Опис
Архив Војводине основан је 1926. године као Државна архива у Новом Саду. Од 1989. године седиште Архива налази се у адаптираној згради некадашњег истражног затвора, подигнутој почетком 20. века према пројекту архитекте Ђуле Вагнера. Здање је 2007. године проглашено спомеником културе.
Др Димитрије Кириловић (1894–1956) био је први архивар Државне архиве у Новом Саду од 1926. до 1932. године, а потом и њен управник од 1932. до 1941. године. Својим преданим радом поставио је темеље организоване архивске службе и дао пресудан допринос институционалном развоју ове делатности, систематском прикупљању и заштити грађе, као и формирању првобитног архивског фонда.
Архив Војводине данас делује као установа у јавној својини, надлежна за заштиту архивске грађе и документарног материјала насталих радом покрајинских органа, установа, организација и истакнутих појединаца на простору данашње АП Војводине. Грађа која се чува у Архиву обухвата период од времена Хабзбуршке монархије до савременог доба и представља аутентично сведочанство о политичким, друштвено-економским и културно-историјским приликама у којима су њени ствараоци деловали, а користи се у јавноправне, приватноправне и научноистраживачке сврхе.
Мотиви на издању: фрагмент бревијара на пергаменту (XII–XIII век); митрополит Стефан Стратимировић оглашава наименовање Јосифа Рајачића за вршачког епископа (1833); писмо захвалности патријарха Арсенија III Црнојевића аустријском цару Леополду I на указаној милости избеглом српском народу (1690); Сретењски орден првог степена, додељен Архиву Војводине поводом сто година рада, за нарочите заслуге за Републику Србију и њене грађане у очувању културног и историјског наслеђа.
Стручна сарадња на припреми издања: Дуња Андрић, Архив Војводине
Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
