Опис
Након Првог светског рата Београд је постао културни центар новонастале Краљевине СХС, а балет је, иако новина за београдску и српску публику, постепено постајао важан део културног живота. Прва професионална балетска трупа код нас основана је 1920. у Народном позоришту у Београду. На развој балета значајно су утицали руски балетски уметници који су, у првој деценији свог боравка у Београду, чинили окосницу балета Народног позоришта. Доносећи елементе руске балетске школе, пружили су домаћим балетским уметницима прилику да уче од најпознатијих мајстора онога времена. Балет је најпре започео са играма у опери, да би већ 1923. домаћи балет Милоја Милојевића, гротеска „Собарева метла”, био изведен на балу у Касини.
У време прве изведбе балета „Лабудово језеро” Петра Иљича Чајковског у Београду, балетски ансамбл Народног позоришта имао је две прве балерине, два прва играча, двадесет четири играчице и седам плесача. На сцену га је поставио Александар Фортунато, као кореограф и режисер, композитор Стеван Христић дириговао је оркестром, Владимир Зедрински био је сликар декора и костима, а премијерно је изведен 29. јуна 1925. Улога Одете поверена је руској балерини Јелени Пољаковој; ролу Одилије одиграла је Нина Кирсанова; улогу Принца играо је Александар Фортунато, док је балерина Наташа Бошковић играла Дворску даму. Балет је наишао на повољне критике у штампи која ју је, извештавајући о премијери, оценила као успелу, пишући похвално о играчима и ансамблу. Наступ Наташе Бошковић наишао је на неподељене похвале стручне јавности, која је за њену игру писала да је „испуњена лакоћом, веселошћу и са заносним одушевљењем”.
Првом изведбом у Београду 1925. године балет „Лабудово језеро” је практично означио почетак интензивнијег интересовања за класичан балет у Београду и на Балкану. Бројним каснијим извођењима на сцени Народног позоришта, све до данас, уз учешће уметника из Народног позоришта, али и гостију из других земаља, овај балет је постао један од симбола балетске уметности.
Стручна сарадња: Слободан Мандић, архивски саветник, Историјски архив Београда.
Уметничка реализација: Мирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар.
