Опис
Метрологија у Србији има дугу традицију. Народна скупштина Кнежевине Србије изгласала је, још 1. децембра 1873. године, Закон о мерама, чиме је у Србији званично прихваћен децимални метарски систем и образовано Одељење мера при Министарству финансија Кнежевине Србије са задатком да се стара о контроли мера и поређењу прамера. Већ 1879. године Кнежевина Србија приступила је међународној ,,Метарској конвенцији”, која је успостављена 1875. године, чиме је креиран оквир за индустријску, трговинску и друштвену примену успостављених мера, како у земљи, тако и на међународном нивоу.
Историјско наслеђе Одељења мера Кнежевине Србије данас чува Дирекција за мере и драгоцене метале – орган управе у саставу Министарства привреде, чији је задатак да развија и осигура примену одговарајуће инфраструктуре мерења, да обезбеђује тачна, поуздана и поштена мерења у сврху просперитета, унапређења квалитета живота грађана и повећања конкурентности привреде на нашим просторима. Дирекција за мере и драгоцене метале је национални метролошки институт, признат у целом свету.
Мотив на марки: први еталони Кнежевине Србије – прототип тега од килограма сачињен од позлаћеног месинга, који је набављен 1880. године и прототип метра, од легуре платине и иридијума, са редним бројем 30, изливен у првој серији прототипова 1889. године.
Мотив на коверту: еталон масе 1 kg са редним бројем 33 који је Кнежевина Србија добила након потписивања „Метарске конвенције” и кубатор, уређај који је служио за преглед и баждарење буради и каца, који се чува у Дирекцији за мере и драгоцене метале.
Позадина марке и коверта: сертификат Међународног бироа за мере којим се потврђује да је Кнежевина Србија добила прототип килограмског тега са редним бројем 11.
Стручна сарадња: Дирекција за мере и драгоцене метале, Министарства привреде Републике Србије Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
