Опис
Ана (Вукановић) Немањић (1125 – 1200) је била српска велика жупаница, супруга Стефана Немање, родоначелникa српске владарске династије Немањића и мајка Стефана Првовенчаног, Вукана и Светог Саве. О њеном пореклу постоје опречни подаци, али оно што историја памти је да је Ана Немањић, заједно са супругом Стефаном Немањом, била задужбинар бројних манастира. Стефан Немања и Ана Немањић замонашили су се на Благовести 1196. године, добивши имена Симеон и Анастасија. Монах Симеон се повукао у Студеницу, а Анастасија у њихову задужбину, Манастир Свете Богородице у Топлици, где је и умрла 1200. године. Њене мошти су касније пренете у Студеницу, задужбину и гробну цркву њеног мужа, где и данас почивају.
Мотив на марки – детаљ фреске из Пећке патријаршије.
Симонида Немањић (1294 – после 1345) била је једина ћерка византијског цара Андроника II Палеолога и царице Ирине. Српски краљ Стефан Урош II Милутин Немањић је почетак своје владавине обележио освајањем Скопља, 1282. године, а потом и читаве Вардарске Македоније. Цар Андроник II је, након покушаја да поврати изгубљене територије и дугих преговора о миру, 1299. године понудио српском краљу Милутину руку своје малолетне кћери, као гаранцију мира и пријатељства између Византије и Србије. Њена необична судбина била је инспирација многим уметницима, а лепота опевана у песмама и приказана на многим фрескама и сликама. Фреска са њеним ликом у Манастиру Грачаница, у Цркви Св. Богородице (Благовештења), живописаној око 1320. године, се сматра једном од највреднијих фресака српског средњовековног сликарства. Након Милутинове смрти, 1321. године, краљица Симонида се замонашила. Умрла је после 1345. године.
Мотив на марки – детаљ фреске из Манастира Грачаница.
Ана (Дандоло) Немањић (година рођења непозната – око 1265) је била српска краљица, супруга краља Стефана Првовенчаног и мајка будућег краља Стефана Уроша I. Ћерка Ранијера Дандола, вицедужда Венеције и прокуратора Сан Марка, за Стефана Немањића удала се 1217. када су и заједно крунисани, у Цркви Св. апостола Петра и Павла у Расу. Краљици Ани посвећена је чувена фреска „Смрт краљице Ане Дандоло”, која је насликана на северном зиду припрате Цркве Св. Тројице у Сопоћанима. На фрески је приказана краљица Ана на одру у тренутку када њену душу прихвата анђео, а крај њеног узглавља појављују се Христос и Богородица. Око одра је окупљен српски двор. Њен син и краљ Урош представљен је у владарској одежди с круном на глави, иза њега стоје принчеви Драгутин и Милутин, а иза њих принцеза Брнча, док леву руку краљице држи и љуби њена снаха краљица Јелена. На фрески је насликан и архиепископ Сава II.
Мотив на марки – детаљ фреске из Манастира Сопоћани.
Јелена Немањић, (око 1236 – 1314), у историји позната и као Јелена Анжујска, била је српска краљица, супруга српског краља Стефана Уроша I и мајка краљева Драгутина и Милутина. Била је потомак владарских и племићких породица које су потицале са подручја Византије и Угарске, активна и утицајна у свим сферама власти, политици и дипломатији, али ништа мање у духовној и градитељској. Уз царицу Јелену, супругу Душана Силног, Јелена Анжујска најчешће је осликавана жена српског средњовековног сликарства. Замонашила се у Цркви Светог Николе у Скадру. Умрла је на двору у Брњацима 1314. године, а по сопственој жељи сахрањена је у својој задужбини, Манастиру Градац. Канонизована је три године након смрти.
Мотив на марки – детаљ фреске из Манастира Сопоћани.
Каталина/Катарина (Арпад) Немањић (средина 13. века – после 1316. године) угарска принцеза из династије Арпад, била је супруга краља Стефана Драгутина Немањића, са којим је у брак ступила 1268. године. Брак је закључен као део мировног споразума између Угарске и Србије. Каталина је постала српска краљица, а Београд је био део територија којe је „у мираз” добио краљ Драгутин. Јелена Анжујска, мајка Драгутинова, била јој је свекрва и узор. Имала је бројно потомство, синове Владислава и Урошицу који се приказују као принчеви на ликовним представама лозе Немањића. Имала је и кћери Јелисавету, Маргариту и Урсу(лу). Јелисаветин потомак био је Твртко, први владар Босне и дела Србије, који је понео назив краља Србије и Босне. Каталина је ктитор Манастира Троноша код Лознице, из 1317. године.
Мотив на марки – детаљ фреске из Цркве Светог Ахилија у Ариљу (копија из Народног музеја Србије, кописта Рајко Николић).
Jелена (Страцимировић) Немањић (око 1310 – 1376) је била бугарска племкиња и српска краљица, а потом и царица, супруга Стефана Душана и мајка цара Уроша V. Ћерка деспота Страцимира, са Душаном се венчала на Ускрс, 1332. године. Овај брак потврдио је савез Душана и Јелениног брата Јована Александра који је, 1331. године, истовремено кад и потоњи цар Душан свога оца Стефана Дечанског, са бугарског престола збацио цара Михаила III Шишмана и прогласио се за цара Бугарске.
У браку са Душаном родила је сина Уроша, који је наследио оца на престолу. Царица Јелена била је изузетних способности, вешт дипломата, љубитељ добрих књига, интелектуалац, побожна и човекољубива жена. Након смрти цара Душана, Јелена се замонашила као монахиња Јелисавета, а са сином Урошем завршила је градњу Манастира Матејче код Куманова. Преминула је 1376. године и по сопственој жељи сахрањена је крај цара Душана.
Мотив на марки – детаљ фреске из Манастира Дечани.
Стручна сарадња на издању: Музеј Српске православне цркве, осим марке и текста за Каталину/Катарину (Арпад), Немањић – Народни музеј Србије, др Бојан Поповић, музејски саветник
Уметничка реализација: Марија и Јакша Влаховић, академски графичари
