Опис
50 година од оснивања Универзитета уметности у Београду
Асоцијација високих уметничких школа – Музичке академије (основане 1937), Академије ликовних уметности (основане 1937) Академије примењених уметности (основане 1948) и Академије за позоришну уметност (основане 1948, а у коју је 1950. интегрисана Висока школа за филмску глуму и режију), формирана је 10. јуна 1957. године као Уметничка академија.
Године 1973. Уметничка академија прераста у Универзитет уметности, који чине четири фаултета: Факултет ликовних уметности, Факултет музичке уметности, Факултет примењених уметности и дизајна и Факултет драмских уметности.
Од свог оснивања Универзитет уметности у Београду je, као водећа установа за уметничко образовање у Србији и региону, играо кључну улогу у обликовању уметничке сцене у Србији и један је од темеља на којима је Београд изгадио своју репутацију креативног центра и престонице културе.
Универзитет уметности данас школује више од 2.800 студената, кроз 37 акредитованих студијских програма и преко 120 модула на нивоу основних, мастер и докторских студија, на четири факултета и универзитетском Центру за интердисциплинарне студије и један је од ретких универзитета у Европи који је уметничко истраживање увео у оквире докторских студија.
Током пет деценија постојања, Универзитет уметности остварио је изузетан културни утицај образовањем талентованих уметника, музичара, глумаца, редитеља и других стручњака у различитим уметничким дисциплинама а његови дипломци допринели су богатству културног наслеђа савременог друштва, не само на нашим просторима, већ и широм света.
Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
Уметничка обрада издања: Мирослав Николић
Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар
100 година од оснивања Београдске филхармоније
Један од најзначајнијих српских композитора и диригената, Стеван Христић (1885–1958), формирао је оркестар од музичара Опере Народног позоришта, наставника београдских музичких школа и неколиких аматера који је, под именом Београдска филхармонија, 13. јуна 1923. године одржао свој први концерт. Захваљујући ентузијазму оснивача, уметничког директора и шефа диригента Стевана Христића и његових колега музичара, 1923. године отпочело је уметничко музичко путовање Београдске филхармоније које траје већ читав век.
Стогодишњу историју Филхармоније чини разноврсни музички репертоар изведен на позорницама широм света, 620 музичара који су у њој провели свој радни век од како се континуирано води архива (1951), 16 уметничких руководилаца, бројни гостујући диригенти и музичари – најпознатија светска имена музичке уметности, али и одушевљена публика на свим континентима.
У нови миленијум Београдска филхармонија ушла је под вођством Ивана Тасовца након неколико тешких година на самом крају прошлог века. Јединствени шарм, специфичан карактер и несмањени ентузијазам поново су постале главне одлике Београдске филхармоније које су овај грандиозни ансамбл вратиле у сам врх светских оркестара и међу једну од најуспешнијих институција културе у земљи и региону.
Поред професионалне подршке и сарадње са најзначајнијим именима међународне концертне сцене, посебно је вредно вишедеценијско пријатељство са легендарним маестром Зубином Мехтом, који редовно одржава добротворне концерте са Филхармонијом.
Рушење предрасуда, иницирање културних контаката, чување старих и стварање нових пријатељстава, померање граница у музици и достизање нових нивоа изузетности, створили су од Београдске филхармоније национални бренд и оркестар за чије се концерте сатима чека у дугачким редовима.
Стручна сарадња: Београдска филхармонија
Уметничка обрада издања: Мирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар
70 година од оснивања Галерије Дома Војске Србије
Галерија Дома Војске Србије налази се у монументалном здању палате некадашњег Ратничког дома, данас Дома Војске Србије. Иницијативу за оснивање Галерије покренуо је 1945. познати ликовни уметник и оснивач Факултета примењене уметности у Београду Бранко Шотра, први послератни руководилац установе.
Од почетка рада Галерије 1953. године организоване су бројне тематски ангажоване изложбе југословенских уметника, посвећене револуцији и народноослободилачкој борби, али су уметници приређивали и самосталне изложбе без тематских ограничења. Овај вид активности Галерије директно је утицао на формирање Уметничке збирке, за коју су дела прибављана и посредством откупа, поклона, у размени са институцијама, а понекад и ангажовањем ликовних уметника. Како су се међу прибављеним делима подједнако нашла остварења и са тематски ангажованих и са самосталних изложби, Уметничка збирка Дома Војске Србије оваквим приступом сакупљања постала је јединствена. Томе у прилог говори богатство фундуса, у коме се налази око 1.500 дела ликовне и примењене уметности свих генерација уметника са подручја некадашње Југославије.
У збирци се налази неколико значајних остварења насталих у првој половини 20. века, као што су дела Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Саве Шумановића, затим Мила Милуновића, Љубе Бабића, Косте Хакмана, Јована Бијелића. Ипак, највећи део збирке чине дела српских и југословенских уметника насталих у другој половини 20. века, почевши од Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Крсте Хегедушића, Марка Челебоновића, Николе Мартиноског, Миће Поповића, Љубице Цуце Сокић, Сретена Стојановића и других великана југословенског ликовног стваралаштва.
Стручна сарадња: Јелена Кнежевић, виши кустос, Начелник Галерије Дома Војске Србије
Уметничка обрада издања: Мирослав Николић
Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар
