Description
200th anniversary of the birth of Đura Daničić
Ђурa Даничић (6. април 1825 – 17. новембар 1882), српски филолог, члан Друштва српске словесности и Српског ученог друштва, обележио је српску науку о језику друге половине XIX столећа. Агилни поборник реформе Вука Караџића, својим радом и делом дао је немерљив допринос конституисању српског књижевног језика, описавши и прописавши његов морфолошки, синтаксички и акценатски систем. Објавио је Малу српску граматику и Облике српскога језика. Сарађивао је с Вуком на другом издању Српског рјечника, у којем је захваљујући њему доследно спроведено обележавање четвороакценатског система, а написао је и више студија о српским акцентима. У делу Српска синтакса Даничић је темељно описао падежни систем српског језика. За кодификацију вуковског типа књижевног језика велики значај имају и његови преводи, од којих је најпознатији превод Старог завета.
Даничић се предано бавио проучавањем српске језичке и књижевне баштине и лексикографским радом. Књига Историја облика српскога или хрватскога језика до свршетка XVII вијека до данас је непревазиђена. Саставио је Рјечник из књижевних старина српских, први историјски речник српскога језика. Био је иницијатор и први уредник Рјечника хрватскога или српскога језика ЈАЗУ. Издавао је старе српске рукописне споменике.
A versatile and tireless researcher in the field of synchrony and diachrony of the Serbian language and the founder of several scientific disciplines in Serbian philology, Daničić left a permanent mark on the history of our science and culture with his work.
Expert cooperation on the issue: Serbian Academy of Sciences and Arts, Department of Language and Literature.
150th anniversary of the birth of Mileva Marić Einstein
Mileva Marić Einstein (Titel 1875 – Zurich 1948), mathematician and physicist, scientific associate and wife of Nobel laureate Albert Einstein.
Након завршене основне школе у Руми, у жељи да стекне гимназијско образовање које је тада било тешко доступно женској деци, Милева наставља своје школовање у Новом Саду, Сремској Митровици, Шапцу и Загребу. Као једна од ретких Српкиња које су се одважиле да крену путем универзитетског образовања, 1896. године одлази у Цирих где на Државној политехничкој школи уписује студије физике и математике. Овде упознаје Алберта Ајнштајна са којим започиње научну сарадња и емотивну везу, а која је 1903. године озваничена браком. У нардним годинама наставила је да пружа свесрдну научну подршку свом супругу чија каријера муњевито напредује. Посебно се истиче 1905. година („Година чуда“) када је Алберт објавио револуционарне радове из области физике. На жалост, Милева није потписана као сарадница у овим радовима што је сврстава у ред научница које су трпеле велику неправду остајући анонимне и у сенци својих партнера. До разлаза између брачног пара Ајнштајн долази 1914. године, када Милева отпочиње самосталан живот са синовима Ханс Албертом и Едуардом. Била је потпуно посвећена одгајању, образовању и васпитању своје деце борећи се и даље са друштвеним предрасудама и бројним животним изазовима. Када је Алберт Ајнштајн 1921. године добио Нобелову награду, читав новчани износ је предао Милеви, као својеврсну надокнаду за њихов заједнички научни рад, као и за потребе издражавања деце.
Expert cooperation on the issue: Ivana Jovanović Gudurić, Museum Advisor, City Museum of Novi Sad.
100th anniversary of the birth of Stojan Ćelić
Academician Stojan Ćelić (1925 – 1992) was one of the most significant representatives of Serbian contemporary art in the second half of the 20th century. As a painter, art theorist, essayist and professor, he left a deep and multifaceted mark on the cultural life of the country. His work developed from art informel to personal expression based on lyricism, structural balance and spiritual expression, thereby shaping an authentic visual language.
He was a full member of the Serbian Academy of Sciences and Arts and a long-time professor at the Faculty of Fine Arts in Belgrade, where his pedagogical and intellectual work shaped entire generations of artists. Ćelić was also a thoughtful writer on art – his texts and essays represent a significant contribution to the theory and understanding of contemporary art in the Serbian and Yugoslav context.
On the occasion of the centenary of his birth, the work and personality of Stojan Ćelić once again remind us of the enduring value of artistic authenticity, intellectual rigor, and an ethical approach to art. His oeuvre remains the foundation of contemporary Serbian visual culture.
Стручна сарадња на издању: Академик Бранислав Митровић
100th anniversary of the birth of Mihailo Đurić
Mihailo Đurić (Šabac, August 22, 1925 – Belgrade, November 25, 2011) was a philosopher, legal professional and sociologist, full professor at the Faculty of Law, University of Belgrade, scientific advisor at the Institute of Social Sciences and full member of the Serbian Academy of Sciences and Arts. He graduated from the Faculty of Law in Belgrade (1949), where he also received his doctorate with the thesis “The Idea of Natural Law in the Greek Sophists” (1954). In the same year, he was elected assistant professor at the Faculty of Law in Belgrade, where he completed all university, i.e. academic titles (becoming full professor in 1969). He taught History of Political Theories, General Sociology and Methodology of Social Sciences.
During a debate on constitutional amendments, he warned of the dangers to the future of Yugoslavia and the Serbian people (1971), for which he was expelled from the University and sentenced to nine months in prison (1973). After serving his sentence, he worked at the Institute of Social Sciences in Belgrade (1974–1989). He was a visiting professor at the universities of Vienna, West Berlin and Augsburg. He returned to the Faculty of Law in 1989. He was judicially rehabilitated in 2009. He was the president of the Scientific Council of the Institute of Philosophy of the Faculty of Philosophy in Belgrade (1986–1997). He was elected a corresponding member of the Serbian Academy of Sciences and Arts in 1994, and a full member in 2000.
He published his collected works in 12 volumes (2009). His works dedicated to ancient philosophy (Humanism as a Political Ideal), sociology (Sociology of Max Weber, etc.), Nietzsche’s philosophy (The Challenge of Nihilism, Nietzsche and Metaphysics, Paths to Nietzsche) and Serbian philosophy are especially well known.
Expert cooperation on the issue: Serbian Academy of Sciences and Arts, Department of Social Sciences.
Artistic realization of the issue: Miroslav Nikolić and MA Nadežda Skočajić, Academic Graphic Artist.
