Опис
Туристичка понуда Србије заснива се на богатој традицији, историји и култури, природним лепотама и људским достигнућима која је вредно видети, а тврђавска архитектура представља важан аспект туристичке понуде Србије.
Ужички град, средњовековна тврђава подигнута у другој половини XIV века, историјски је и културни бисер града Ужица. Импозантан тврђавски комплекс, смештен на брду изнад реке Ђетиње, први пут се помиње у писаним документима из XIV века, као главно седиште жупана Николе Алтомановића, подигнуто да би штитило караванску руту која је повезивала Моравску долину са Босном, Хумом и обалом Јадранског мора.
Средњовековни град налази се на високој, стрмо засеченој и са три стране неприступачној стени, на окуци реке Ђетиње, западно од данашњег Ужица. Одбрамбени систем града састојао се од три засебне целине камених зидова и кула, међусобно повезаних. На врху стене налазио се главни део града, којим је доминирао шестострани донжон, опасан зидинама. Изнад саме реке дизао се четворострани торањ, а једна полукружна кула скривала је бунар. Тај део града био је каменим зидовима повезан са најпространијим, четвороугаоним средњим делом, у коме су биле три куле и неколико зграда за посаду, а од горњег дела био је одвојен зидом пред којим се налазила бранич-кула.
Од 1373. године Ужички град прелази у посед кнеза Лазара, потом у састав српске Деспотовине, да би 1445. пао под турску власт. Тврђава је коначно напуштена крајем 1862. када ју је, према споразуму са кнезом Михаилом, напустила османлијска војна посада. 1863. дигнута је у ваздух и онеспособљена за даљу војну употребу.
Данас, делимично реконструисана утврда, конзервисаних зидова и обновљене цитаделе и кула у Горњем граду, представља једну од најпосећенијих туристичких атракција Ужица.
Стручна сарадња: Историјски архив Ужице
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић
