Опис
Ове године навршава се 200 година од првог доласка Вука Стефановића Караџића у Немачку. Осим овог значајног јубилеја којим се обележава једна од најважнијих преломних тачака у културним и друштвеним везама савремене Србије са Европом, емисија слави и конкретне везе Србије и Немачке и српског и немачког народа. Прихватањем Вука, његових језичких реформи и високим уважавањем српског народног стваралаштва које је Вук прикупио, Немачка пре 200 година постаје први и најважнији амбасадор и пријатељ српске културе и српског народа у Европи.
Свој рад на осавремењавању правописа и ортографије Вук Караџић, творац модерног српског језика, филолог, књижевник и антрополог, утемељио је на ортографском принципу немачког лингвисте Јохана Кристофа Аделунга – „пиши као што говориш, а читај као што је написано”.
Подршка Вуковом животном делу коју су пружали и песник Јохан Волфганг Гете и браћа Грим, сведочи о снажним културним и пријатељским везама два народа у епохи стварања модерних европских држава, а традиционално велико поштовање између српског и немачког народа, чак и кроз све турбулентне историјске тренутке, залога је за нову еру искрених пријатељских односа и изузетне сарадње у 21. веку.
Мотив на марки и на вињетама: „Апотеоза Вука Караџића”, Павле Паја Јовановић, 1897, уље на платну, приватна колекција. Мотиви на вињетама и рандовима табака: диплома доктора филозофије коју је Вук добио од Универзитета у Јени, насловне стране „Српских народних песама” у преводу Терезе фон Јакоб, штампане у Халеу и Лајпцигу 1833. и 1853, амблем Универзитета у Лајпцигу, универзитетско здање и дупли печат Универзитета „Мартин Лутер” у Халеу. У позадини табака: писмо Терезе фон Јакоб Вуку Караџићу из Халеа 1824, у коме му пише о својим преводима српских народних песама, рецепти које је Вук добијао од немачких лекара 1823. и писмо којим Вук захваљује Краљевском ученом друштву у Гетингену на указаној части, Архив САНУ (Архив САНУ, Београд). Мотив на коверти: лого и зграда Универзитета у Јени, у позадини Диплома доктора филозофије коју је Вук добио од Универзитета у Јени.
Стручна сарадња: Удружење књижевника Србије
Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
