Опис
Кошарку је 1891. године измислио професор Спрингфилд колеџа Џејмс Нејсмит, а његов колега Вилијам Вајланд, професор фолклора и народних спортова из Оукленда, изасланик америчког Црвеног крста је, демонстрирајући америчке спортске игре у Европи, 1923. у Београд донео конструкције за кошеве и лопте за кошарку. Овај догађај означио је рађање једне од највећих кошаркашких велесила у историји овог спорта. Курсеве кошарке Вајланд је држао гимназијалцима, наставницима фискултуре и члановима Соколске организације, тада најмасовније спортске организације. Вајланд је отишао, кошеви су остали у II мушкој гимназији, а кошарка се играла све масовније и боље. На Свесоколском слету у Борову 1940. учествује 170 играча и играчица у четири старосне категорије, а први клубови формирају се уочи рата, као секције фудбалских клубова. Кошарка наставља да живи и током рата. У септембру 1941. организује се првенство Београда, а на пролеће 1942. основан је и Српски савез кошарке и одбојке, који региструје 23 клуба. Председник Савеза био је полазник Вајландовог курса из 1923. године, Светислав Бата Вуловић, а утакмице, које се играју на Ташмајдану и Калемегдану, током окупације пратило је преко 15.000 људи. Већ 1945. године репрезентације Београда, мушка и женска, играју први међународни меч – против репрезентације Софије. Прво европско такмичење за наше кошаркаше било је првенство Европе у Прагу 1947. године, а први наступ на светској сцени био је на првом Светском првенству у кошарци, у Буенос Аиресу 1950. године. Остало је – историја. Од тада, па до данашњих дана, српска кошарка је једна од најбољих на свету. О томе сведочи небројено много одличја и небројено много легендарних имена која су, својим спортским постигнућима, златним словима исписали име српске кошарке у глобалној историји овог спорта.
Стручна сарадња: Универзитетска библиотека Светозар Марковић, Београд
Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар
