Опис
Прва поштанска дописница на свету пуштена је у саобраћај у Аустроугарској 1. октобра 1869. године и за то доба представљала је иновацију у поштанском саобраћају. Препознајући значај и потребу дописне карте, Кнежевина Србија се на овај корак одлучила непуне четири године касније – 1873. Претходно је кнез Милан, указом од 23. октобра 1871. године, овластио министра унутрашњих дела да пусти у оптицај саобраћајне карте односно дописнице, за унутрашњи и међународни саобраћај, онда када буде сматрао да је то неопходно. Министарство унутрашњих дела у оптицај је прво пустило дописнице за унутрашњи саобраћај, 13. јула 1873. (1. јула по старом календару.)
Прве српске дописнице штампане су у љубичастој боји, на танком папиру, димензија 133х86 mm. Уштампана вредносна ознака jе правоугаоне величине 18х22 mm, са једноставним оквиром. У средини је глава кнеза Милана у левом профилу на обојеној позадини у овалном оквиру, окружена ловоровом и храстовом гранчицом. Лево и десно од овалног оквира су ознаке вредности „10”, а испод њега у луку је бели натпис „СРБИЈА”. Одлуком министра истовремено су пуштене две врсте саобраћајних карата: просте карте и карте са плаћеним одговором. Штампа првих дописних карата Србије обављена је у Државној штампарији у Београду.
Стручна сарадња: Савез филателиста Србије
Графичка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар
