Опис
Пријатељи Србије: 75 година Поршеа
Са жељом да искаже важност привредних веза Србије и Немачке, ЈП „Пошта Србије” објављује пригодну поштанску марку поводом великог јубилеја немачког произвођача аутомобила – 75 година Порше спортског аутомобила. Синоним врхунског инжењерства, квалитета, луксуза и поузданости, компанија Порше на најбољи начин осликава поверење које имају купци производа и корисници услуга немачких компанија у Србији и углед који оне уживају у нашој земљи.
Мотив на марки: Порше 356 купе, први спортски аутомобил компаније Порше, конструисан 1948; Порше 911 модел 992, најновији спортски аутомобил компаније, у производњи од 2019; оригинални лого јубилеја компаније.
Мотиви на рандовима: силуета Штутгарта, седишта компаније Порше и силуета Београда; оригинални лого компаније Порше и лого јубилеја.
Стручна сарадња: Porsche SCG d.o.o. и Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
Графичка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар
Успешан развој дипломатских односа, културне и економске сарадње Републике Србије и Републике Кореје
Успешна билатерална сарадња и добри и пријатељски односи између Републике Србије и Републике Кореје трају од успостављања дипломатских односа 1990. године, а последњих година ове односе карактерише интензивирање политичког дијалога на високом нивоу и унапређење укупне сарадње, посебно на економском плану.
Од почетка шездесетих година прошлог века до данас, Јужна Кореја је доживела изузетан привредни раст који је ову земљу сврстао у једну од 15 највећих светских економија, отуда и привредна сарадња између Републике Србије и Републике Кореје бележи раст, посебно у области инвестиција јужнокорејских компанија у Србији које последњих година имају значајан узлазни тренд.
Вишедеценијска плодна економска и културна сарадња и међусобна помоћ двеју земаља током пандемије корона вируса учврстила је темеље за даље проширење билатералних односа Србије и Јужне Кореје, а трговина, енергетика, е-управа, управљање отпадом, пољопривреда, образовање, култура и туризам само су неке од области у којима две земље имају заједничке интересе.
Рекордан обим робне размене између двеју земаља који је остварен у претходним годинама, унапређење сарадње у области туризма потписивањем Споразума о ваздушном саобраћају између двеју земаља те унапређење сарадње у области културе, уметности и образовања, уз интензиван политички дијалог и међусобно разумевање гарант су стабилности и напретка у области дипломатских односа Републике Србије и Републике Кореје и у наредним деценијама.
Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић
Др Едвард Рајан (1883-1923)
Др Едвард Рајан, амерички лекар ирског порекла (Скрентон, Пенсилванија, 14. децембар 1883 – 18. септембар 1923, Техеран) био је изванредна личност која је оставила неизбрисив траг у историји, посебно када је реч о његовој улози током Првог светског рата и помоћи Србима.
Репутацију неустрашивог лекара, хуманитарца и дипломате стекао је у грађанским ратовима у Мексику и Русији а посебно у Великом рату на тлу Европе. Током Првог светског рата, Србија се суочила са тешким изазовима, укључујући и окупацију и масовне губитке. Др Рајан препознао је потребу за хитном медицинском помоћи храброј српској војсци и народу и одмах је ступио у акцију. Са два хирурга и 12 медицинских сестара, у име америчког Црвеног крста, 16. октобра 1914. стигао је у полуразрушени Београд у којем је организовао болницу за лечење рањеника и цивила.
Његова оданост и посвећеност медицинској нези и спасавању живота били су импресивни. Током рата оперисао је више од осам хиљада људи, борио се и против тифуса, спасавајући десетине хиљада живота. Доктор Рајан и његови сарадници радили су под изузетно тешким условима, често без довољно медицинске опреме и ресурса, али је њихова преданост и посвећеност донела наду и олакшање хиљадама рањених војника. Поред медицинске помоћи, др Рајан је својим аутентичним дописима и извештајима информисао америчку јавност о стварности рата на Балкану подижући свест међу Американцима о патњама Срба.
Краљевина Србија одликовала га је Орденом белог орла, Француска Република уручила му је Легију части, али је понео и одликовање Аустроугарске јер се бринуо и о аустроугарским рањеницима када се аустроугарска војска повукла из Београда. Др Едвард Рајан остаје незаборавна личност у српској историји, симбол пријатељства и солидарности између САД и Србије у тешким временима, а његово несебично залагање за спашавање и лечење српских војника током Првог светског рата оставља дубок и трајан печат на историју два народа.
Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар
Адам Смит
Адам Смит (Керколди, 16. јун 1723 – Единбург, 17. јул 1790) био је шкотски економиста, филозоф и етичар чији су доприноси економској теорији оставили дубок и трајан утицај на развој модерних економских идеја и система. Смит је био један од најутицајнијих мислилаца 18. века, а његово најпознатије дело, „Богатство народа”, објављено 1776. године, класична је литература из области економије и политичке економије.
Адам Смит је био истакнути шкотски мислилац чији су радови обликовали наше разумевање економске теорије и пракси. Његова идеја о невидљивој руци и заговарање слободног тржишта остају кључне компоненте савремене економске мисли и политичких система. У свом делу „Богатство народа” Смит је развио кључне концепте који су обликовали начин на који разумемо економију. Један од тих концепата је „невидљива рука”. Наиме, Смит је тврдио да, иако људи често делују из себичних разлога, тржиште их усмерава да својим деловањем служе општем интересу. Другим речима, тржиште има способност самоорганизације и самоисправљања. Смит је такође промовисао идеју да слободно тржиште, на којем су трговина и конкуренција неометани, води ка економској ефикасности и расту богатства, а ова идеја данас је основа капитализма као економске доктрине.
Поред својих економских доприноса, Смит је такође разматрао и моралну филозофију. У свом ранијем делу „Теорија осећаја моралности”, истраживао је природне основе моралних осећаја и стварање моралних вредности. Радио је као професор на Универзитету у Глазгову и оставио је дубок утицај на многе генерације економиста и филозофа, а његове идеје и данас настављају да буду тема академских расправа и политичких дебата широм света.
Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”
Уметничка реализација: Бобан Савић, академски графичар
100 година постојања аутомобилске трке „24 часа Ле Мана”
Трка „24 часа Ле Мана” једна је од најпрестижнијих аутомобилских трка на свету, а њена богата историја дугачка читав век почела је 1923. године, управо у Ле Ману. Идеја за трку потекла је од новинара и промотера Charlesa Farrouda и Georgea Durand-a. Прва трка на којој је учествовало 33 тима, била је прилика да прооизвођачи аутомобила тестирају своја возила у екстремним условима. На првим тркама у Ле Ману доминирале су британске и италијанске екипе и возачи – Бугати, Бентли, Алфа Ромео… Након прекида током Другог светског рата, трка је поново одржана 1949. године, привлачећи све више посетилаца и тимова из целог света. Златна ера „24 часа Ле Мана” био је период током шездесетих година прошлог века, када су одржаване епске спортске битке између Ферарија и Форда, а ово доба остаће упамћено по четири узастопне победе Форда са моделом ГТ 40 у периоду 1966–1969. Седамдесете и осамдесете године доносе доминацију Поршеа са моделима 917 и 956/962, успешне покушаје Аудија да у тркама издржљивости учествује са болидима погоњеним на дизел гориво, улазак Тојоте, Пежоа и бројних других произвођача у трке издржљивости… Током једног века, многи возачи постали су легенде ове трке, а међу њима најпознатији Џеки Икс, Фил Хил, Дерек Бел, Франк Биела и најуспешнији у историји ове трке икада – „господин Ле Ман” – Том Кристенсен са највећим бројем остварених победа у историји ове трке – укупно девет победа од дебитанстске трке 1997. до последњег тријумфа оствареног 2013. године.
Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар
100 година стадиона Вембли
Једно од најславнијих спортских здања на свету, стадион Вембли у Лондону, ове године обележава стогодишњицу своје богате историје, у коју је закорачио одмах по свом отварању 1923. године током финала ФА купа између Болтон вандерерса и Вестхем јунајтеда, познатијег и као „финале белог коња”. Овај меч име је добио по полицијском коњу беле боје Билију који је, због огромног броја гледалаца (процењује се да их је било око 200.000) „рашчишћавао” закрчену околину стадиона па и сам стадион, како би краљ Џорџ V могао да присуствује мечу. Стадион Вембли био је домаћин четири Светска првенства у фудбалу, 1930, 1966, 1996. и 2018. године, а финале из 1966. остаће забележено и као тренутак када је Енглеска освојила свој први и једини Светски куп. Осим фудбала, на Вемблију су се одржавале и трке паса пре Другог светског рата, финални мечеви Купа Енглеске у рагбију, бокс мечеви, мото трке, а историја бележи и да је први телевизијски пренос финала ФА купа са Вемблија био онај из 1938. године. Прве послератне Олимпијске игре 1948. одржане су и на Вемблију, а рефлектори су први пут засијали 1955. године на фудбалском мечу Енглеске и Шпаније, док је 1961. одржано једно од најучудноватијих надметања у историји Вемблија – ноћно такмичење у скијашким скоковима! На стогодишњицу Фудбалског савеза Енглеске, 1963. године, Вембли је добио кров, а 1969. публика први пут гледа и слуша музичаре, на концерту групе YES. Папа Јован Павле II служио је на Вемблију мису 1982, а 1985. Вембли је био један од домаћина глобалног музичког догађаја – концерта Live Aid. У нови миленијум стадион улази након последњег меча одиграног 2000. године, да би нова Вембли арена била свечано отворена 2007. године утакмицом између Енглеске и Немачке. Данас је Вембли у власништву Фудбалског савеза Енглеске (FA), домаћин финала ФА купа и домаћи стадион фудбалске репрезентације Енглеске.
Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар
