Опис
У Сингидунуму, данашњем Београду, било је седиште бискупа већ у 4. в.н.е. Бурна историја Београда кроз векове условила је да се о црквеној организацији током раног и каснијег Средњег века недовољно зна, а у каснијој историји бележимо присуство титуларних бискупа и апостолских администратора, све до 20. века.
Склапањем Конкордата између Свете Столице и Краљевине Србије 1914. године предвиђено је оснивање надбискупије са седиштем у Београду, до којег је дошло десет година касније. Први надбискуп Београдске надбискупије био је Рафаел Родић, који је на службу именован 29. октобра 1924. године.
Данас, Београдска надбискупија, на чијем је челу од 5. новембра 2022. године, седми по реду на овој служби надбискуп Ладислав Немет, обухвата Србију без Војводине и броји око 25.000 верника. Подељена је на 16 жупа, пет у Београду и по једна у Ваљеву, Шапцу, Бору, Зајечару, Нишу, Алексинцу, Краљеву, Крагујевцу, Смедереву, Јагодини и Равној Реци.
Београдској надбискупији припадају као суфраганске бискупије Суботичка и Зрењанинска.
Седиште Београдске надбискупије налази се у згради бившег Аустрoугарског посланства, која је саграђена 1884. године и спада у ред значајнијих архитектонских достигнућа у Београду 19. века. Конципирана у духу тада владајућег академизма с неоренесансним елементима у обради детаља фасаде, једноспратна зграда Београдске надбискупије, заједно са капелом из 1888. године, баштом и зградом парохијског уреда из 1926. године, чини јединствену просторно-функционалну целину и има статус споменика културе. Током свoг историjата зграда је била поприште и сведок догађаја значајних за новију историју Србије.
Стручна сарадња: за Београдску надбискупију, Велимир Мартиновић
Уметничка реализација издања: Мирослав Николић
