Знаменити светски књижевници

320,00 рсд

Карнет

Година издања: 2021

На залихама


Шифра производа: 801695 Категорије: , ,

Опис

Шарл Бодлер (1821 – 1867)

Шарл Бодлер (Париз, 9. април 1821 – Париз, 31. август 1867), био је зачетник модернизма и један од највећих песника света. Писао је опсежно о актуелним темама из француске културе, објављивао критике и есеје. Директан и искрен и са пријатељима и непријатељима, познат као кицош и расипник, практично читав живот провео је у борби са финансијском оскудицом. Иако је породица за њега планирала каријеру у области права или дипломатије, Бодлер је одлучио да се посвети искључиво књижевности.

Прво уметничко дело које је објавио био је преглед – критика, „Салон из 1845”, а страст којом је писао о уметности привукао је пажњу уметничке заједнице у Француској. Најпознатије дело, збирку песама „Цвеће зла”, објавио је 1857. године. Песме из ове збирке стекле су тада малобројну публику, али је предмет песама привукао велику пажњу. Неке од главних тема ове збирке, секс и смрт, лезбејска љубав, туга, корупција, изгубљена невиност, тешкоћа живљења, биле су скандалозне за оно време. Ремек-дело страсти, уметности и поезије, збирка „Цвеће зла”, као и остали Бодлеров уметнички опус и данас остварује изузетан утицај на генерације стваралаца, пре свега у Француској и Великој Британији, али и широм света. Милиони читалаца његову поезију доживљавају као један од врхунаца људске креативности. Књижевно наслеђе Шарла Бодлера је део културне ризнице човечанства па отуда и обележавање двестогодишњице његовог рођења пригодном поштанском марком.

Уметничка обрада: мр Бобан Савић, академски сликар

Фјодор Достојевски (1821 – 1881)

Фјодор Михаилович Достојевски (Москва, 11. новембар 1821 – Санкт Петербург, 9. фебруар 1881) је руски писац и један од највећих књижевника света. Утицај који је својим делима остварио може се мерити са ретким великанима светске књижевности, попут Шекспира или Сервантеса. Зачетник је новог жанра, психолошког романа, а његова дела су инспирисала оснивање многих нових покрета и праваца у уметности и књижевности. Неки од највећих стваралаца с краја деветнаестог и двадесетог века, у књижевности, филозофији и психологији ослањају се на инспирацију произашлу из његових дела и стварају свој допринос човечанству захваљујући делима овог изузетног писца, међу којима су најпознатија „Коцкар”, „Идиот”, „Злочин и казна” и „Браћа Карамазови”. Стваралаштво Достојевског постало је синоним за дубоку психолошку анализу, а многи теоретичари психологије, па чак и сам Сигмунд Фројд, сматрали су Достојевског зачетником психолошке теорије и анализе.

Генерације читалаца широм света стицале су животну зрелост читајући дела Достојевског, па је велики јубилеј, обележавање двестоте годишњице његовог рођења изванредна прилика да се пригодном поштанском марком додатно истакне значај и утицај овог великана руске и светске књижевности и културе уопште.

Уметничка обрада: мр Бобан Савић, академски сликар

Рабиндранат Тагор (1861-1941)

Рабиндранат Тагор (Калкута, 7. мај 1861 – 7. август 1941) је био индијски књижевник, драматург и филозоф. Написао је више од 1000 поема, 24 драме, осам романа, више од 2000 песама, велики број есеја и другу прозу. Поезија Тагора се одликује једноставношћу емоција, есеји јачином мисли, а романи друштвеном свешћу. Главни циљ му је био повезивање истока и запада, те је и сам преводио своју лирску прозу на енглески језик. Прве песме написао је већ са осам година. Током студија права у Лондону, објавио је и своје прве две збирке песама, „Вечерње песме” и „Јутарње песме”. Студије није завршио, већ се вратио у Индију и посветио се књижевном раду. Нобелову награду за књижевност добио је 1913. године, за збирку песама „Гутанџали”, а 1915. године добио је и титулу витеза. Ове титуле се одрекао после масакра у Амрицару 1919. године. Оснивач је експерименталне школе у Схантиникетану, која је била заснована на Упандисанским идеалима образовања. Најзначајнија дела су му збирке песама „Градинар” и „Гутанџали”, а од романа „Бродолом”. Осим литературом, Рабиндранат Тагор бавио се и сликањем и компоновањем. Аутор је музике и текста индијске националне химне.

Уметничка обрада: мр Бобан Савић, академски сликар

Станислав Лем (1921-2006)

Станислав Лем (Лавов, Украјина, 12. септембар 1921 – Краков, Пољска, 27. март 2006) је био пољски књижевник и један од најпознатијих светских писаца научне фантастике. Матурирао је у гимназији у Лавову 1939. године, а 1941. почео да студира медицину, коју је због рата морао да прекине, да би студије наставио након рата, 1944. године. Породица Станислава Лема се 1946. године преселила у Краков где је Лем, исте године, објавио и своју прву приповетку „Човек с Марса”, која је у наставцима објављивана у часопису „Нови свет доживљаја”.

Светску славу писца научне фантастике Станислав Лем стекао је романом „Соларис”, по којем су снимљена два филма, а друга његова позната дела су: „Болница промене”, „Астронаути”, „Неизгубљено време”, „Истрага”, „Киберијада”, „Дијалози”, „Господарев глас”, „Приче о пилоту Пираксу”, „Уображена величина”, „Непобедиви”, „Мир на земљи“ и др.

Од Министарства иностраних послова Пољске добио је награду 1970. године за популаризацију пољске културе у свету, а две године касније постао је члан комисије Пољске академије наука „Пољска 2000”. У Удружење писаца научне фантастике Америке примљен је 1973. године. Исте године добија и награду Министарства културе и уметности за књижевност. Почасни докторат Вроцлавске политехнике добио је 1981. године, а 1991. године аустријску награду „Франц Кафка”.

Члан Пољске академије уметности постао је 1993. године, а 1996. године је добио Орден са белим орлом и титулу почасног грађанина Кракова. Добио је почасни докторат Универзитета у Ополу, докторат Лавовског државног медицинског универзитета и докторат Јагелонског универзитета у Кракову.

Уметничка обрада: мр Бобан Савић, академски сликар

Повезани производи …