Опис
160 година статистике у Србији
Почетком званичне статистике у Србији сматра се 18. април 1862. године, када је кнез Михаило Обреновић потписао акт којим се Економско одељење Министарства финансија обавезује да води статистичке послове за све гране државне управе. Начелник одељења био је проф. др Владимир Јакшић (1824–1899), који је још 1850. предлагао оснивање државне статистичке службе.
Најважније статистичко дело тога доба био је Државопис Србије. Започет је развој различитих области економских и друштвених статистика и усклађивање пописа становништва са међународним препорукама. Први закон о статистици донет је 1881, а већ 1885. Србија се нашла међу 23 земље из којих су предложени чланови Међународног статистичког института (основаног исте године). По пензионисању Јакшића, руковођење статистиком од 1888. преузима др Богољуб Јовановић (1839–1924). Период развоја статистике под руководством Јакшића и Јовановића сматра се периодом њеног процвата у Србији. Пратећи савремене међународне токове и развој нових технологија, активности званичне статистике, започете пре 160 година, настављају су и развијају се и данас. Уместо Државописа објављује се Статистички годишњак, штампане књиге замењују се електронским публикацијама и базама података, док је водећу улогу у приказивању резултата званичне статистике преузела електронска дисеминација.
Економско одељење, Статистичко одељење, Управа државне статистике, Статистички уред, Завод за статистику и евиденцију, Завод за статистику и Републички завод за статистику – називи су институција које су у претходних 160 година водиле званичну статистику Србије, производиле и објављивале поуздане, тачне и упоредиве резултате, у складу са међународним статистичким стандардима.
Стручна сарадња: Републички завод за статистику Србије
150 година Српског лекарског друштва
Српско лекарско друштво је основано 4. маја 1872. у Београду, на иницијативу др Владана Ђорђевића, првог српског школованог хирурга. Оснивачи Српског лекарског друштва били су: Аћим Медовић, Јован Машин, Ђорђе Клинковски, Јован Валента, Панајот Папакостопулос, Јосиф Холец, Бернхард Брил, Сава Петровић, Јулијус Ленк, Марко Полак, Владан Ђорђевић, Петар Остојић и зубни лекар Илија Ранимир. Први председник био је др Аћим Медовић, а секретар др Владан Ђорђевић.
Године 1874. друштво је покренуло часопис Српски архив за целокупно лекарство. Током година постојања, СЛД је иницирало низ превентивних мера у спречавању заразних болести, а покренуло је и иницијативу за оснивање Фонда за потпомагање сиромашних лекара, њихових удовица и сирочади. Друштво је одиграло кључну улогу у формирању Школе за бабице 1899, а имало је и велике заслуге за оснивање Министарства здравља (1918), Медицинског факултета у Београду (1919), Лекарске коморе и Школе за медицинске сестре (1923). У Улици краљице Наталије 1-3, захваљујући задужбинарима и легаторима, подигнут је Дом Српског лекарског друштва (1932).
Данас СЛД има преко 25.000 чланова, а своју активност обавља преко 82 подружнице и кроз 70 специјалистичких секција, преко Друштва лекара Војводине и Друштва лекара Косова и Метохије, као и Академије медицинских наука СЛД, основане 1976. Друштво издаје и стручне часописе: Српски архив за целокупно лекарство и Стоматолошки гласник Србије, а објавило је и више стотина монографија, зборника радова, приручника и других публикација. СЛД је више од 100 година било једина организација која је обављала последипломску едукацију лекара и стоматолога, а данас је њен главни носилац. Друштво има и сталну музејску поставку са великим бројем експоната и веома богат библиотечки фонд са стручним публикацијама.
Српско лекарско друштво, једна од најстаријих националних институција, данас је динамична и витална организација и највеће професионално друштво у Србији, које функционише искључиво захваљујући добровољној активности својих чланова.
Стручна сарадња: Српско лекарско друштво
75 година Института за српски језик Српске академије наука и уметности
Институт за српски језик САНУ је централна научна установа у Србији за систематско, свестрано проучавање српског језика на плану синхроније и дијахроније и за израду капиталних лексикографских и лингвогеографских дела – речника и атласа. Основан је 15. јула 1947. године у оквиру Српске академије наука (доцније Српске академије наука и уметности), на темељима Лексикографског одсека, који је 1893. године формирала Српска краљевска академија на иницијативу академика Стојана Новаковића. Институт је преузео од Академије послове Лекси-кографског одсека на изради великог речника српског језика као један од својих најважнијих задатака.
Први директор Института био је академик Александар Белић, најзна-чајнији српски и један од водећих светских слависта прве половине XX века. Ту су се научно формирали будући академици Ирена Грицкат, Милка Ивић, Павле Ивић и Митар Пешикан. Мисија Института реализује се у оквиру шест одсека: Одсек за лингвистичка истраживања савременог српског језика и израду Речника Српске академије наука и уметности, Старословенистички одсек, Етимолошки одсек, Дијалектолошки одсек, Одсек за стандардни језик и Одсек за дигитализацију. Институт учествује у развоју науке о српском језику и путем издавања лингвистичких часописа – два у саиздаваштву са САНУ: Српски дијалектолошки зборник, који је покренуо А. Белић 1905. г. (68 књига), и Јужнословенски филолог, који је 1913. г. покренуо А. Белић са Љубомиром Стојановићем (77 књига). Академик А. Белић је 1932. г. покренуо Наш језик, часопис за изучавање савременог српског језика и неговање језичке културе (52 књиге у новој серији). Почев од 2000. г. у електронској форми постоји часопис Лингвистичке актуелности. У Институту је 1970. г. покренута нова серија Библиотека Јужнословенског филолога (25 књига). Године 2004. покренута је едиција Монографије, у којој се објављују резултати истраживања сарадника Института. Поред ових публикација, Институт повремено објављује тематске зборнике, као и књиге у саиздаваштву са другим институцијама.
Стручна сарадња: Институт за српски језик Српске академије наука и уметности
75 година Института за међународну политику и привреду
Институт за међународну политику и привреду основан је 8. децембра 1947. године Уредбом Владе ФНР Југославије са идејом да пружи стручну подршку тадашњем Председништву Владе у спољнополитичком одлучивању, што га чини једном од најстаријих државних научних установа у Европи искључиво посвећених проучавању међународних односа. Институт истражује феномене и процесе у политичкој, безбедносној, правној и економској равни међународних односа, посебно оне који детерминишу положај Републике Србије у светској политици и глобалној привреди. Основна сврха научноистраживачких подухвата је проналажење практично-политичких одговора на непосредне и средњерочне међународне изазове са којима се суочавају домаћи доносиоци спољнополитичких одлука. Због тога је научноистраживачки рад Института од самог оснивања тесно повезан са потребама државних органа са надлежностима у области спољне политике и спољних економских односа – некада СФР Југославије, СР Југославије, Државне заједнице Србија и Црна Гора, а данас Републике Србије. Библиотечко-информациони центар Института садржи више од 150.000 библиотечких јединица, међу којима је и преко 500 књига из 19. века. Институт има и значајну улогу у подручју јавне дипломатије, будући да део његових активности укључује редовне односе са представницима иностраних дипломатских мисија и међународних организација, те учешће у раду различитих међувладиних форума и тела. Указом председника Републике Србије од 9. фебруара 2017. године за нарочите заслуге и допринос у проучавању међународних односа, а поводом 70 година постојања, Институт за међународну политику и привреду одликован је Сретењским орденом.
Стручна сарадња: Институт за међународну политику и привреду
Уметничка реализација издања: Марија Влаховић, академски графичар
