Опис
Иако је шах знатно раније стигао у Србију, савремено доба донело је развој и напредак ове игре на просторима наше земље. Утицај првог велемајстора Боре Костића између два светска рата био је велики искорак у популаризацији шаха у земљи. У циљу даљег успона шаха у послератним годинама, 19. септембра 1948. године основан је Шаховски савез Србије што је, практично, увод у златно доба шаха на нашим просторима.
Србија је била организатор и домаћин више изузетних шаховских догађаја: радио меч Југославија – САД 1950, Турнир кандидата 1959, Меч столећа (СССР – Остатак света) 1970, финални меч кандидата за светског првака Корчној – Спаски 1978, ГМА-ЈАТ 1988 (опен турнир на коме је први пут у историји шаха учествовало 100 велемајстора), Олимпијада у Новом Саду 1990, реванш-меч столећа Фишер – Спаски 1992.
У новије време, 2022. године били смо домаћини Гран-при турнира ФИДЕ у циклусу борби за титулу светског првака, док смо 2023. године били организатори Прве шаховске параолимпијаде у историји и Појединачног првенства Европе у Врњачкој Бањи.
Наши шахисти су у златном периоду (1950 – 1980) освојили 13 олимпијских медаља, на Европским екипним првенствима шест пута су били вицешампиони, док су шахисткиње освојиле два олимпијска одличја – 1963. сребро и 1988. бронзу. И у појединaчној конкуренцији мајстори древне игре из Србије остварили су низ одличних резултата. Светозар Глигорић крајем педесетих и Љубомир Љубојевић 1983. били су најбољи шахисти света изван Совјетског Савеза, а Алиса Марић је 1992. године играла меч за изазивачицу светске првакиње.
Покретањем Шаховског информатора 1966. и успостављањем универзалног шаховског језика симбола, Србија је дала и огроман допринос изучавању шаховске теорије и даљем развоју шаховске игре у свету.
Стручна сарадња: Шаховски савез Србије
Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар
