Опис
Пре 185 година, 12. новембра 1839. године донет је Војни закон (Закон воениј) у Кнежевини Србији, који представља први правни акт у коме се системски дефинише безбедносна заштита војске и прописују казне за дела издаје, дезертерства, побуне, шпијунаже и против „слободе народне“. Овај правни акт је камен темељац институционалног постојања и развоја безбедносне заштите Војске и органа и служби који је спроводе. Њихово усавршавање и деловање кроз различите форме и облике се наставило током 19. и 20. века све до данас.
Устанак народа Југославије против фашистичке окупације 1941. године, формирање органа народне власти и јединица НОВ и ПОЈ, мобилисали су све патриоте у борбу против окупатора и квислинга. Безбедносна заштита се остваривала кроз прикупљање података о окупатору и противничким војним формацијама и спречавању инфилтрације непријатељских агената. Свеобухватна и агресивна обавештајно и субверзивна делатност окупатора и квислинга захтевала је ефикаснију заштиту и постојање централизоване контраобавештајне службе. У том циљу, пре 80 година, 13. маја 1944. године формирано је Одељење заштите народа – ОЗН-а, као централизована служба безбедности. У овиру ОЗН-а, делује III одсек – Контраобавештајна служба у војсци. Након ослобођења, од III и дела IV одсека ОЗН-е, 1946. године, формира се Контраобавештајна служба (КОС) Министарства народне одбране, која 1955. године добија назив Органи безбедности, 2002. године Војна служба безбедности и од пре 20 година (од 2004. године) постоји под именом Војнобезбедносна агенција. Уметничка реализација: Мирослав Николић и Надежда Скочајић, академски графичар
