Опис
Драгослав Срејовић (Крагујевац, 8. октобар 1931 – Београд, 29. новембар 1996) један је од највећих археолога на нашим просторима, културни антрополог, професор Универзитета и академик. У Крагујевцу је завршио основну школу и гимназију, на археолошкој групи Филозофског факултета у Београду дипломирао је 1954. године, а за асистента је изабран 1958. Докторирао је на Филозофском факултету у Београду са тезом „Неолитска и енеолитска антропоморфна пластика у Југославији” (1964). За ванредног професора именован је 1970. године а редовни професор постао је 1976. За дописног члана САНУ изабран је 1974, а за редовног 1983. године, чиме је постао најмлађи члан икада примљен у Српску академију наука и уметности. Био је директор Галерије САНУ од 1989, а потпредседник САНУ од 1994. године.
Академик Срејовић руководио је археолошким ископавањима 67 праисторијских и античких локалитета у Србији, Босни и Црној Гори (Дукља, Сребреница, Лепенски Вир, Власац, Дивостин, Гамзиград, Шаркамен и др.). Објавио је више од 200 радова у земљи и иностранству. Ископавања која је водио 1964. године изазвала су светску сензацију – светлост дана угледала је култура Лепенског вира из палеолитског периода, са најстаријом монументалном скулптуром у Европи и људском насеобином. За књигу коју је објавио 1969. „Лепенски вир – Нова праисторијска култура у Подунављу”, добио је Октобарску награду Београда.
Археолошка ископавања, којима је руководио Драгослав Срејовић од 1970. до 1996, донела су још једно велико откриће – царску римску палату Ромулијана у Гамзиграду, летњу резиденцију и маузолеј римског цара, тетрарха Галерија. Својим ископавањима, Срејовић је научно расветлио постојање утврђене царске палате чиме је срушио раније заблуде о карактеру и улози Ромулијане. Данас се царска палата Феликс Ромулијана налази на УНЕСКО листи светске баштине.
По једна улица у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Зајечару носе његово име.
Након његове смрти, основана је Фондација Драгослав Срејовић за капиталне научне и уметничке пројекте у оквиру САНУ.
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар.
