Опис
Прва планинарска организација у Србији, Српско планинско друштво, основана је 9. јуна 1901. године у Београду. На нашим просторима и међу нашим људима било је и пре тога одлазака на планине ради уживања у природи, њеног упознавања и проучавања. Први планинарски кораци у нас припадају Љубомиру Ненадовићу, Милану Милићевићу, Доситеју Обрадовићу и апотекару из Свилајнца, Јулију Драшкоцију.
Оснивачима Српског планинарског друштва узор је био човек који је планину заволео као део своје научне и животне мисије – Јосиф Панчић. Он је са својим студентима већ средином XIX века организовао прве групне излете у српске планине, поставивши темеље онога што ће касније постати покрет. Међу оснивачима Српског планинарског друштва били су најумнији људи свог доба – академици, професори, угледни грађани. Први председник био је Јован Жујовић, оснивач геолошке науке у Србији.
У периоду до Другог светског рата у Србији су постојала четири планинарска друштва: Српско планинарско друштво – Београд, Фрушка гора – Нови Сад, Удружење студената планинара – Београд и Морава – Ниш која су имала неколико десетина подружница на просторима од Пећи до Суботице и од Ужица до Жагубице.
После Другог светског рата, 1948. године, основан је Планинарски савез Србије. Од тада, планинарске организације више не делују као самосталне већ су удружене у Савез као заједницу са јединственим чланством и програмским задацима. Данас Савез чини преко 20000 чланова који су удружени у више од 200 основних организација – клубова и друштава.
Планинарски савез 1997. године постаје члан Спортског савеза Србије, чиме је наглашен спортски карактер организације. Наши планинари освајали су врхове света, од Балкана па до највиших врхова свих континената и наступали на такмичењима на којима су освајали бројне медаље и признања.
Стручна сарадња на издању: Планинарски савез Србије
Уметничка реализација издања : Надежда Скочајић, академски графичар
