Опис
Најважнији и највећи хришћански празник – дан вечне радости, Васкрсење Христово, обележава се у знак сећања на дан када је Христ, Син Божији, победио смрт.
Васкрс је покретан празник, прославља се увек недељом, а датум се израчунава на основу датума пуног месеца који је претходио Христовом васкрсењу 30. године п. н. е. и може пасти између 4. априла и 8. маја по грегоријанском, односно између 22. марта и 25. априла по старом, јулијанском календару. Одлука о прaзновању вaскрсења Христовог донета је на првом Васељенском сабору у Никеји 325. године. Православна црква слави Васкрс према јулијанском календару.
Васкрсу претходи седмонедељни пост, а последња седмица пре Васкрса назива се Велика. За ову седмицу везују се многи народни обичаји, од којих је најпознатији фарбање јаја, која се боје на Велики петак. Прво јаје се боји у црвено и у многим деловима наше земље ово јаје се зове „чуваркућа” и чува се целе године, све до наредног Васкрса. Бојење и шарање јаја, која су у ствари симбол васкрсења, обичај је који деца сигурно највише воле. Дан Христовог Васкрсења обележава се свечаном литургијом у црквама, а верујући народ се поздравља речима: „Христос васкрсе!”, „Ваистину васкрсе!”.
Деца посебно уживају у најрадоснијем хришћанском празнику, јер је обележавање Васкрса и дан дечије радости, весеља и игре. Некада су деца на васкршње јутро устајала рано, умивала се водом у којој су јаја стајала преко ноћи и образе трљала чуваркућом како би, према веровању, била здрава и румена. Васкрс деца проводе у игри, тражећи васкршња јаја, поклоне, чоколаде и слаткише скривене по дворишту и кући и дарујући једни другима шарана васкршња јаја. Радосне васкршње обичаје и веселе дечије игре прате и пригодне песме, од којих је данас најпознатија она испевана на стихове владике Николаја Велимировића – „Христос воскресе, радост донесе!”.
Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
