Опис
Крсна слава (слава, крсно име) представља празник посвећен хришћа-нском светитељу кога породица узима за свог покровитеља и заштитника. Прослављање светог заштитника у Срба датира још из времена Светог Саве. Данас већина православних на територији Србије славу обележава као значајан празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови шире фамилије, духовни сродници, суседи и пријатељи. Као носиоци јединствене православне традиције, Срби доживљавају славу и као начин исказивања хришћанског и националног идентитета.
Слава је виталан елемент нематеријалног културног наслеђа српског народа и 2014. године уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Преподобна мати Параскева родила се половином 10. века, у имућној и побожној византијској породици у граду на обали Мраморног мора. Од детињства је била побожна, а након смрти родитеља, љубав према Богу одвела ју је у Палестину, на поклоњење светим местима, а потом у пустињу Јордан, где је живела у строгој аскези до дубоке старости. Пред крај живота вратила се у родни Епиват где се и представила Богу али је, како ником није открила ко је, сахрањена у делу гробља у којем су сахрањивани непознати. Легенда каже да су, приликом сахране неког утопљеника, откопали светитељкин гроб и затекли њене мошти нетакнуте, па су их положили у цркви Светих апостола Петра и Павла у Епивату.
Два века касније, бугарски цар Јован је мошти преместио у Трново где су биле све до турских освајања, након чега су пребачене у Влашку да би, 1396. на заузимање кнегиње Милице Хребељановић биле пренете у Београд, у капелу Свете Петке која је подигнута на Калемегданској тврђави. Мошти су потом 1521. пренесене у Цариград, али је Преподобна мати Параскева остала један од најпоштованијих и највољенијих светитеља у нашем народу. Света Петка се обележава 27. октобра и по броју свечара спада у једну од највећих слава у Србији.
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар
