Опис
75 година Музеја примењене уметности
Музеј примењене уметности (МПУ) у Београду основан је 6. новембра 1950. године, као матична институција за примењену уметност на територији Републике Србије. У седам актуелних уметничких збирки баштине се национална и међународна примењена уметност и дизајн, негује традиција, као и активан однос према савременим уметничким праксама.Музеј је смештен у Палати Челебоновић, у Улици Вука Караџића број 18, која је један од најрепрезентативнијих примера архитектуре у Београду двадесетих година 20. века. Музеј поседује око 45.000 предмета примењене уметности, међу којима се налазе дела од изузетног уметничког и културног значаја. Музејске збирке су: Метал и накит; Намештај; Керамика, стакло и порцелан; Текстил и костим; Архитектура и урбанизам; Фотографија, примењена графика и уметничка обрада књига; Савремена примењена уметност и дизајн. У целини, збирке прате развој примењене уметности у распону од готово 2.500 година.
Поред основних музејских делатности истраживања, сабирања и чувања, МПУ организује наступе Републике Србије на међународним манифестацијама и фестивалима. Делатност Музеја обухвата и документацију, конзервацију дрвета и текстила и библиотеку. Излагачка делатност Музеја одвија се у чак четири активна галеријска простора, укључујући традиционалне манифестације, као што су Салон архитектуре, Салон савремене примењене уметности и Дечји октобарски салон, студијске изложбе које се сваке године отварају на Дан Музеја примењене уметности, као и бројне програмске и гостујуће изложбе. Поводом јубилеја, Музеј примењене уметности ће 2025. године представити избор најрепрезентативнијих предмета из својих колекција у оквиру нове Сталне поставке.
Mотиви на марки: Тацна за десерт, Кнежевина Србија, око 1850. г. Црни Врх, Стаклара Аврама Петронијевића, ливено стакло, црвена лазура, емајл, златна боја.
Александар Јоксимовић, илустрација за колекцију Проклета Јерина, Београд, 1968, папир, туш, штампани фрагмент репродукције барокне графике.
Печатни прстен, сребро, нијело, друга половина 14. века.
Мотив на вињети: Капа – тепелук, Кнежевина / Краљевина Србија, друга половина XIX века, вуна, бисер; чоја, вез.
Мотиви на коверти: Александар Јоксимовић, илустрација за колекцију Проклета Јерина, Београд, 1968, папир, туш, штампани фрагмент репродукције барокне графике.
Душан Јанковић, Нацрт за плакат бала Хиљаду и друга ноћ, Београд, 1923, папир, темпера, туш.
Милан Злоковић, Кула светионик у Сан Домингу – Колумбусова кула, комбинација туша на папиру са акварел техником и воштаним бојама.
Мотиви на максимум карти: Тацна за десерт, Кнежевина Србија, око 1850. г. Црни Врх, Стаклара Аврама Петронијевића, ливено стакло.
Иван Табаковић, Тањир,Београд, 1965. г. мајолика.
Печатни прстен, сребро, нијело, друга половина 14. века.
Стручна сарадња на издању: Музеј примењене уметности
Уметничка реализација издањa: Анамари Бањац, академски сликар
75 година Музеја железнице
Железнички музеј, у саставу „Железнице Србије” ад, чувар богате и живописне историје железнице на овим просторима, смештен је у монументалној згради некадашњег Министарства саобраћаја, у Немањиној улици. Зграда је саграђена 1931. године, према пројекту архитекте Светозара Јовановића.
Музеј је основан 1. фебруара 1950. и живи је споменик времену када је железница била главни покретач развоја, симбол напретка и повезивања. У њему се чува сећање на људе који су градили пруге, возили возове и бринули о њиховом одржавању. Железнички музеј основан је као једини музеј те врсте у тадашњој ФНР Југославији. Замисао оснивача била је да се прикупе, сачувају и изложе материјали који сведоче о развоју железнице.
Музејске збирке су: Техничка, Историјска, Збирка примењене уметности и Уметничка збирка. Кроз своје збирке, Библиотеку и Архиву, Музеј омогућава посетиоцима да уђу у свет железнице.
Мотиви на марки: Стефан Рафај, Нова зграда Министарства саобраћаја и Генералне дирекције Београд, цртеж, експонат сталне поставке;
Орден опточен смарагдима (аверс), који је компанија Wагон Литс доделила свом службенику Милану Цигановићу 1938. године;
Модел парне локомотиве Џорџа Стивенсона из 1875. године.
Мотиви на коверти: Васа Поморишац, Цистерна на прузи Добој – Бања Лука, уље на лесониту;
Орден опточен смарагдима (реверс), који је компанија Wагон Литс доделила свом службенику Милану Цигановићу 1938. године;
Станоје Цветковић, Отправник возова са лопарићем, одливак у гипсу;
Модел локомотиве Но1 – Џорџа Стивенсона.
Мотив на максимум карти: Никола Граовац (1907–2000), Железничка станица Београд 1884. године, слика која је део Уметничке збирке, представља драгоцено сведочанство о изгледу Београда и станице у 19. веку. Железничка станица изграђена је између 1882. и 1885. Њен архитекта био је Драгутин Милутиновић, а данас има статус споменика културе од великог значаја. У време изградње, зграда је представљала једно од најмонументалнијих здања и симбола тадашње краљевске престонице.
Стручна сарадња на издању: Железнички музеј у саставу „Железнице Србије” ад
Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар
