устав сомборске Српске читаонице.

Просторије Српске читаонице краси 21 портрет познатих личности које су у различитим временским епохама на различите начине допринели културном, просветном и духовном развоју српског народа. Све изложене портрете осликао је и Читаоници даровао сликар Сава Стојков, њен почасни председник.

После Другог светског рата, Читаоници је у новој социјалистичкој држави одузет први део њеног имена па се, уместо Српска читаоница, како се 112 година звала, од 1957. године звала Читаоница „Лаза Костић”.

Данас се читаоница у Сомбору поново зове Српска читаоница „Лаза Костић”, а њени програми су, како пре 180 година тако и сада, уско повезани са чувањем образовног, културног и духовног идентитета српског народа, неговањем традиције, обичаја и српског језика и ћириличког писма.

Стручна сарадња: Српска читаоница „Лаза Костић”, Сомбор
Уметничка реализација: Анамари Бањац, академски сликар

Каталошке информације
Датум издања: 24. 03. 2025.
Број марака: 1
1375: 60.00 дин
Tираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 25
Димензија марке: 33,4 x 35 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Анамари Бањац
Нацрт: 1375 – Портрет Лазе Костића и зграда Српске читаонице „Лаза Костић” у Сомбору
Важе неограничено.

Најважнији и највећи хришћански празник – дан вечне радости, Васкрсење Христово, обележава се у знак сећања на дан када је Христ, Син Божији, победио смрт.

Васкрс је покретан празник, прославља се увек недељом, а датум се израчунава на основу датума пуног месеца који је претходио Христовом васкрсењу 30. године п. н. е. и може пасти између 4. априла и 8. маја по грегоријанском, односно између 22. марта и 25. априла по старом, јулијанском календару. Одлука о прaзновању вaскрсења Христовог донета је на првом Васељенском сабору у Никеји 325. године. Православна црква слави Васкрс према јулијанском календару.

Васкрсу претходи седмонедељни пост, а последња седмица пре Васкрса назива се Велика. За ову седмицу везују се многи народни обичаји, од којих је најпознатији фарбање јаја, која се боје на Велики петак. Прво јаје се боји у црвено и у многим деловима наше земље ово јаје се зове „чуваркућа” и чува се целе године, све до наредног Васкрса. Бојење и шарање јаја, која су у ствари симбол васкрсења, обичај је који деца сигурно највише воле. Дан Христовог Васкрсења обележава се свечаном литургијом у црквама, а верујући народ се поздравља речима: „Христос васкрсе!”, „Ваистину васкрсе!”.

Деца посебно уживају у најрадоснијем хришћанском празнику, јер је обележавање Васкрса и дан дечије радости, весеља и игре. Некада су деца на васкршње јутро устајала рано, умивала се водом у којој су јаја стајала преко ноћи и образе трљала чуваркућом како би, према веровању, била здрава и румена. Васкрс деца проводе у игри, тражећи васкршња јаја, поклоне, чоколаде и слаткише скривене по дворишту и кући и дарујући једни другима шарана васкршња јаја. Радосне васкршње обичаје и веселе дечије игре прате и пригодне песме, од којих је данас најпознатија она испевана на стихове владике Николаја Велимировића – „Христос воскресе, радост донесе!”.

Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 19. 03. 2025.
Број марака: 1
1374: 60.00 дин
Tираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 25
Димензија марке: 31,9 x 42 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Надежда Скочајић
Нацрт: 1374 – Васкршњи симболи
Важе неограничено.

Дан Војне академије обeлежава се 18. марта, у знак сећања на дан када је кнез Александар Карађорђевић, 1850. године, потписао акт о устројству Артиљеријске школе – прве војне високошколске установе у Србији, чије традиције данас чува Војна академија у Београду, висoкoшкoлска oбразoвнa и научно-истраживачка установа Министарства одбране Републике Србије.

Војна академија, која већ 175 година школује официрски кадар за потребе Војске Србије, налази се у систему високог образовања Републике Србије, у оквиру којег има акредитоване студијске програме за основне, мастер и докторске академске студије. Школовање у Војној академији је сложен процес који обједињује образовање, војну обуку и васпитање будућих официра.

У својој дугој историји, Војна академија је изнедрила плејаду врхунских интелектуалаца и стручњака, искусних војних стратега несаломљиве моралне чврстине, непоколебљивих у служби својој отаџбини. Многи међу њима били су и успешни научници и команданти, војни писци и професори, попут академика Јована Мишковића, генерала, министра и војног реформатора; академика Јована Драгашевића, генерала, војног писца и песника, професора у Војној академији и Великој школи; академика Живка Павловића, генерала, команданта и интелектуалца, великана српске војне мисли.

У години јубилеја, са поносом се сећамо и свих официра који су у Балканским и Првом светском рату исказали своје способности, предвођени војводама Радомиром Путником, Степом Степановићем, Живојином Мишићем и Петром Бојовићем.

Знатан део заслуга за одбрану СР Југославије од НАТО агресије 1999. године припада и Војној академији, која је одшколовала изврстан старешински кадар, а борбе на Кошарама и Паштрику, пуне примера изванредног пожртвовања наших официра и војника, несумњиво то и доказују. Током свог постојања, Војна академија је давала Србији официре обучене, спремне и способне за свој узвишени позив – одбрану отаџбине.

Стручна сарадња: Универзитет одбране, Војна академија Београд
Уметничка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 18. 03. 2025.
Број марака: 1
1373: 60.00 дин
Tираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 8
Димензија марке: 70 x 31,9 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Надежда Скочајић
Нацрт: 1373 – Лево: детаљ акварела “Питомац Војне академије” из 1861. године, Академијски знак (1850-1880). Десно: свечана промоција нових официра Војске Србије, дипломаца Војне академије у Београду и лого Војне Академије, Универзитета одбране.
Важе неограничено.

150 година рационалног пчеларства у Србији

Пчеларство je делатност од изузетног значаја, не само за пчеларе и пољопривреднике, већ и планету, јер je пчелa кључни елемент у одржавању равнотеже екосистема и очувању биодиверзитета и природних ресурса. Медоносна пчела која се узгаја у Србији је такозвана „домаћа пчела”, „западна медоносна пчела” или „евро-афричка медоносна пчела” (Apis mellifera L.).

Пчеларство има дугу традицију у многим културама, а рационално пчеларство је приступ пчеларству заснован на повећању ефикасности производње пчелињих производа у складу са здрављем пчела и очувањем природних ресурса.

Оцем рационалног пчеларства у Срба и на Балкану сматра се професор Јован Живановић (1841–1916). Рођен је у Сремским Карловцима, где је завршио основну школу и Велику српску гимназију, а након студија филологије у Бечу, постављен је за професора српског језика у Карловачкој гимназији.

Због здравствених разлога подигао је воћњак у околини Карловаца где се, 1875, први пут сусрео са пчелама, уносећи првих осам традиционалних кошница плетара. Уместо да добија мед гушењем пчела професор Живановић се, у потрази за новим решењима, окренуо иновацијама, па је контактирао признате пчеларе из Европе и света и почео да уводи напредне технологије рада. Из Европе је донео, али и сâм конструисао, најсавременију опрему – прву кошницу са покретним рамовима – „американку”, Хрушкину врцаљку за цеђење меда, први парни топионик за восак и прву пресу за одливке сатних основа у кошницама.

Професор Јован Живановић основао је, другу у Европи, Катедру за модерно пчеларство, за полазнике Карловачке богословије. Објавио је низ књига и издавао више часописа из области пчеларства, а у околини Карловаца уредио је и четири пчелињака са око 400 кошница. Својим радом поставио је темеље за модернизацију пчеларства у Србији, чинећи га ефикаснијим, еколошки прихватљивијим и дугорочно одрживим, остављајући тако неизбрисив траг у унапређењу пчеларске праксе, са техничког, али и еколошког аспекта.

Стручна сарадња: Даница Радовић, публициста, Музеј пчеларства Сремски Карловци
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар

150 година од открића Панчићеве оморике

Панчићева оморика (Picea omorika) је врста смрче, ендемит Балканског полуострва и терцијарни реликт. То значи да се ова биљка може пронаћи само на одређеном, мањем подручју и да је успела да опстане од давних времена (процењује се да Панчићева оморика постоји већ око 65 милиона година). Због тих карактеристика је позната као „живи фосил“.

Име је добила по српском научнику Јосифу Панчићу (српски лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије), који ју је открио на планини Тари 1875. године, код села Заовине. Научни назив оморика потиче од локалног имена за ову четинарску врсту. Пре леденог доба ова врста је била широко распрострањена у Европи, а данас природно расте једино на Балканском полуострву, у подручју средњег тока реке Дрине и у кањону реке Милешевке, односно у западној Србији и источној Босни.

Највећи део популације у Србији налази се у оквиру Националног парка Тара, па се зато Панчићева оморика сматра краљицом ове планине, а лепа, витка и елегантна крошња, по којој се разликује од свих других четинара, донела јој је и титулу „краљице четинара“.

На Црвеној листи угрожених врста Међународне уније за заштиту природе Панчићева оморика се налази од 1998. године. На почетку је била означена као рањива, а од 2010. године, нажалост, проглашена је за угрожену врсту. Сва налазишта Панчићеве оморике издвојена су у резервате природе и о њима брине Завод за заштиту природе Србије, а свако појединачно стабло Панчићеве оморике је под заштитом.

Стручна сарадња: Завод за заштиту природе Србије
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 05. 03. 2025.
Број марака: 2
1371: 60.00 дин
1372: 120.00 дин
Tираж: 15.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 2
Табак: 8
Димензије марака: 42 x 37,7 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Марија Влаховић
Нацрт: 1371 – Јован Живановић, прва кошница са покретним рамовима – „американка”, домаћа пчела (Apis mellifera L.).
Нацрт: 1372 – Јосиф Панчић, Панчићева оморика (Picea omorika), Национални парк Тара.
Важе неограничено.

210 година од Таковског устанка

Други српски устанак представља један од најзначајнијих догађаја у процесу стварања модерне српске државе у 19. веку. Устанак, чији је почетак свечано означен на празник Цвети, 23. априла 1815. године у Такову, био је трећи и последњи у низу оружаних покрета унутар Српске револуције (1804–1833). Његовим успешним исходом створени су темељи за преговоре са Османским царством, који су деценију и по касније крунисани успостављањем аутономне Кнежевине Србије.

Подизање Таковског устанка било је подстакнуто тешким условима живота српског становништва на простору Београдског пашалука у годинама које су уследиле након краха Првог српског устанка (1804–1813) и неуспеха Хаџи Проданове буне (1814). Као одговор на насиље Османлија, народне старешине су у пролеће 1815. године донеле одлуку о покретању буне, на чијем челу се нашао војвода и обор кнез Милош Обреновић. Након обредног полагања заклетве пред црквом брвнаром у Такову, устаници су се упутили у борбу. У потоњим недељама и месецима уследио је низ великих битака, међу којима су се својим значајем истакли бојеви код Чачка и на Љубићу, борбе код Палежа и Пожаревца, као и битка на Дубљу.

Хитро запоседање готово целе територије Пашалука, изузимајући утврђене градове, као и хумано поступање према турским цивилима и војницима, омогућили су српском вожду Милошу да крајем јула 1815. године постигне усмени договор са турским војним заповедником Марашли Али-пашом, којим је Србима загарантована самоуправа у Београдском пашалуку. Овај договор послужио је као основа дугогодишње дипломатске борбе за аутономију, окончане султановим доношењем три хатишерифа, 1829, 1830. и 1833. године, којима је Србија стекла статус вазалне кнежевине Османског царства.

190 година од Сретењског устава

Први устав Кнежевине Србије свечано је проглашен на Великој народној скупштини у Крагујевцу на Сретење, 15. фебруара 1835. године. Његово доношење представљало је епилог дуготрајних напора да се лична власт кнеза Милоша Обреновића ограничи и успоставе темељи правне државе у Србији. Успех тзв. Милетине буне, на прелазу из 1834. у 1835. годину, приморао је кнеза Милоша да убрза процес доношења устава, за чијег аутора је изабран кнежев секретар Димитрије Давидовић.

Давидовићев нацрт устава начелно је предвидео поделу власти на законодавну, извршну и судску грану. Према слову устава, законодавна и извршна власт биле су подељене између кнеза и установе Државног савета, док је судска власт била поверена независним судовима, које је тек требало оформити. Устав је остао упамћен и по томе што су њиме кодификована општа народна права и слободе, као што су равноправност пред законом и неприкосновеност личности и имовине. Посебан цивилизацијски искорак представљали су уставни чланови којима се у Србији забрањује ропство и укидају последњи реликти феудализма.

Инспирисан белгијским и француским узорима, први српски устав савременицима се учинио исувише слободоумним, па је убрзо наишао на отпор великих сила. Због либералних начела која је прокламовао, њиме су биле незадовољне тзв. силе старог поретка, Аустрија и Русија, док су га османски представници доживели као чин нарушавања султановог суверенитета. Захваљујући томе, овај „француски расад у турској шуми”, како га је назвао путописац Сипријен Робер, укинут је већ 55 дана након доношења. Три године касније, њега је наследио знатно конзервативнији, тзв. Турски устав, донет уз сагласност турског султана и под покровитељством руског императора.

Стручна сарадња: Борис Марковић, кустос историчар Историјског музеја Србије
Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Каталошке информације
Датум издања: 12. 02. 2025.
Број марака: 2
1369: 60.00 дин
1370: 60.00 дин
Tираж: 15.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 2
Табак: 10
Димензије марака: 31,9 x 42 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Јакша Влаховић
Нацрт: 1369 – Милош Обреновић са заставом Таковског устанка, црква брвнара у Такову посвећена Светом Ђорђу, 1795.
Нацрт: 1370 – Димитрије Давидовић, насловна страна Сретењског устава, Сретењска застава
Важе неограничено.

Кинеска култура, стара хиљадама година, дарује човечанству драгоцено културно наслеђе и духовно богатство. Кинески хороскоп спада у најстарије познате хороскопе, са знацима Миш, во, тигар, Зец, Змај, Змија, Коњ, Коза, Мајмун, Петао, Пас и Свиња. Њима одговара дванаест астролошких грана, са дванаестогодишњим циклусом. Поред тога, у Кинеском хороскопу, веома су битни и елементи: метал, дрво, вода, ватра и земља. Карактерне одлике личности често су у блиској вези са карактеристикама кинеског хороскопа везаним за годину у којој је особа рођена.

​Година 2025. биће година Дрвене Змије. Змија је позната по својој загонетној и интроспективној природи, аналитичком уму и способности да се носи са сложеним ситуацијама и најављује годину пуну прилика за финансијски раст и нове романсе.

Лунарна кинеска година Дрвене Змије почиње 29. јануара 2025. године, чиме започиње петнаестодневни пролећни фестивал који славе Кинези широм света.

​Материјал за реализацију пригодне поштанске марке уступило је Министарствo културе и туризма Народне Републике Кине. Стручна сарадња: Кинески културни центар у Београду. Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар.

Каталошке информације
Датум издања: 28. 01. 2025.
Број марака: 1
1368: 120.00 дин
Tираж: 25.000
Коверат првог дана (FDC) са жигом: 1
Табак: 10
Димензија марке: 31,9 x 42 mm
Штампа: вишебојни офсет
Зупчање: чешљасто 13 3/4
Штампарија: Форум Нови Сад
Уметничка реализација: Надежда Скочајић
Нацрт: 1368 – Змија, кинески знак зодијака 2025. године
Важе неограничено.