Опис
175 година од оснивања Галерије Матице српске
Галерија Матице српске, као најстарији национални уметнички музеј представља огледало државе и својеврсни витраж историјских догађаја, уметничких опредељења али и стремљења српских уметника. Истовремено Галерија чува сећање на појединце: своје осниваче, колекционаре, уметнике, управнике, истраживаче а посебно на дародавце који су се својим доброчинством уписали у историју наше установе и српске културе у целини.
Настајала током протеклих 175 година историја колекције Галерије Матице српске јесте историја српског народа, уметности и културе, у којој се одражавају све друштвено-историјске, културне и уметничке промене кроз које је пролазило српско друштво настањено на ширем географском простору ‒ од некадашњег Аустријског и Отоманског царства, преко различитих облика државног уређења некадашње Југославије, до данашње Републике Србије. Првенствено оријентисана ка сликарству, колекција која данас броји 10.000 уметничких дела, подељених у 16 збирки, укључује и изванредне примере графике, скулптуре, цртежа, примењене уметности, које на најбољи начин приказују настанак, развој и достигнућа српске уметности и указују на исходишта, положај и место српске културе и уметности у европском контексту.
Наш допринос култури сећања огледа се кроз професионални приступ бризи и заштити уметничких дела, као и кроз реализацију бројних изложби и програма за публику, а посебно едукативних програма за децу и младе.
Галерија Матице српске тежи да буде место које делује у савременом тренутку, а осећај припадности нацији боји осећањем поштовања и поноса.
Поштујући традицију, стварамо традицију.
Мотив на марки: Анка Топаловић рођ. Ненадовић (Катарина Ивановић, 1837). Мотив на коверти: Проглашење Душановог законика (Павле Паја Јовановић, око 1930)
Стручна сарадња: Галерија Матице српске
175 година од оснивања Музеја Војводине
Корени Музеја Војводине досежу до 1847. године када је Матица српска, тада ситуирана у Пешти, одлучила да оснује Српску народну збирку или Музеум. Прва музејска збирка настала је из заоставштине Саве Текелије, а представљена је тек након отварања Музеја Матице српске 1933. године. После Другог светског рата одавде је издвојен део материјала и одлуком покрајинских власти 30. маја 1947. основан је Војвођански музеј као музеј комплексног типа, највећи ове врсте у Србији, са збиркама из археологије, етнологије, историје, историје уметности, зоологије, ботанике, геологије, палеонтологије и минерологије.
Из фондова Војвођанског музеја разгранале су се многе установе из заштите културе и природе: Музеј радничког покрета и народне револуције Војводине, Музеј града Новог Сада, Позоришни музеј Војводине, Завод за заштиту споменика културе и Завод за заштиту природе. Историјски музеј Војводине, основан 1956. под називом Музеј радничког покрета и народне револуције, сјединио се са Војвођанским музејом 1992. у установу под називом Музеј Војводине.
Данас је то модерна установа са богатим фондом од око 200.000 предмета и специјализованом библиотеком, која од 1952. редовно издаје годишњак Рад Музеја Војводине. Има пет сталних поставки и пет депанданса, међу којима су етно парк „Брвнара” у Бачком Јарку, Музејски комплекс у Кулпину и Медицинска музејска збирка – Пастеров завод. Основна делатност Музеја Војводине јесте прикупљање, обрада, заштита, документовање, презентовање и публиковање покретних културних добара, као и надзор над стручним радом 16 музеја, галерија и музејских збирки на подручју Војводине.
Мотив на марки: Римски позлаћени шлем (4 век н.е). Мотив на коверти: Зграда Музеја Војводине (Богумил Карлаварис)
Стручна сарадња: Музеј Војводине, Нови Сад
75 година од оснивања Археолошког института
Археолошки институт основан је 1947. године у Београду и за првог управника именован је проф. Владимир Петковић. Један од циљева који је након формирања постављен, јесте дефинисање планова рада у којима је истакнуто проучавање процеса развитка људске цивилизације на основу археолошке грађе на територији Србије и у њеном окружењу. Од оснивања до данас установа је реализовала низ великих истраживања археолошких налазишта, различите форме и обима, као и спровођење заштите материјалних културних добара. Многобројни локалитети који се хронолошки опредeљују од праисторије, антике и средњег века, све до турског периода били су предмет теренских систематских радова научних сарадника Института. Једна од примарних мисија Археолошког института је и развој друштвених и хуманистичких наука, са основним тежиштем на пољу дефинисања прошлости, објављивању научних резултата али и популаризацији културног наслеђа. Рад Института у новије време нарочито одликује плодоносна сарадња са установама и колегама из земље и иностранства, што се одражава кроз увођење и примену савремених научних метода у истраживачкој пракси. Проучавањем материјалних остатака уз имплементацију савремених научних приступа добијају се резултати који нам омогућавају да јасније реконструишемо начин живота, културу, уметност и домете човековог мишљења на простору Србије током векова, што данас представља најважнију научну делатност Археолошког института у Београду.
Стручна сарадња: Археолошки институт у Београду
Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
