Опис
Петар II Петровић Његош (1. новембар 1813 – 19. октобар 1851) био је православни владика црногорски и брдски и поглавар Старе Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године. Један је од највећих песника и филозофа ових простора.
Његош је био харизматична и маркантна историјска личност, али је истовремено био и дубоко просветљена и мисаона фигура, о чему сведочи пре свега његово књижевно дело. Поштован као владар, остаје највише упамћен као аутор епске поеме „Горски вијенац”, која се сматра за једно од највећих ремек-дела европске и светске књижевности.
Рођен је у селу Његуши, близу Цетиња, a након смрти свог стрица Петра I, постао је духовни и световни вођа Црне Горе.
Радио је на уједињавању црногорских племена и на успостављању централизоване државе. Увео је редовне порезе, а његова владавина је била обележена напорима да прошири територију Црне Горе.
Прикупљао је народне песаме које је објавио у збирци „Огледало српско”. У часописима оног времена објављен је знатан број његових краћих песама, ода и посланица. Иако без формалног школовања, читањем и промишљањем Његош се све више духовно развијао и све је дубље и потпуније уобличавао своје уметничко изражавање, па је у последњих седам година свог живота створио три најважнија дела: „Луча микрокозма”, „Горски вијенац” и „Лажни цар Шћепан Мали”. Дела су му превођена на више језика, укључујући и јапански.
Петар II Петровић Његош умро је 1851. године. Сахрањен је на Ловћену на месту где се данас налази Маузолеј који је пројековао Иван Мештровић.
Мотив на марки: Портрет Његоша, Петар Лубарда, четрдесете године 20. века, димензије 96 x 80 цм, уље на платну, приватна колекција
Мотив на вињетама и на коверти: Његошев маузолеј на Ловћену израђен по нацрту Ивана Мештровића, Мирослав Николић
Стручна сарадња: Удружење књижевника Србије
Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
