Опис
Милутин Миланковић (Даљ, 28. мај 1879 – Београд, 12. децембар 1958) био је грађевински инжењер, математичар, астроном, климатолог и популаризатор науке. Редовни професор небеске механике, декан Филозофског факултета, директор Астрономске опсерваторије у Београду и потпредседник САНУ, у историји науке остао је упамћен, пре свега, по својој теорији о променама Земљине климе током дугог временског периода, познатој као Миланковићеви циклуси, као и реформи јулијанског календара.
Одбацујући веома уносну каријеру грађевинског инжењера у Бечу, Миланковић долази у Београд на скромну плату професора универзитета из патриотиских разлога и из љубави према науци. Он је наш највећи научник који је научну каријеру градио у Србији.
Реформа јулијанског календара, коју је предложио Милутин Миланковић 1923. године, заснована је на идејaма да се укине датумска разлика између јулијанског и грегоријанског календара, као и да се убудуће преступне године рачунају на специфичан начин који обезбеђује много већу прецизност овог календара у односу на грегоријански.
Миланковић је, на основу веома сложених математичких прорачуна, предложио до тада најпрецизнији календар, који до данåас није превазиђен. Миланковићев научни рад на теорији климатских промена и усклађивању календара са астрономским догађајима на најбољи начин говоре о његовој посвећености науци и прецизности у проучавању астрономских и климатских промена у дугим временским интервалима.
Стручна сарадња: Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Београд
Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар
