Опис
Водоземци (Amphibia) су најстарији представници копнених кичмењака и чине „прелаз” између риба и правих копнених кичмењака. Овој групи животиња припадају разне врсте жаба, даждевњака, мрмољака и сродних животиња. У Србији живи 14 врста жаба и осам врста репатих водоземаца од којих је строго заштићено чак 18 врста.
Планински мрмољак (Ichthyosaura alpestris) насељава претежно брдовите и планинске пределе у Србији. Дужина његовог репа приближно је једнака дужини тела са главом. Леђна површина тела је мрка, сива, браон или маслинаста, понекад и потпуно црна, са нејасним светлим мрљама често присутним на леђима, а понекад и на бочним странама. Трбушна страна је светло жуте или наранџасте боје.
Крекетуша (Hyla arborea), је безрепи водоземац чија боја варира у зависности од обојености подлоге и због тога се одлично камуфлира у средини у којој живи. Мужјаци, мањи и лакши од женки, имају унутрашњу вокалну врећу за појачавање звука, а грло им се доста избочи током производње звука. Углавном су светло зелене боје, a стомак им је најчешће бео. Иако не избегавају дневну светлост, најактивнији су у вечерњим сатима. Народно име гаталинка добила је по веровању да је способна да предвиди – „гата“ какво ће бити време.
Шарени даждевњак (Salamandra salamandra) је највећи репати водоземац Централне Европе, са најдужим животним веком. Живи и до две децније и достиже дужину и до двадесет два центиметра. Даждевњак има велику, пљоснату главу, на којој су изражене заушне жлезде које луче отровни секрет. Његова упадљива црно-жута боја упозорава потенцијалне грабљивце да је нејестив. Живи претежно у листопадним шумама брдских и планинских крајева, у влажним стаништима близу воде.
Стручна сарадња: др Ана Пауновић, музејски саветник, Природњачки музеј, Београд
Уметничка реализација: Марија Влаховић, академски графичар
