Опис
Бела рода (Ciconia ciconia), најпознатија птица селица, гнезди се у Европи и деловима Азије и Африке, а зиму проводи у подсахарској Африци и Индији. Гнезда гради близу људи, на зградама и стубовима. Храни се инсектима, водоземцима, гмизавцима, рибама и малим сисарима. Просечно живи 15 година. Женка снесе 3–6 јаја, а родитељи наизменично леже на њима 34 дана. На пут до зимског станишта, дуг око 12.000 км у једном смеру, младунци крећу средином августа, а родитељи почетком септембра.
Путовање је изузетно опасно: због високе смртности, само једна од десет рода успе да се врати кући након три године. Зато су у многим деловима Европе данас проређене или нестале. Угрожене су због губитка влажних станишта, криволова на Блиском истоку и струјних удара. Ипак, популација у Србији строго је заштићена, па бележи благи раст и броји 1.900–2.000 парова, од којих се више од половине гнезди у Војводини, а Нови Сад може да се похвали највећом колонијом рода на једном месту у Европи.
Сова утина (Asio otus) је сова средње величине, препознатљива по дугачким ушкама од перја. Женке су крупније од мужјака. Мужјаци тихо хучу, женке кмече, а млади се оглашавају веома продорним звуком налик шкрипању љуљашке. Ова врста не гради гнезда, већ их преотима од других птица. Женка од средине марта до краја априла полаже 3–5 јаја. Млади се излежу после 28 дана, гнездо напуштају након 25 дана, а потпуно самостално полећу са седам недеља.
Утине су активне ноћу, хране се глодарима и малим сисарима, а дању се скривају у крошњама. Зими се окупљају у јата (од неколико, па до више стотина јединки) на традиционалним локацијама, често у насељеним местима. Као природни регулатори броја глодара, утине имају огроман значај за људе јер смањују потребу за хемијским отровима који загађују храну и средину. У Србији су строго заштићена врста, а само у Војводини постоји око 450 места окупљања сова, у којима заједно зимује око 30.000 јединки. Градски трг у Кикинди највеће је зимско станиште сова утина на планети Земљи.
Стручна сарадња на издању: Mилан Ружић, Калман Молдваи, Урош Стојиљковић, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић; Анамари Бањац, академски сликар
