Опис
Надежда Петровић (Чачaк, 11. X 1873 – војна болница код Ваљева, 3. IV 1915) потиче из угледних породица важних за српску историју. Сликарски образована у Београду код Ђорђа Крстића и Кирила Кутлика, а затим у Минхену код Антона Ажбеа и Јулиуса Екстера, била је предводник модерне уметности, учитељица цртања у Вишој женској школи у Београду, ликовни критичар, аутор позоришне драме, једна од оснивача Кола српских сестара, Српског уметничког удружења и париске Лиге за национална права потлачених народа, прва Српкиња која се бавила фотографијом. Организовала је рад (1905) и изложбу (1907) Југословенске уметничке колоније.
Боравила је у Риму (1907) и Паризу (1910-1912), пратила Бијенале у Венецији и остале престижне уметничке изложбе у Европи. Излагала је самостално и на заједничким ликовним смотрама код нас и у свету. Носила је помоћ народима под турском окупацијом и предводила протесте против анексије Босне и Херцеговине (1908). О правима Срба и осталих поробљених словенских народа говорила је на скуповима код нас и, захваљујући знању француског, немачког и руског, у свету. Била је добровољна болничарка у Балканским ратовима и Првом светском рату. Достигла је врхове у свему чему се страствено предавала. Њена дела су понос наших најугледнијих музеја, галерија и приватних колекција. Припада токовима сецесије, симболизма, експресионизма, импресионизма и фовизма, на известан начин и апстракције. Образована и даровита, са јасно исказаним ставовима уметника, интелектуалца и хуманисте, успела је да остане своја и да припада свима.
Да наша жалост над злом судбином Надежде Петровић, ненадмашне сликарке и непревазиђеног родољуба, односно над чињеницом да је смрт однела у напону стваралачких моћи, буде већа, а за српску историју уметности ненадокнадив губитак, убедљиво својим ликовним вредностима сведочи овај избор слика, којима Пошта Србије обележава 150 година од њеног рођења. Јер то су у сваком погледу ремек-дела, изведена цртачки упечатљиво, колористички звонко, пиктурално сочно, експресионистички снажно и убедљиво, потезима које својом непосредношћу, слободом и свежином, потврђују уметницу која је у свој рад уливала душу.
Мотиви на маркама: Црвена кућа у пределу (1907); Фасада Цркве Св. Марка у Венецији (1914); Црвени божури (1913). Мотиви на вињетама: Призрен (1913); Анђа у дворишту (1910–1911); Предео (1907); Чобанин свира у фрулу (1906). Мотиви на ковертама: Чишћење гусеница (1906); Портрет Јована Скерлића (1907); Сестре (1905).
Стручна сарадња: Љубица Миљковић и Никола Кусовац
Графичка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
