Европа

115,00 RSD

Пригодна поштанска марка

Година издања: 2021

На залихама


Шифра производа: 862301 Категорије: , , ,

Опис

Falco cherrug – степски соко
Степски соко се гнезди од централне Европе на западу, па све до Манџурије на истоку широм умереног појаса Евроазије.

Мужјаци и женке су слични по обојености, али су женке веће и теже. Углавном се храни глодарима и птицама, најчешће текуницама и голубовима. Код нас се гнезди у већ направљеним гнездима, углавном гавранова које преотима од домаћина током марта. Ова врста полаже од 3 до 6 јаја, на којима лежи женка, док се о младима старају оба родитеља.

Степски соко је угрожен на глобалном нивоу, а брзи пад популације је забележен свуда, нарочито на подручју Азије где живи већина популације. Главни узроци пада популације су уништавање станишта, прогањање и убијање. У Србији је степски соко најзначајнија врста глобално угрожене птице.

Код нас је тренутно број гнездећих парова око 40. Има статус строго заштићене врсте. Мере заштите које се спроводе код нас укључују стављање вештачких гнезда која степски соко радо прихвата.

Eremophila alpestris – ушата шева
Ушата шева је једина врста шеве која насељава, осим Евроазије и севера Африке, и подручје Северне и Јужне Америке. Ушата шева је широко распрострањена врста, али је везана за специфична станишта, те никада није честа и бројна. Код нас се ова врста гнезди на високим планинама.

Ушата шева насељава травната и каменита станишта са ниском вегетацијом и голим деловима која се налазе на планинама. Храни се инсектима и семењем трава. Полови се разликују по обојености и дужини перја на глави које подсећају на уши, по коме је ова врста добила име. Мужјаци изводе свадбени лет током кога певају и тако привлаче женке. Углавном полажу од 2 до 5 јаја на којима лежи женка, а оба родитеља хране птиће.

Ова врста није угрожена на глобалном нивоу, док је у Србији ушата шева сврстана у локално угрожене врсте. Има статус строго заштићене врсте. Сматра се да су главни разлози пада бројности ове врсте у Србији зарастање станишта и глобално отопљавање.

Стручна сарадња: др Марко Раковић, Природњачки музеј у Београду.

Уметничка реализација издања: мр Марија Влаховић, академски графичар.

 

Повезани производи …