Опис
Крсна слава је народно-црквени обичај, уз Божић и Васкрс најважнији породични празник код Срба. По традицији, овај празник је увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља којег породица слави као свог заштитника. Обележавање крсне славе у Срба датира још из времена Светог Саве и представља јединствен обичај српског народа, дубоко укорењен у традицији и вери. Крсна слава је и симбол породичног јединства и духовне повезаности са прецима који се одржава и преноси са генерације на генерацију.
Од 2014. године, крсна слава налази се на Унесковој листи нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Аранђеловдан, празник небеског војводе, Светог архангела Михаила, вође небеских сила и заштитника правде и вере, један је од највећих православних празника и једна од најчешћих крсних слава у Србији.
У хришћанској традицији, архистратиг Михаило је први од седам арханђела, који је сакупио небеску армију – војску анђела, како би се супротставио силама зла палог анђела Луцифера (Сатане). Због тога се у иконографији приказује са мачем или копљем, у римском оклопу, како побеђује змаја.
У календар Христове цркве уврштен је у 4. веку, а СПЦ га обележава сваке године 21. новембра, по новом календару. У народу се верује да Светом архангелу Михаилу припада јесење и зимско доба године.
Уметничка реализација: Марија Влаховић, академски графичар
