Владари Србије

96,00 RSD

Пригодна поштанска марка

Година издања: 2023

На залихама


Шифра производа: 863311 Категорије: , , ,

Опис

Србија је у својој богатој и дугој историји имала велики број владара који су значајно утицали на развој српског друштва и државе. Током векова Србију су предводили људи из народа, који су се не само уздигли до владарске изузетности, већ су то успели да остваре у генерацијском континуитету који оправдава чињеницу да данас можемо бити поносни на чак три владарске династије које су потекле из српског народа. Два велика јубилеја која 2023. године прослављамо у част годишњица рођења два важна владара који су потекли из породица Обреновић и Карађорђевић прилика су да славимо, не само животе и достигнућа ова два наша великана, већ да пре свега славимо богату историју Србије која нас све уједињује.
Михаило Обреновић (4. септембар 1823, Крагујевац – 29. мај 1868, Београд) био је кнез Србије од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године. Зрео и образован државник, кнез Михаило се посветио економским реформама и модернизацији Србије. Успео је да испослује одлазак турских војних посада из свих градова у Србији, а за време његове владавине усвојен је читав низ закона по угледу на европске, између осталих и Закон о поштама 1866. Сам кнез иницирао је и оснивање Народног позоришта у Београду, 1868. Убијен је у атентату на Кошутњаку, 29. маја 1868.
Петар II Карађорђевић (Београд, 6. септембар 1923 – Денвер, 3. новембар 1970), први син краља Александра I и краљице Марије, на престо је ступио малолетан, након атентата на краља Александра I у Марсеју, 9. октобра 1934. У једном од најтежих периода историје нашег народа подржао је народну жељу за слободом и определио се за идеале антифашизма и независности. У ратном вихору био је, као и многе друге европске крунисане главе које су се успротивиле нацистичкој агресији, присиљен да напусти отаџбину и бакљу слободе и независности пренесе на савезничку територију у Лондон. Након укидања монархије у Југославији није му био дозвољен повратак у земљу, а његови земни остаци пренети су 2013. године у цркву Светог Ђорђа на Опленцу.

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар

Повезани производи …