Опис
25 година Педагошког музеја у Београду
Педагошки музеј јединствена је установа у српском народу. Основан је 24. новембра 1896. године као Школски музеј, на предлог учитеља Димитрија Путниковића, председника Учитељског удружења, који је био и његов први управитељ. Током своје историје, Музеј је више пута мењао своју локацију (основна школа код Саборне цркве, Савска основна школа, основна школа на дунавском крају, Учитељски дом), а у оба светска рата претрпео је велика разарања и готово потпуно уништење музејских збирки. Од шездесетих година ХХ века смештен је у зграду некадашње београдске Реалке, коју је Музеј добио на трајно коришћење од града Београда. Зграда је изграђена 1840. године у класицистичком стилу, као породична кућа тадашњег градоначелника Београда Цветка Рајовића. Током времена у њој су били и британски конзулат, руска школа, реална гимназија и Oсновна школа „Ђорђе Јовановић”, а сада је у њој Педагошки музеј. Цео комплекс Музеја (три зграде из средине и краја XIX века и двориште) проглашени су за споменик културе од значаја за Републику Србију.
Данас је Педагошки музеј модерна установа која чува око 50.000 експоната из историје српског школства и образовања, од Ћирила и Методија до модерног доба (књиге, уџбеници, школски прибор и учила, архивска документација, фотографије, медијатека…) Посетиоцима свих узраста Педагошки музеј нуди стручно вођење кроз сталну изложбену поставку, галерију и ризницу, организовање едукативно-забавних радионица, прославе рођендана уз „Еscape Room” за најмлађе, библиотеку са читаоницом за све који желе да се стручно упознају са прошлошћу српских школа, и још много тога. На тај начин Педагошки музеј остаје светионик на пољу бриге о традицији и прошлости српске просвете и културе у целини.
Стручна сарадња: Филип Трајковић, Педагошки музеј у Београду
Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар
125 година Народног музеја Пожаревац
Оснивање Музеја при Пожаревачкој гимназији започето је 1893. године заузимањем професора Луке Јевремовића који је покренуо, уз помоћ ученика, ђачких родитеља и грађана, сакупљање предмета за музејску збирку.
Легални, у правом смислу рад, Музеј је започео са доношењем и потврђивањем Правила Музеја из 1896. године. Тадашњи министар просвете и црквених дела, Љубомир Ковачевић, одобрио је оснивање Музеја потврдом Правила Музеја, 3. фебруара 1896. године.
Музеј је те 1896. године у својим збиркама имао сакупљених преко 350 предмета, пре свега нумизматике, али и других. Одмах по оснивању Музеја за чувара (кустоса) одређен је Лука Јевремовић, који је ту дужност вршио пуних десет година. Основни задатак, због којег је музеј и био основан, почео је да се остварује: чување и истраживање старина, пре свега у Пожаревачком округу.
Априла 1907. Музеј је отворио и сталну музејску поставку у посебној просторији гимназије.
У Првом светском рату пропао је највећи број музејских предмета иако је извршена евакуација, а оно што је остало развукли су бугарски окупатори. Током Другог светског рата (1941-1945) Музеј је све време рата постојао и радио под именом Браничевски музеј.
По ослобођењу, септембра 1947. године Музеј је свечано и званично отворен за публику поводом Вуковог јубилеја. Никола Бошковић, пензионисани професор био је постављен за управника.
Пређени пут од 125 година, од гимназијског, преко Браничевског, Окружног, Градског до Народног музеја данас, био је изузетно динамичан (истраживање и сакупљање предмета, излагање и документација, као и сукцесивна конзервација музејских предмета), сведочи о богатој културној баштини овог краја, Браничевског округа.
Данас, Народни музеј у Пожаревцу је подручни музеј, са 20000 предмета у осам збирки и седам објеката на пет локација.
Стручна сарадња: Народни музеј Пожаревац
Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар
