Опис
Рудолф Арчибалд Рајс (Rodolphe Archibald Reiss, Хехцберг, Хаузах, 8. јул 1875 – Београд, 8. август 1929) био је швајцарски форензичар, криминалистички стручњак, универзитетски професор, публициста и велики пријатељ српског народа.
Докторирао је хемију и постао асистент на Универзитету у Лозани, бавио се фотографијом и форензиком, а 1902. почео је да предаје Судску медицину, од 1906. као редовни професор.
По избијању Првог светског рата 1914. Арчибалд Рајс долази у Србију, на позив српске владе, да истражи злочине аустроугарске војске над цивилним становништвом. Његови новински извештаји о страдањима Срба објављивани током 1914. публиковани су 1915. године у Паризу у засебној књизи „Comment les Austro–Hongrois ont fait la guerre en Serbie”, а потом и у Лондону, 1916. на енглеском језику.
Рајс је касније са српском војском прошао и Албанску голготу, Крф и Солунски фронт, документујући ратна страдања и живот српских војника, које је после рата објавио у делу „Писма са српско–македонског фронта” и свом ратном дневнику „Шта сам видео и проживео у великим данима”.
Био је убеђени заговорник стварања југословенске државе и члан делегације југословенске владе на Париској мировној конферецији 1919. Након рата настанио се у Србији и добио држављанство. Познат по својој посвећености истини, правди и љубави према Србији, разочаран приликама у новој држави писао је о друштвеним проблемима. Његово најпознатије дело, „Чујте Срби!”, према његовом налогу, објављено је тек након његове смрти.
Умро је 8. августа 1929. у Београду. Пo његовој изричитој жељи, његово срце сахрањено је на Кајмакчалану, уз погинуле српске војнике. Почасни капетан српске војске Арчибалд Рајс, носилац споменице Првог светског рата, одликован је Орденом Белог орла са мачевима и двема медаљама за храброст. Историја га памти као једног од најискренијих пријатеља Србије и симбол поштења, хуманости и пожртвовања.
Стручна сарадња: проф. др Милан Радовановић, Амбасада Швајцарске у Београду и Универзитетска библиотека ,,Светозар Марковић” Београд
Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар
