Опис
На дан када се срећу зима и пролеће, Сретење господње, 1804. године у Марићевића јарузи Србија је начинила свој први, велики корак на двовековном путу слободе и државности. На исти дан, 1835. године, на Сретењској скупштини Србија је потврдила своју државотворност усвајањем највишег правног акта – Устава Књажевства Србије, једног од најмодернијих и најдемократскијих устава свога доба, првог устава модерне српске државе.
Кључни догађаји за стварање модерне Србије отелотворени су у двема најзначајнијим личностима онога времена, Kарађорђу и Милошу Обреновићу, који, понаособ, персонификују ратнички дух и спремност да се слобода и независнот извојују оружјем, односно вештину да се стечена слобода сачува, а млада држава у настајању одбрани, политичко–дипломатским деловањем.
Двовековна историја модерне Србије испреплетан је и уско повезан међусобни однос ова два принципа, у складу са историјским околностима и државничким расуђивањем. Иза оба ова принципа стоји чврста намера и одлучност да се, упркос свим искушењима са којима се Србија током историје суочавала или се суочава данас, у модерно доба, очува државни интегритет, што се најбоље огледа у чињеници да је Република Србија данас пуноправни и уважени члан Уједињених нација.
У Србији се 15. фебруар прославља и обележава као Дан државности Србије и као Дан уставности Србије.
Уметничка реализација издања: Вукашин Марковић, графички дизајнер
