Опис
Васкрс је најзначајнији хришћански празник који хришћани прослављају у спомен на васкрсење Господа Исуса Христа у трећи дан по његовој крсној смрти и погребењу. Симболизује победу живота над смрћу, светлости над тамом, добра над злом. Покретни је празник, али пада увек у недељу. Пошто Православна црква време рачуна по јулијанском календару, то значи да овај празник може пасти између 22. марта и 25. априла. Празнује се после јеврејске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца. Васкрсу претходе посебна припрема и подвиг поста којим се током седам недеља хришћани припремају за његово прослављање. Празнује се седам дана, а богослужбено све до празника Педесетнице – Силаска Светог Духа на апостоле, до када се верујући народ поздравља са „Христос васкрсе!”, а отпоздравља са „Ваистину васкрсе!”.
У српском народу, осим Ускрс и Васкрс, овај празник се назива и Велигдан, односно Велик-дан, због тога што представља „празник над празницима и свечаност над свечаностима”, дан вечне радости, јер је Христос „силом свога божанства” победио смрт, након добровољне жртве разапињањем на крсту, ради спасења људског рода.
Најпознатији обичај везан за Васкрс у читавом хришћанском свету, који је у непосредној вези са симболиком самог васкрсења Христовог, јесте фарбање јаја. Васкрс прослављамо почетком пролећа и поновног буђења природе, због чега се приликом осликавања јаја користи различито биље, како би се приказало рађање новог живота природе. Код православних Срба јаја се боје на Велики петак. Прво јаје, које се чува годину дана, боји се у црвено. Оно се зове Чуваркућа.
Мотив на марки: Силазак у ад, 44 х 30,1 х 2,6 cm, темпера на дасци, Дечани, ризница, зограф Лонгин, око 1570. Мотив на коверту: Архијерејско жезло патријарха српског Арсенија IV Јовановића Шакабенте, резбарена слоновача, димензије 165 х 18 cm, пореклом из манастира Шишатовац, непознати аутор, 1725–1748. године, Музеј СПЦ.
Стручна сарадња: Музеј Српске православне цркве
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар
