Опис
100 година од рођења Зузане Халупове
Зузана Халупова (Ковачица, 5. фебруар 1925 – Београд, 1. август 2001) читав свој живот посветила је уметности. Живела је и стварала у свом родном месту, а инспирацију за своје радове налазила је у окружењу и свакодневном животу. Завршила је само пет разреда основне школе, али су њена страст према сликању и њено надахнуће превазишли границе образовања, чинећи је једном од најзначајнијих протагонисткиња ковачичке наиве. Лајт мотив стваралаштва Зузане Халупове су деца, која су је и прославила и по којима је добила име „Мама Зузана”. Њене композиције, уља на платну и цртежи, са жанр мотивима, библијским темама и темама из свакодневног живота, обилују топлим и емотивним приказима. Чувене су њене слике зиме, које својим заносним бојама и савршеним композицијама плене погледе. Њена дела данас красе многе галерије и музеје широм света. Излагала је, самостално и групно, на бројним изложбама широм земље и света, између осталог и у Паризу, Њујорку, Риму, Бечу, Бону, Цириху, Копенхагену, Женеви.
Иако је сликањем почела да се бави релативно касно, била је изузетно плодан аутор. Зузана је била члан Галерије наивне уметности од 1964. године. Њени радови донели су славу овој установи, представљајући је на свим меридијанима. У фонду Галерије наивне уметности налази се 31 слика из њеног опуса који сведочи о уметничкој снази и емотивној дубини ауторског дела Зузане Халупове. Зузана Халупова, уметница која је кроз боје исписивала приче, својим делом дотакла је срца многих и оставила снажан траг у светској ликовној уметности. Умрла је 2001. године, остављајући за собом богато наслеђе које ће заувек живети кроз њене слике.
Стручна сарадња: Галерија наивне уметности Ковачица
Уметничка реализација: Марија Влаховић, академски графичар
100 година од рођења Јанике Балажа
У Лукином Селу поред Зрењанина рођен је, пре 100 година, најпознатији примаш са ових простора, чувени Јаника – Јован Јаника Балаж (23. децембар 1925 – 10. новембар 1988). Највећи део свога живота и рада провео је у Новом Саду и Петроварадину. Од предака је наследио љубав према музици. Јаника се определио за прим-тамбуру (бисерница) коју је, својим духом, знањем и стилом, уздигао на пиједестал уметности.
Почео је да свира са шест година, а већ са десет имао прву клапу. Наступао је у Тамбурашком оркестру Радио Титограда, а у Радио Нови Сад долази 1951. године. У Великом тамбурашком оркестру РТВ НС доживеће потпуну афирмацију и постати концертмајстор.
Светску славу донеће му „Мали тамбурашки састав” као и ангажман у филму „Скупљачи перја”, што је био повод концертовања у чувеној париској Олимпији, али и широм Европе и света. Поред свирања писао је аранжмане, текстове и музику. Ратко Шоћ му је по-светио песму „Осам тамбураша” по којој ће и оркестар бити назван.
Стручна сарадња: Музеј града Новог Сада, Душанка Марковић, кустос – музејски саветник
Уметничка реализација: Јакша Влаховић, академски графичар
