Опис
Најзначајнија праисторијска археолошка налазишта у Србији – Лепенски Вир и Винча, представљају важно сведочанство о животу првих људских заједница на Балкану.
На локалитету Бело Брдо у Винчи, крај Београда, прва археолошка истраживања извршена су 1908. у организацији Народног музеја Србије, под руководством професора Милоја Васића. Сматрају се првим систематским археолошким истраживањима у Србији и уз прекиде трају до данас, под вођством различитих установа. На Белом Брду пронађени су докази људског присуства, од праисторије до савременог доба, који су формирали вештачку узвишицу висине око 10,5 m. Остаци из касног неолита, који чине њен највећи сегмент, настао наслојавањем насеља генерација каснонеолитских становника, припадају периоду 5300–4600. п.н.е. На основу пронађених предмета (керамичких посуда, артефаката од камена, кости и рога, антропоморфних и зооморфних фигурина, просопоморфних поклопаца, жртвеника, комада малахита и цинабарита, украсних предмета, накита и др.) као и остатака кућа, дефинисана је винчанска култура – најзначајнији феномен касног неолита и енеолита, који се развијао на читавој територији централног Балкана, а име је добио управо по овом локалитету.
Мотиви са локалитета Винча (неолит) на табаку номинале 60 РСД: на марки – Антропоморфна фигурина (15х6,5cm); на вињети – Жртвеник са зооморфним протомима (8,5х11cm).
Локалитет Лепенски Вир у селу Бољетин, на обали Дунава, представља једно од најзначајнијих и најпознатијих налазишта ране праисторије на тлу Србије. Налазиште је истраживано између 1965. и 1970. године под руководством Драгослава Срејовића. Током истраживања мезолитских слојева датованих у период пре 6200–5900 год. п.н.е. пронађени су остаци плански подизаних насеља са остацима станишта трапезоидне основе чији су подови израђени од кречњачког малтера, монументалне камене скулптуре и бројни гробови који упућују на развијене погребне ритуале.
До тада невиђене монументалне скулптуре израђене од локалног камена пешчара, представљају јединствену уметничку појаву у раној европској праисторији. На фигуралним скулптурама представљена су хибридна људско-риболика бића, док су орнаменталне скулптуре украшене таласастим и меандроидним мотивима који подсећају на воде Дунава. Све то указује да су становници Лепенског вира практиковали систем веровања који је био везан за реку.
Мотиви са локалитета Лепенски Вир на табаку номинале 120 РСД, скулптуре израђене од кварцног пешчара (мезолит): на марки – Прародитељка (36x26x48cm, 38,5kg); на вињети – Родоначелник (40x25x53cm, 55kg); на коверти – Водена вила (27x19x39cm, 23,1kg).
Стручна сарадња и материјал за мотиве: Народни музеј Србије
Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
