Опис
Заједничко издање поштанских марака две земље увек је изузетна прилика за потврду и продубљивање њихових пријатељских односа. Путем поштанске марке земље лако комуницирају, без обзира на географску удаљеност и језике којима се у њима говори. Овом приликом везу Србије и Индонезије представља део културнe баштинe две земље – традиционалне народне ношње и куће представљене на маркама и музички инструменти приказани на вињетама и пригодном коверту.
Традиционална женска ношња из Срема (Војводина, Србија) с краја XIX в. је садржајна и функционална целина са карактеристикама одевања словенских народа и новијих обележја одевне културе ширег панонског простора. Мушку шумадијску народну ношњу с краја XIX и почетка XX в. чине капа (шајкачa) као обавезни део одевања, панталоне на бриџ, кошуља, ткани појас, јелек, вунене чарапе и кожни опанци. Овај тип ношње носио је националну конотацију и временом постао симбол српске народне ношње. Приказане ношње су из сталне поставке Етнографског музеја у Београду (фото – Вук Ненезић).
Вајат са тремом из села Алин Поток (1890), налази се у Музеју на отвореном „Старо село” Сирогојно (планина Златибор). Вајати су зграде у којима су спавали и чували своје личне ствари млађи брачни парови задружне породице. Музеј има 50 објеката народног градитељства, приказује архитектуру, унутрашње уређење и организацију породичног живота у брдско-планинским пределима Динарске регије Балкана и представља културно добро од изузетног значаја за Републику Србију (фото – Тијана Јевтић).
Традиционална одећа Батак Тоба направљена је од традиционалне тканине Улос, доминантних тамних боја (црна и црвена), са додирима златне/сребрне нити и шарама структурно подељеним на део за главу, тело и ивицу. Различите врсте и шаре одговарају различитим церемонијама (нпр. Улос Рагидуп за велике церемоније, Улос Сиболанг за жалост).
Румах Болон (кућа Болон) је традиционална кућа народа Батак из Северне Суматре, једне од највећих етничких група у Индонезији. Састоји се од два главна дела: горњег стамбеног простора и доњег који се користи за складиштење усева и стоке. Кров, карактеристичног обликa седла, направљен је од палминих влакана или сламе, а зидови од дрвених дасака. Унутрашњи распоред је подељен на неколико делова без сталних преградних зидова, са камином у центру. Кућа носи значајно симболичко значење: високи кров представља однос са Створитељем, а снажни носећи стубови симболизују снагу и јединство породице.
Стручна сарадња: Етнографски музеј у Београду, Музеј на отвореном „Старо село” Сирогојно, Амбасада Републике Индонезије у Београду.
Уметничка обрада марке са мотивима из Србије: Надежда Скочајић, академски графичар.
Уметничка обрада марке са мотивима из Индонезије: Сисванто.
