Опис
Деветог јула 2025. године навршава се 150 година од прве организоване борбе невесињских устаника за ослобођење од вишевековне владавине Османског царства.
Устанички пламен се проширио на читаву Херцеговину и Босну, а у рат против Турске ушле су и Црна Гора, Србија и Русија. Трогодишњи рат завршен је Берлинским конгресом, на коме су Србија и Црна Гора добиле међународно признату независност и територијална проширења, а Херцеговина и Босна, уместо борбом заслужене слободе и уједињења са Црном Гором и Србијом, вољом великих сила обједињене су у једну целину и окупиране од стране Аустроугарске монархије.
Устанак је у историјској науци познат као Невесињска пушка и имао је изузетно великог одјека, не само на просторима Балканског полуострва где је живео српски народ, него и код осталих слободољубивих народа широм Европе. Устанак је иницирао до тада невиђену дипломатску активност великих европских сила. О устаницима, циљевима њихове борбе, блиставим победама против вишеструко бројнијих и опремљенијих јединица регуларне турске војске и домаћег башибозука извештавали су најзначајнији српски и светски медији, а народни ствараоци спевали су бројне песме које су постале саставни део колективног памћења српског народа.
Невесињска пушка је уједно и први догађај у новијој српској историји који је имао директног утицаја на европску и светску политику и међународне односе. Оружана побуна српског народа у Херцеговини и Босни, покренута 9. јула 1875. у околини Невесиња, била је један од догађаја који су утицали на све потоње догађаје у српској, европској и светској историји с краја XIX и почетка XX века. Устанак је последично довео и до тада највећег сукоба у историји човечанства, Првог светског рата, чији је резултат био распад монархистичке Европе и настанак нових држава, као и коначно ослобођење и уједињење Срба.
Стручна сарадња: Удружење Невесињаца у Београду
Уметничка реализација: Надежда Скочајић, академски графичар
