Опис
100 година националне ваздухопловне индустрије
Индустријско наслеђе чини важан део културног наслеђа и односи се на материјално и нематеријално наслеђе настало у периоду од почетака индустријализације па до данашњих дана. Индустријализација као носилац модернизације крајем 19. и почетком 20. века на овим просторима означава улазак у савремено доба, те стога њено наслеђе данас представља важан део националног идентитета.
Република Србија у 2023. години обележава значајан јубилеј каквим се може похвалити мали број држава – век националне ваздухопловне индустрије. Од 1923. године па до почетка Другог светског рата, у шест фабрика авиона и двадесетак фабрика ваздухопловних компонената, произведено је преко 1500 летелица које су чиниле више од половине ваздухоплова у оперативној употреби у југословенској краљевини.
Ваздухопловна индустрија је била значајан фактор развоја претежно аграрне земље и отворила је пут за освајање нових технологија и њихову практичну примену. Посебан куриозитет представља чињеница да је у нашој земљи прво произведен авион, па тек потом моторно возило.
Високообразовани стручни кадрови из међуратног периода чинили су основу за наставак развоја ваздухопловне индустрије после рата. У измењеним друштвеним и политичким околностима, производили су се авиони, хеликоптери и пратећа опрема који су чинили окосницу Ратног ваздухопловства, спортске и привредне авијације, а нису изостали ни значајни резултати на међународном тржишту.
Ношене дугом традицијом, ваздухопловне компаније у Србији чувају континуитет производње летелица на овом простору и постижу значајне резултате на домаћем и светском тржишту.
Стручна сарадња: Музеј ваздухопловства, Београд
170 година Застава оружја
Индустријско наслеђе чини важан део културног наслеђа и односи се на материјално и нематеријално наслеђе настало у периоду од почетака индустријализације па до данашњих дана. Индустријализација као носилац модернизације крајем 19. и почетком 20. века на овим просторима означава улазак у савремено доба, те стога њено наслеђе данас представља важан део националног идентитета.
Србија 2023. године обележава значајан јубилеј – 170 година постојања индустрије наоружања, односно постојања фабрике Застава оружје која је њен зачетник и историјски носилац. У Крагујевцу су, 27. октобра 1853. године, изливени први српски топови. Од тада српска индустрија наоружања, конкретно кроз погоне у Крагујевцу, расте, развија се и уводи бројне иновације: у Тополивници су примењене прве парне машине (1851), основана је Војно-занатлијска школа – претеча дуалног образовања (1854); уведена је прва контрола квалитета (1856); уведено је прво индустријско електрично осветљење (1884).
На светској привредној изложби у Паризу (1889) фабрика оружја из Крагујевца била је награђена са више медаља. Пушка Маузер-Миловановић, Кокинка, настала 1880. је у прерађеној верзији М1880/1907 проглашена за најбољу пушку на свету 1907. године. Савремена фабрика пушака и муниције свечано је пуштена у рад 27. октобра 1928. године.
После Другог светског рата, прекретницу у развоју фабрике представља развој фамилије аутоматског оружја М70 система Калашњиков. Застава оружје данас производи најсавременије системе оружја и 95% је извозно оријентисана.
Модуларна аутоматска пушка М19 и модуларни аутомат М20, у калибрима 7,62×39 мм и 6,5×39 мм Грендел, у августу 2020. уврштени су у наоружање Војске Србије и представљају будућност у развоју индустрије наоружања Србије.
Стручна сарадња: Застава оружје маркетинг
Уметничка реализација издања: Надежда Скочајић, академски графичар
