Опис
Црква Светог Александра Невског подигнута је као парохијски храм на Дорћолу, али и као трајни споменик припадницима Моравске армије, међу којима су се за ослобођење Србије борили и бројни руски добровољци. Саграђена у српско-византијском стилу, ова триконхална грађевина са основом у облику уписаног крста коју крунише централно кубе и красе богати камени украси на фасади савремена је, али доследна интерпретација оригиналног моравског стила. Првобитна градња, започета 1912. године по пројекту архитекте Јелисавете Начић, настављена је 1927. а завршена 1930, према архитектонском решењу Василија Михајловича Андросова (1872–1944), који је израдио и довео до краја коначан пројекат храма. Новоподигнути храм био је први међуратни храм, па тако у једном тренутку и најмодерније решење сакралне архитектуре престонице.
Храм Светог Ђорђа на Чукарици пројектовао је Василиј Михајлович Андросов у коауторству са архитектом Драгутином Маслаћем. Димитрије Митар Јовановић поклонио је Београдској општини своје земљиште на Чукарици да се на њему подигне храм, чија је градња почела јуна 1928. а трајала је до 1932. када је завршен и освештан. Подигнут у традиционалном српско-византијском стилу, са основом уписаног крста и три куполе, храм својом архитектуром подсећа на средњовековне задужбине, док фасада од белог камена и складне пропорције храма пружају осећај мира и духовне стабилности у сред урбаног окружења. Својим специфичним положајем, на узвишењу које доминира панорамом Чукарице, Храм Светог Ђорђа и данас истиче културне и урбано–просторне вредности овог дела Београда.
Својим богатим архитектонским опусом, Андросов је кроз цркве Александра Невског и Светог Ђорђа на Чукарици оставио трајни печат у српском сакралном градитељству, сублимирајући националну традицију и византијске корене у јединствен архитектонски израз.
Стручна сарадња: Српска православна црква; Стеван Мићић, архитекта, директор Хералдичког клуба Београд
Уметничка реализација: Мирослав Николић; Анамари Бањац, академски сликар
