Опис
Једна од најранијих и најзначајнијих модерних кодификација грађанског права у Европи 19. века, први и једини свеобухватни грађански законик у Србији, најдуговечнији законик у историји модерне Србије, Српски грађански законик, донет је 25. марта (11. марта по старом календару) 1844. године.
Развој младе српске државе, чији су темељи били Сретењски (1835), односно тзв. Турски устав (1838), условио је потребу за израдом законика грађанског права, који ће потврдити неприкосновеност приватне својине и пружити правни оквир за трансформацију заосталог феудалног друштва под отоманском влашћу у модерно, европско, буржоаско друштво.
Кнез Милош је 1829. именовао Законодателну комисију за израду законика, са упутством да сачини кратак зборник права по узору на аустријски грађански законик, али заснован на српском обичајном праву. Преводи страних закона нису били сасвим у складу са приликама и околностима у Србији, па је 1834. рад комисије на изради законика обустављен. Наставак рада поверен је, 1837. године, правнику и књижевнику Јовану Хаџићу.
Српски грађански законик, проглашен на Благовести 1844. године, за време владавине кнеза Александра Карађорђевића, најбоље илуструје континуитет тежњи српског друштва да се у важном аспекту државности, грађанском законодавству, Србија придружи модерним државама Европе.
Темељ овог Законика био је Аустријски грађански законик, али се у њему очитавају утицаји и обичајног, римског права, Француског грађанског законика из 1804. године, те црквеног и шеријатског права. Законик афирмише либерална начела и вредности, допуњујући уставне норме Турског устава из 1838. године.
Значај Српског грађанског законика, који са укупно 950 чланова спада међу најкраће грађанске кодификације, огледа се у чињеници да је његовим усвајањем начињен отклон од османског правног наслеђа и успостављен друштвени и правни поредак заснован на личној слободи и приватној својини, који је младу српску државу оног времена усмерио на европски пут.
Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
Уметничка реализација: Mирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар
