Опис
Југословенска кинотека основана је 1949. године и након две године постаје редовна чланица Светске федерације филмских архива (FIAF).
Архив Кинотеке започео је рад са свега две стотине несређених кутија нитратних филмова, али је фонд брзо растао и већ 1964. Кинотека спада међу богатије филмске архиве у свету.
Фонд Кинотеке данас броји око 100.000 копија, са 12.000 копија насталих од 1896. до 1953. када се снимало на запаљивој траци. У колекцији српских филмова, по свом историјском и културолошком значају, истичу се документарни филм „Крунисање краља Петра Првог Карађорђевића” из 1904. године и први српски играни филм „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа”, снимљен у Београду 1911.
Архив Кинотеке обухвата и фототеку која чува велики број фотографија из домаћих и страних филмова и колекцију филмских плаката. Збирку предмета чине експонати из историје и предисторије филма, као што су оригинална камера браће Лимијер из 1896, прва студијска филмска камера – Лифкина камера, Едисонов фонограф и многи други. У Библиотеци Кинотеке налазе се десетине хиљада књига, часописа, филмских каталога, сценарија и књига снимања.
Музеј Кинотеке бави се филмским и изложбеним програмом, а 2020. године отворена је стална поставка „Наш музеј филма”, која представља најзначајнија дела и ствараоце српског и југословенског филма, а у себе укључује и легате филмских уметника: Милене Дравић и Драгана Николића, Павла Вуисића, Велимира Бате Живојиновића, Живојина Павловића, Ружице Сокић, Љубише Самарџића, Вељка Деспотовића, Миомира Денића, Карла Малдена и других.
Током последње деценије Кинотека се активно бави рестаурацијом нашег филмског наслеђа и до сада је у том процесу рестаурисала близу 50 репрезентативних наслова српског играног филма. Дан Кинотеке обележава се 6. јуна као дан када је одржана прва филмска пројекција у Београду и на Балкану – 1896. године у кафани „Златан крст” на Теразијама.
Стручна сарадња: Јован Марковић, Југословенска кинотека
Уметничка реализација: Mилисав Банковић, режисер анимације
